EKSKLUZIVNO Kritika filma "The Substance": Demi Mur pravo iz Kana u doljevačku klanicu

Piše: Dejan Šapić

“Tako mlada, tako mlada, noću sama lutam ja, zar ne zvuči ko balada, moja biografija...”

Apsurd je započeti tekst o Festivalu horora i heavy metal muzike sa refrenom pesme “Tako mlada” Tanje Savić. Narodnjakom od pre 20 godina, koja je utrla put pevačici iz prve sezone “Zvezde granda”, kao i drugim mladima, u želji za slavom i lepotom. Jer, večna lepota i mladost najčešće se dovode u vezu sa krizom godina u kojoj se nađu slavne i poznate ličnosti.

Upravo ta kriza u koju upadaju poznati i slavni, mnogo puta je obrađivana na filmu. Stičemo utisak da od svih profesija najviše pate filmski glumci, posebno glumice, kada se nađu na zalasku karijere. Holivud nas je više puta ubedio u to. I tada nije dovoljna samo briga i rad na sebi. Danas su hiruški zahvati i transformacije na koži i telu već postali standard.

Želja da se vrati prošlo vreme uspeha i slave u novom filmu “The Substance” (2024), rediteljke i scenaristkinje Coralie Fargeat, ovogodišnjeg dobitnika nagrade za najbolji scenario na Kanskom filmskom festivalu, predstavljena je u skladu sa trendovima i sredstvima koji su nam praktično na dohvat ruke. Da se ostane mlad i uspešan je moguća preko “supstance” (materije) koja je postala proizvod i može se kupiti: “To generiše drugog tebe. Nova, mlađa, lepša, savršenija. Ti. I postoji samo jedno pravilo: delite vreme. Jedna nedelja za tebe. Jedna nedelja za novog tebe. Po sedam dana. Savršen balans. Jednostavno”.

Demi Mur igra pedesetogodišnju glumicu pri kraju glumačke karijere koja odluči da kupi proizvod i napravi još jednu - bolju verziju sebe – Sju, koju a nju tumači Margaret Qualley (igrala kod Tarantina “Bilo jednom u Holivudu”).

https://www.youtube.com/watch?v=tgur7cdF-ts

Jasna je kritika konzumerizma u večnoj težnji da se ostane mlad. “Supstanca” je istovremeno kritika pošasti plastičnih operacija i hiruških zahvata na telu zarad lepote. U nekoj novoj boljoj verziji napredne medicine, neće biti potrebno da lekari vrše zahvate nad pacijentom. Dovoljno će biti da uzmete dozu supstanci upakovanih u epruvetu i male pakete za difuziju i ubrizgate ih u telo. Sve će biti spakovano u kaseti sa rednim brojem. Vaše je samo da pratite instrukcije i da ih preuzimate.

Gete je drami u Faustu prodao dušu đavolu. Faust je težio za bogatstvom i moći u igri sa đavolom u kojoj nema povratka na staro. U igri zvanoj “Supstanca” (materija) možete stati, ali onda nema povratka u prvobitno stanje. Transformacija tela u kojoj se nalazite je bespovratna. I u njoj se nalazi Demi Mur. Ona je zaglavljena u posledici sopstvene odluke i ne zna kako dalje.

Rediteljka ide do kraja u transformaciji ljudskog tela, čini se da čak odlazi i dalje od Kronenberga koji to radi na suptilniji i promišljeniji način. Ona je u “Supstanci” surovija da ne može biti gora u tom smislu. Pokušajte da zamislite “Stvora” (“Alien”, 1979.) Ridlija Skota. On u odnosu na Demi Mur izgleda kao nežno, bojažljivo i čak simpatično otelotvorenje. Mislili smo da glavna junakinja Julia Ducournau u filmu “Titane” (2021), ne može otići dalje i da su sve granice pređene. Da je brutalnost i nasilje i spremnost da uništi sve oko sebe dostiglo maksimum.

U “Supstanci” je destrukcija Demi Mur i njene nove ja – Sju, praktično nastavak Titane ali samo kroz autodestrukciju. Okruženje, prijatelji i kolege i drugi akteri su skoro nedirnuti. Žrtve postaju samo oni koji žele da transformišu sebe u nešto bolje ili u ono što su bili nekada.

Mešavina uticaja Dejvida Linča i Kronenberga u filmu od 140 minuta deluje pomalo iscrpljujuće. Naizmenično se prepliću scene koje kao da su radili pomenuti autori i stvara se utisak da paralelno gledamo dva različita filma sa istom temom i glumcima. Na trenutke sve deluje kao filmska papazjanija, zbrčkano sa nedosledno povezanim scenama. Vremenom se navikavamo na takav pristup rediteljke i ulazimo u uzbudljivu priču o surovosti nad sopstvenim telom. Žestoka, uzbudljiva drama sa elementima fantastike koja se postepeno pretvara u telesni horor obećava da će ostvariti solidan uspeh na blagajnama.

Pored vidnih propusta u režiji i blage konfuzije u jednom delu filma, gluma Demi Mur je blistava, Margaret Qualley kao njeno “bolje ja” uspeva da je prati a scenario kako je i sam žiri u Kanu potvrdio je odličan. Film koji će se gledati.

Selektor Slaughter festivala Dejan Ognjanović je napravio odličan posao što je prvi izvukao ovaj film (za regionalnu premijeru, za 10 dana se prikazuje na Pulskom festivalu) od distributera MCF Megakom filma i što večeras odmah iza njega prikazao pomenuti film “Titane”, gde moći da se vidi gradacija u nasilju.

https://www.youtube.com/watch?v=p0DIGHvpb00

Pored francuskog filma “Supstanca” u takmičarskom programu Slaughter festivala, za Zlanu macolu takmiče se još četiri filma sa elementima horora. Dva domaća - “Radnička klasa ide u pakao” Mladena Đorđevića i “Videoteka” Luke Bursaća, i dva italijanska “Bunar” (The Well) Federika Zampaljonea i “Mimi, princ tame” (Mimi - Il principe delle tenebre) u režiji Branda De Sike.

Predsednik žirija je Romen Pol iz Luksemburga, koji je 33 godine radio na Međunarodnom festivalu fantastičnog filma u Briselu. Pored njega članovi su još i Luka Bursać i umetnik Arpad Slančik, čija će izložba skulptura biti priređena u bivšoj doljevačkoj klanici gde se festival održava.

Selektor i umetnički direktor festivala Dejan Ognjanović je pisac i višedecenijski hroničar i filmski kritičar specijalizovan za žanr horor filma. Istovremeno je i moderator tribine zakazane za sutra, 6. jula u 13 časova posvećene 90-tim godinama - “Horor u video-klubovima” u Deli prostoru u Nišu, gde će govoriti: reditelj Luka Bursać, vlasnik video-kluba MB Miško Jančić i koautor emisije Šok koridor Nenad Bekvalac.

Posetioci će za tri dana trajanja festivala, od 5-7. jula, moći da pogledaju 30 dugometražnih i kratkih horor filmova iz celog sveta i da slušaju 12 heavy metal bendova iz Srbije, Albanije, Bugarske, Mađarske i Finske. Ulaz za sve programe je besplatan.

Bonus video: Horor fimovi - Zašto volimo da se plašimo?