1
Braća Itan i Džoel Koen snimili su posle još 12 filmova na skali od vrlo dobrih do genijalnih, ali je “Fargo” ostao u vrhu liste njihovih najomiljenijih ostvarenja i kod kritike i kod publike.
Filmofili u mnogim zemljama gde biskopi rade po ovim vrelim danima mogu da vide Frensis Mekdormand “Zemlji nomada“, za koji je osvojila svog trećeg Oskara, i u „Fargu“, gde joj je uloga donela prvu zlatnu statuu. U međuvremenu je prošlo 25 godina. „I, kako vam se čini“, zapitala je ona u šali publiku nedavno na Trajbeka filmskom festivalu, u razgovoru povodom ponovnog prikazivanja „Farga“ dve i po decenije od nastanka (sada u 4K tehnologiji), i izazvala opšti smeh. Jer – kako može da im se čini? „Fargo“ je moderni filmski klasik.
Braća Koen su se 1995. godine, tada već poznati i hvaljeni za kultno „Milerovo raskršće“ i nagrađivani za „Barton Fink“, posle manje uspešne komedije „Hadsakerov čovek“, poduhvatili snimanja po novom scenariju: prodavac automobila (Vilijam Mejsi), zapao u dugove, smišlja otmicu svoje žene da bi iskamčio novac tastu, a za to unajmljuje dvojicu muljatora iz Farga, pričljivog Karla (Stiv Buskemi) i ćutljivog Gira (Piter Stormer). Sve pođe zlu, traljavi otmičari ubijaju policajca i poseju još par tela na putevima zavejane Minesote, a u poteru za njima kreće policajka Merdž u sedmom mesecu trudnoće (Frensis Mekdormand)…
Film počinje izjavom da je to „istinita priča, a da su se prikazani događaji odigrali u Minesoti 1987. godine“. Nakon što su braća dobila Oskara za najbolji originalni scenario, oni koji nisu prepoznali ironiju počeli su da se raspituju koju su tačno potresnu priču preuzeli i dodali joj crnog humora. Oni su isticali da su samo hteli da postignu efekat „zasnovanosti na istinitim događajima“, s tim što je Džoel rekao da su dva detalja preuzeta iz života: priča o prodavcu kola koji je pokušao da nasamari Dženeral motors i priča o tipu iz ruralnog dela Konektikata koji je ubio ženu, a tela hteo da se otarasi ubacujući ga u drobilicu za drvo. „Sve ostalo je izmišljeno. Nije bilo nikakvog kidnapovanja“, naveo je on.
Kidnapovanja je bilo i u „Milerovom raskršću“. „Kidnapovanje je nabijeno dramskim mogućnostima – konfliktima, visokim ulozima, svom očiglednom dramom i melodramatičnim detaljima, što je sve dobra hrana za film“, kaže Koen.
On i njegov brat su svojevremeno u jednom razgovoru izdvojili šest ključnih stvari u filmu: trudnu policajku, psihologiju prodavca kola, skandinavski štimung, scenu kidnapovanja, Karlovu brbljivost i scenu zakopavanja kofera sa novcem u sneg.
Toliko snega u kadrovima nisu očekivali. Na pitanje čega se seća kad pomisli na snimanje „Farga“, Džoel Koen lakonski kaže: „Hladnoće“. Te godine, ispričao je sedeći kraj supruge Frensis Mekdormand i prijatelja Stiva Buskemija u razgovoru na festivalu, prognozirana je blaga zima, a na setovima su bili zavejani. Njihov stari saradnik Rodžer Dikins, prinuđen da crnu komediju snima u svoj toj belini, okrenuo je to u prednost, pa je, osim što likovi nose švedska prezimena, skandinavskoj atmosferi doprinela i njegova majstorska fotografija (bio je nominovan za Oskara).
Braća su uloge i pisali za Mekdormandovu, Buskemija i Stormera. Buskemi se prisetio i anegdote. Malo nakon što su snimili scenu sa ubistvom policajca, on i Stormer vraćali su se sa seta kada im je policajac iz patrole mahnuo da skrenu sa strane. „Pogledao sam u Pitera, a on u mene. Kao, šta je ovo, neka zamka?“, ispričao je glumac.
Mekdormandovoj je čudna nova kampanja oko filma kom popularnost, zapravo, nije ni opadala. „A nije ni fer to što moramo da gledamo sebe tako mlade“, kaže ona uz osmeh.
„Fargo“ je upisao dva Oskara, Baftu, nagradu za najbolju režiju u Kanu… Kritičari su i tad hvalili dobro vođenu priču, od prvih scena gde gledaoci upoznaju sve (važne) likove do briljantnog raspleta. Podsećajući da je u međuvremenu snimljena i serija inspirisana filmom, kritičar „Gardijana“ Piter Bredšo „proverio“ je film 25 godina kasnije. I ne štedi zvezdice. “Original sad deluje bolje nego ikada“, kaže i zaključuje: „Linč bi priču o Fargu ispričao čineći je nerešenom i nerazrešivom; Tarantino bi možda objasnio iznenadne izlive nasilja okrivljujući za to mnogo kokaina i kreka. Koenovi su je učinili realističnijom i ljudski saosećajnijom, a Mekdormandova je savršena u toj ulozi“.
