0
Prisustvujemo frakturi duše, lomu svetskog recepta prepoznatljivog iz prošlih vekova. Dostojevski je postao krivac za stanje stvari. Jedna ogromna kultura doživljava poništavanje. Srbija je valjda jedina zemlja koja otvara vrata svima, pa i toj kulturi. Festival se odvija u vremenu u kojem više ništa nije kao što je bilo, a postoji još uvek ta holivudska iluzija da je film veći od života, kazao je reditelj Emir Kusturica najavljujući 15. Kustendorf.
Festival će se održati od 6. do 10. maja u Drvengradu, a ove godine biće dodeljene dva priznanja „Drvo života“ i to glumcima Petru Božoviću i Toniju Servilju čuvenom po filmu „Velika lepota“ Paula Sorentina.
– Živimo već 30 godina izloženi jednoj verziji otkrivanja jedne za drugom stranice naše brutalnosti, naše bezvredne životne biografije koje nam donosi rijaliti šou. U kuću nam ulaze takozvani gosti, a mi ih puštamo, kao i njihovu prostačku prirodu – rekao je Kusturica na današnjoj konferenciji za medije održanoj u Vladi Srbije.
Podsetio je da je festival nastao pre 15 godina na brdu kao umetnički azil i jedna od trasa na kojima će se u budućnosti čuvati format filma kakav znamo.
– Pre 15 godina sam govorio o budućnosti filma kao nečega što će doživeti sudbinu opere. Svaki grad u svetu u svom narodnom pozorištu ili u odvojenoj zgradi ima operu, tako će i film i veliko platno. Ako uđete u bioskopsku salu možete da doživite vreme koje štoperica ne računa. Može vam se i desiti da pogledate neki film, a da na izlasku doživite da već počinje atomski rat. Zato je film uvek bio utočište koje zaustavlja vreme i koje daje mogućnost čoveku da sebi produži život – kaže reditelj.
Smatra da film danas prati „jednu prostačku liniju ili se hrani iz svetskih fondova koji traže ideolško crnilo.“
– Traže mrak i zacrnjenje, ne kreonom da se ulepšaju ženske oči, nego zacrnjenje koje govori o tome kako naša mala zemlja treba da prikaže svoju što crnju boju kako bi mogla da odjekne u svetu, pošto se navodno taj veliki demokratski svet bori protiv autokratije i svih pošasti koje su oni u međuvremenu preveli na jezik korupcije, a kod nas se to zove autokratija – kaže i dodaje:
– To spominjem samo zbog toga što film kao azil daje mogućnost čoveku da izbegne sve to što može da mu donese nepočinstvo vremena u kojem mi živimo. Posebno kada se odvija na jednom brdu koje je fizički izolovano i koje pruža mogućnost kvaliteta.
Reditelj je najavio da će u okviru programa „Savreme tendencije“ biti prikazni filmovi nagrađivanih reditelja sa Kanskog festivala poput ostvarenja „Heroj“ Asgara Farhadija, zatim „Perje“ Omara El Zohairija, „Povest o mojoj ženi“ Ildiko Enjedi, „Jedna sekunda“ Džanga Jimoua, kao i „Freda“ rediteljke Žesike Ženei sa Haitija. Zohairi, Zadra i Ženei biće gosti festivala, dok će Farhadi održati onlajn radionicu.
U takmičarskom programu 15. Kustendorfa naći će 13 igrana i dva dokumentarna filma iz Danske, Rusije, Srbije, Španije, Švajcarske, Nemačke, Rumunije, Francuske, Severne Makedonije, Izraela, Potrugala, Velike Britanije, Slovačke i Poljske.
– Mi ćemo prikazati filmove naroda kojem je dat crveni karton, ali ne zbog toga što je napravio prekršaj, nego zato što je to tako svetska vlada odredila. Međutim, nas to ne pogađa jer je fokusiranost samo na filmove i samo na ono što je nekad umetnost značila čoveku. To želimo da oživimo i što je najvažnije svi mi znamo da živimo u vreme kada je, za razliku od osamdesetih godina kada je De Niro bio najvažniji čovek na svetu, to sada Ilon Mask. Autoritet velikog umetnika u poređenju sa velikim bogatašima ne postoji. Živimo doba otkaza kulture – rekao je Kusturica i naglasio:
– Nadam se da će Srbija biti jedna od retkih koja će svoju kulturu sačuvati i sve se nadam da je snaga autorstva i potrebe za izražavanjem veća i da nam to ne mogu oduzeti. Videćemo šta će prevagnuti, svet nije sačinjen samo od Evropske unije i od tih manje od milijardu ljudi. Okrenuti smo na sve četiri strane sveta. Nema toliko uticaja na nas samo sa jedne strane, jer je ta strana u međuvremenu izgubila moć zadavanja trendova. Trendovi dolaze iz Indije, Irina, Južne Afrike. Nobelove nagrade se dobijaju iz čitavog sveta, najmanje iz Evrope, one Evrope koja se jednostavno odriče svog porekla. U vreme kad ptice ne umiru pevajući već padaju s neba od 5G mreže, kada bi mogao da nas stigne iz ovih raznih otkrivenih labaratorija i antraks i još veća nevolja, mi se vraćamo plemenitoj ideji, koja je izuzeta iz svih realnih procesa, koja tvrdi još uvek da je film veći od samog života.
Bonus video: Lordan Zafranović
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare