Nacionalističke matrice koje su u regionu Zapadnog Balkana prisutne od raspada Jugoslavije okupirale su mlađe generacije, kojima je u potpunosti normalno da su okružene grafitima osuđenih ratnih zločinaca i simbola fašističkih i okupatorskih režima, zaključak je tribine „Novosadska debata o Evropi“, održane u okviru ovogodišnjeg festivala Krokodil u Novom Sadu.
Novinar i pisac Boris Dežulović ocenio je da je šaranje grafita ratnih zločinaca, fašističkih i nacističkih poruka, kao i novokomponovanog „Z“, koje predstavlja simbol agresije Rusije nad Ukrajinom, zapravo „zapišavanje“, teritorije. On je ocenio da su današnje generacije „lobotomizirane“, ali i da im institucije šalje jasne poruke da ne rade ništa pogrešno već naprotiv, rade potpuno prihvatljive i normalne stvari.
“U Hrvatskoj je država praktično legitimirala pozdrav ’Za dom spremni’. Mi u Hrvatskoj i dalje istražujemo kako je završio Drugi svetski rat, možda nekad i saznamo. Možda su kada vidimo tako neke stvari, ipak ustaše i fašisti pobedili. Pa jebo te Bog, mi danas imamo generacije koje idu na koncert Tompsona, a rođene su deset godina nakon rata. Da se ne zajebavamo, ovo nije dobro i neće biti bolje. Mi ni nakon trideset godina otkad smo se podelili nemamo nijedan argument koji ide u prilog priči da će biti bolje“, naveo je Dežulović.
Upitan kako mu je bilo kada je iz bezbednosnih razloga 2017. godine upozoren od banjalučke policije da napusti svoj grad, novinar i kolumnista Dragan Bursać objasnio je da je na momenat bio zatečen, ali je ubrzo shvatio da društvo u Bosni i Hercegovini i dalje živi u devedeset i drugoj 1992 godini (kada je počeo rat).
“Kada smo se vratili u Banjaluku, otišao sam kod jednog inspektora u policijskoj stanici u mom gradu. Ulazim u prostoriju, a iznad glave inspektora stoje slike Radovana Karadžića i Ratka Mladića. On mi je rekao: „A ti si onaj komunista?“, na šta sam mu odgovorio da nisam komunista, nego kolumnista. Nakon što sam mu objasnio da mi je prećeno smrću zbog moje kolumne o genocidu u Srebrenici, on mi je odgovorio da se njemu čini da sam ja na ’pogrešnoj’ strani. Kada institucije podržavaju fašističku ideologiju, kako mogu građani da budu drugačiji“, naveo je Bursać.
On je ocenio da je unormaljivanje nenormalnog dovelo do toga da nam je čudno što na našoj zgradi nemamo mural Ratka Mladića.
Aktivistkinja Aida Ćorović, koja se borila da mural Ratka Mladića u Beogradu bude prekrečen, ističe da prethodnih deset godina u Srbiji na delu imamo potpuno vraćanje devedesetih godina prošlog veka.
„Aktuelna vlast, koja je u potpunosti ista kao i tokom devedesetih godina prošlog veka, izuzev Slobodana Miloševića, šalje poruku javnosti u Srbiji:„Da, Ratko Mladić je naš heroj. Da, počinili smo genocid u Srebrenici. Da, počinićemo ga opet“. To je zaista tragično“, kazala je Aida Ćorović.
bonus video: Vladika Grigorije o prkošenju Sinodu