0
Beogradski Belexpocentar će 1. juna 2022. biti mesto dugo odlaganog susreta sa istorijom, u vidu koncerta grupe Nick Mason's Saucerful of Secrets, koja izvodi rane psihodelične pesme legendarne grupe Pink Floyd.
Nick Mason je, naravno, originalni bubnjar Pink Floyd i uz razumevanje ostalih živih članova ovog sastava, upustio se u avanturu rekonstruisanja muzike svog matičnog benda, kakav je on bio u herojskim prvim danima, kad su i izmislili psihodelični rok zvuk. Vraćamo se, dakle, pravo u šezdesete, ‘swinging London’ i tadašnju magiju otkrivanja nečeg sasvim novog.
U ovom jedinstvenom poduhvatu, uz Masona, učestvuju još i Guy Pratt (bas), Gary Kemp (gitara, glas, član Spandau Ballet, inače), Lee Harris (gitara), te Dom Beken (klavijature). Osnovna kreativna snaga grupe Pink Floyd iz tog perioda, bio je legendarni Syd Barrett, čija senka stoji i nad ovim projektom. Ipak, Nick Mason’s Saucerful of Secrets nipošto nisu ‘cover’ bend, već pošten pokušaj da se muzičkim sredstvima obnovi epoha iz koje dolaze Pink Floyd. O tome pričamo lično sa Nickom Masonom, kao našim glavnim vodičem.
Šta je to, istorijski posmatrano, bilo revolucionarno u pojavi grupe Pink Floyd?
– Mislim da smo kao grupa uvek bili malo izvan glavnog toka istorije popularne muzike. Šta god da privlači pažnju javnosti kad je o nama reč – nikad nije u pitanju samo jedan naš aspekt. Rekao bih da smo na početku kao bend bili prava stvar, baš za to vreme u kome smo se pojavili, sredinom šezdesetih – išli smo smerom na koji su Bitlsi ukazali, kad su muziku gurnuli ka malo složenijim zvucima, tekstovima i smelim scenskim nastupima, sa filmskim snimcima emitovanim u pozadini – umesto dotadašnje konstantne promocije pojedinaca, koji su morali da budu u prvom planu. Tako smo dali priliku publici da više učestvuje u koncertima i postali smo glavni zastupnici te nove umetničke ideje. Mislim da ako uspeš da inspirišeš ljude, oni uvek reaguju na tekstove i na duže kompozicije koje traže pažnju – a to je ono što je obeležilo razliku između nas i ‘mejnstrima’.
Kakva je u tom trenutku bila muzička scena u Velikoj Britaniji? I kako je Velika Britanija izgledala u to vreme, kao mesto na kome ste živeli?
– Kada su Pink Floyd počinjali – bilo je to jedno veliko prelazno doba. Pop muzika je i dalje bila orijentisana na singlove, ali se tržište polako otvorilo za prodaju long-plej albuma, vođeno entuzijazmom za tadašnju rhythm & blues muziku, tipa Džimija Hendriksa i grupe Cream, i oni su na kraju preuzeli tržište koje su do tada držali singlovi. Ne mogu vam reći kako je bilo živeti u Velikoj Britaniji u ono doba – zamišljam da je zemlja veoma ličila na druge zemlje iz tog perioda, sa jednom novom klasom mladih ljudi, koja je postizala nezamislive uspehe, veće od bilo čega što se ranije dešavalo u istoriji. Gledajući unazad, čini mi se da je to bio zlatni period, sa nekim mogućnostima koje su bile nadohvat ruke, a sad više ne postoje. Sa druge strane, dolazak interneta otvorio je svakako bezbrojne nove mogućnosti, iako se mojoj generaciji čini da ima manje načina da se preko njega zarade pare, što čini stvari težim nego što su bile nekada.
Sa kakvom namerom ste okupili bend Nick Mason’s Saucerfull of Secrets i kuda vas je on sve odveo?
– Prvi korak, koji je doveo do formiranja Saucersa, zapravo je načinio Lee Harris, naš gitarista. Toliko sam malo svirao u poslednjih 20 godina, da me je ideja da se vratim uživanju u muzici zaista očarala. I tako, posle uspešne turneje u 2019, zaista se nadam da ću otkriti kuda sve možemo stići u 2022.
Da li ste otkrili nešto novo u vezi sa pesmama koje izvodite uživo, sad kad ste počeli ponovo da ih svirate, nakon toliko godina?
– Naravno. Kao i kod bilo koje druge muzike, jednako kao i u pozorištu – svaka koncertna predstava se razlikuje, i donosi sa sobom priliku da se otkriju neke nove mogućnosti za interpretaciju pesama.
Na koji način ste uopšte doneli odluku koje rane pesme Pink Floyd ćete izvoditi?
– Lako. Jednostavno smo birali pesme koje su se većini najviše dopale.
Na koji način ste birali ko će biti član NMSOS benda? Koji lične kvalitete je svako od njih doneo u grupu?
– Bilo je to na staromodan način – zapravo, niko ništa nije birao. Skupili smo se bez intervjua ili audicija, svi smo mi jednostavno bili prijatelji prijatelja, odnosno znali smo se preko nekog trećeg. Svako je doneo svoje muzičke ideje, smisao za humor i strast za sviranjem žive muzike.
Kako izgledaju današnji fanovi ranih Pink Floyd?
– Dosta njih izgleda prilično starije! Ali uvek je zadovoljstvo videti mlađe pripadnike publike, te povremeno roditelje kako dovode svoju decu.
Znamo da su koncerti NMSS zadržali duh improvizacije, nalik na rani Pink Floyd. Šta to neočekivano možemo očekivati od vašeg nastupa u Beogradu?
– Pa, nadamo se neočekivanom!
Bonus video: Glas, dirka, bas: For The Good Times
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare