0
Opera je bez ikakve sumnje must-have artikal ovih dana. Prisustvovati premijeri Verdijevog „Falstafa“ u Narodnom pozorištu bila je tako retka privilegija. Savršene toalete u publici, džentlmenski maniri, poznate face širom gledališta, ah, ponovo je vreme za dame i gospodu i umetnički perfektan rad na Velikoj sceni. Ko je sa protesta pohrlio na Trg Republike – spoznao je šta odistinski znači nagrađeni ljubavni trud!
Đuzepe Verdi: FALSTAF
Libreto: Arigo Boito
Prvo izvođenje u milanskoj Skali, 2. februara 1893.
Dirigent: Bojan Suđić
Reditelj: Nebojša Bradić
Scenografi: Geroslav Zarić i Vladislava Munić Kanington
Kostimograf: Marina Medenica
Koreograf: Isidora Stanišić
Ser Džon Falstaf: Nebojša Babić
Fenton: Siniša Radin
Dr Kajus: Aleksandar Dojković
Bardolf: Darko Đorđević
Pistol: Mihailo Šljivić
Gospođa Alisa Ford: Sonja Šarić
Ford: Dragutin Matić
Naneta, ćerka Fordovih: Snežana Savičić Sekulić
Gazdarica Kvikli: Sanja Anastasia
Meg Pejdž: Dragana Popović
Hor, orkestar i balet Narodnog pozorišta u Beogradu
Šef hora: Đorđe Stanković
Koncertmajstor: Vesna Jansens
Da li da vam prepričamo kako je to zbilja bilo na premijeri opere „Falstaf“ Đuzepea Verdija u Narodnom pozorištu ili ipak ne? Hm, u dilemi smo. Sa jedne strane, gorimo od želje da se na ovom mestu pozabavimo svakim i najsićušnijim detaljem ove neponovljivo duhovite, apsolutno virtuozne predstave, sa druge – a zar ne bi bilo zaista bolje da se otisnete pût Nacionalnog teatra sami lično i da se tamo jednostavno prepustite pravoj blagodeti zvukova i fantastičnih prizora što ljupko uranjaju u vaš sluh i promiču vam pred očima poput najneodoljivijeg snoviđenja?
Težak izazov, ali neka vam bude. Jer na ovom mestu u šoku ste od prve! Radnja vas smesta grabi, glasovi bez premca izabranih solista obraćaju vam se direktno, tamo ste u krčmi „Kod podvezice“ sa živopisnim Ser Džonom Falstafom u impresivnom tumačenju Nebojše Babića, dodijava vam plačevni Doktor Kajus (Aleksandar Dojković) koga su odžeparili, smejete se od srca vinovnicima njegovih muka Bardolfu (Darko Đorđević) i Pistolu (Mihailo Šljivić). Ma, već sam početak prvog čina genijalan je bez preterivanja – orkestar poletan i pun svežine pod palicom maestra Bojana Suđića, umetnici na pozornici pucaju od želje da vam prikažu svoje umeće, stalno u pokretu, nezaboravnih gegova. Pa, da li je moguće da je reditelj Nebojša Bradić osmislio ovako do tančina baš svaku grimasu, trzaj, mig, ili su pevači od njega zapravo dobili onaj čarobni dodir, tanani signal da nadmaše sebe, euforijom dopune delo, briljantno se raskomote u svom liku i osećaju kao riba u vodi?
Šta god da je odgovor, gospodine Bradiću, svaka čast!
Ali, sačekajte malo. Nakon svih ovih muških koškanja iz krčme sporta radi, sa bravuroznim cameo pijancima i mangupskim prikazivanjem muskulature, testosteronskom razmetljivošću i uopšte lovačkim pričama iz momačke šume, sledi spektakularni kvartet dama za pamćenje. No, dakle, neporecivo sjajna Sonja Šarić kao gospođa Alisa Ford, uvek upečatljiva Snežana Savičić Sekulić kao njena ćerka Naneta, otmena Dragana Popović kao Meg Pejdž i energična Sanja Anastasia kao Gazdarica Kvikli, prosto rečeno plene u svom pak otmenom restoranu, razotkrivajući Falstafovu ujdurmu u roku od odmah, te spremajući ekspresno svoju šarmantnu smicalicu što će ovog kočopernog alfa mužjaka naučiti pameti za sva vremena.
Ostalo je istorija – „Seks i grad“ koji susreće „Neki to vole vruće“, fascinantna scenografija (Geroslav Zarić i Vladislava Munić Kanington) što može da vam zavrti pamet, kostimi blistavi, senzualni i originalni za padanje u nesvest (Marina Medenica), solisti razgoropađeni od moći, trijumfalnog vladanja ulogama, veći od scene kojom dominiraju bez šale, razigrani na krilima svog glasa i orkestarskih instrumenata, što uz njih zavodljivo poju.
Dodamo li gorepomenutim još i podrobno prostudiranu rolu Siniše Radina kao Fentona i potpuno legendarno izvođenje Dragutina Matića kao Forda, možemo naslutiti kako je to otprilike bilo na premijernom izvođenju beogradskog „Falstafa“.
A Nebojša Babić kao Ser Džon Falstaf? Pa, rekosmo već koju o njegovom izvanrednom, stvarno atletskom tumačenju ovog gizdavog lika, kosmičkog hvalisavca, samodopadnog premda ne mnogo uspešnog ljubavnika, ali sve vreme simpatičnog, koji priznaje svoj poraz, no i ne propušta da mudro suoči društvo sa sopstvenim slabostima, a podsmeh što ga je iskusio preobrati u novu rundu budućnosti.
Sa ovim Falstafom svi se razdragano smeju, znajući da se smeju malkice i sebi. Zato je ovaj „Falstaf“ totalno cool, pa zato ne oklevajte da pohitate na ovaj jedinstven operski događaj od pet zvezdica. Uživaćete.
Bonus video: Predstava „Deca“ – Narodno pozorište u Beogradu