28
Doviđenja, Feđa, putuj s anđelima, rekla je dramaturg Ivana Dimić, opraštajući se u ime kolega od Feđe Stojanovića danas na komemoraciji u Ateljeu 212, pozorištu čiji je glumac bio prvak i član bio od 1973. godine.
Komemoraciji pozorišnom, filmskom i televizijskom glumcu, koji je preminuo 5. maja u 74. godini posle duge i teške bolesti, prisustvuju brojne kolege, prijatelji i članovi porodice. Među njima su i glumci Milan Caci Mihailović, Branka Petrić, Gorica Popović, Branislav Trifunović, Ivan Jevtović, Mladen Andrejević, Nenad Jezdić, Hana Selimović, Nebojša Ilić, Milica Zarić, Branko Cvejić, Gordan Kičić, Svetislav Bule Goncić, reditelji Stefan Arsenijević, Tatjana Mandić Rigonat, Milica Kralj, upravnik Ateljea 212 Novica Antić, dramaturg i nekadašnja upravnica Ivana Dimić…
Danas je dan tuge u Ateljeu 212, rekao je upravnik ovog teatra Novica Antić, a Ivana Dimić podsetila je na veliki značaj koji je Feđa Stojanović imao za ovaj teatar i prisetivši se kako ga je gledala u čuvenim predstavama „Čudo u Šarganu“, „Kamen za pod glavu“ i „Noći tribada“, da bi potom imala sreću da sa njim radi u brojnim komadima:
– Feđa Stojanović je bio odličan glumac, bio je tih, sveden, pouzdan, stabilna tačka za ansambl i dobru predstavu. U pozorište je ulazio preventivno namrgođen, jer ga je osetljivost činila ranivim, ali već na prvu ljubaznu reč bi se nasmejao i ozario, jer je bio dobronameran i bezazlene duše. A, kad su navalila teška iskušenja postao je tužan. Za nas koji smo radili i družili se sa Feđom, on za nas simboliše srećna pozorišna vremena – kazala je Dimićeva, opraštajući se od glumca Jesenjinovom pesmom, koju je završila stihom:
– Doviđenja, druže, doviđenja Feđa, putuj s anđelima.
Od Stojanovića su se oprostili potresnim rečima i Erol Kadić i Mihajlo Vukobratović, a rediteljka Milica Kralj rekla je da je za nju „Feđa zrno magije“.
– U azbuci Ateljea jedno slovo suvereno pripada njemu. Igrao je 10 godina u mojoj diplomskoj predstavi. Imali smo sreće jer jer bio pouzdan, posvećen, strog i kritičan, ali i blag, šarmantan, spreman za šalu. Odlučila sam da se više ne opraštam, jer koga voliš od njega se ne opraštaš. Feđa je za mene zrno magije koje će pozorište održati u životu – rekla je Milica Kralj.
To „zrno magije“ videlo se u insertima iz predstava , serija i filmova sa Feđom Stojanovićem prikazivanih između govora.
Branislav Bane Trifunović pročitao je najpre pismo Mire Banjac, u kome je dramska umetnica, izrazivši saučešće porodici, ali i pozorištu, podsetila koliko je Stojanović bio „dobar glumac, dobar čovek, sa prepoznatljivim osmehom, jedan od poslednjih iz počasne garde Ateljea 212“.
Feđin mlađi kolega potom je istakao kako, nažalost, postoje mnoge stvari koje ljudima „ne kažemo za života, pa se kajemo“:
– Kao što se kajem ja sad… Ne pamtim da se toliko ljudi potreslo na vest o smrti jednog čoveka. Čoveka – valjda je u tome razlika. U ime svih tvojih mladih kolega, hvala ti za radost, hvala ti za emocije, hrabrost, hvala ti što si slušao naše gluposti, hvala ti što si nas mlade pustio u svoje društvo, hvala ti za sve one pesme, hvala ti za one splavove sa ribama, koje više nikad nismo mogli da nađemo. Hvala ti što si uvek bio uz nas, hvala ti što si bio toliko darovit, hvala ti što smo uvek mogli da se oslonimo na tebe, hvala ti što si nam pokazao kako se treba odnositi prema kolegama i prema poslu… Hvala ti što si se odazivao na sva ona imena- Fredrag, Fele, Feđica, Feđolino. I sve se nadam da si sve ovo znao za života, kao što smo mi znali, ali ti nikada nismo rekli. I evo sad ti kažem: Hvala ti, volim te, i tako će uvek biti – kazao je Branislav Bane Trifunović.
Snimkom na kom Feđa Stojanović peva „Nemoj poći sad“ i dugim, gromkim aplauzom ispraćen je prvak Ateljea 212 iz svoje matične kuće na večni počinak.
Ispraćaj na kremaciju je na danas u 14 sati na Novom groblju.
Feđa Stojanović rođen je u Aleksincu 1948. godine, a diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1973. u klasi profesora Milenka Maričića, kada postaje i stalni član Ateljea 212.
Osim u matičnom pozorištu, tokom karijere je odigrao veliki broj uloga i u drugim teatarskim kućama: Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Madlenijanumu, Malom pozorištu „Duško Radović“, Pozorištu „Boško Buha“ i Bitef teatru.
Široj publici bio je poznat i po ulogama u filmovima i TV serijama, od prve u ostvarenju „Višnja na Tašmajdanu“, do poslednje u seriji „Kralj Aleksandar“.
Za svoje role dobio je i nekoliko priznanja, a bavio se i pedagoškim radom.