0
Izložba „Zona neprozirnih značenja“ Obrada Ćešića otvara se 30. januara u 19 časova u Galeriji Doma omladine Beograda.
Ova izložba radova, pod nazivom „Zona neprozirnih značenja“, predstavlja novi korak u daljem promišljanju teme, kod umetnika aktuelne u poslednje dve godine. U fokusu likovnog jezika je odenuta figura čoveka skrivenog lica i obezglavljenog čoveka. Ona je u formi prostorne instalacije zauzimala različite javne prostore neočekivano menjajući percepcije slučajnih posmatrača, a samim tim i učesnika u kreiranju jedne „izmeštene“ realnosti.
Insceniranim situacijama Obrad Ćešić neizbežno navodni na razmišljanje o pojmovima: prisutnosti i odsutnosti, vrednovanja, uzajamnosti, otuđenosti i pripadnosti. Kao vid kritike savremenog društva i njenih realnosti, umetnik traži i svoj put kroz večnu temu potrage za smislom. Koristeći efekat iznenađenja, Obrad želi da nas prodrma iz izvesnog mrtvila, zamrznutosti, nedostatka reakcija kako bismo bolje razumeli svet, svet ubrzanih promena, neprestanih napetosti, nesigurnosti, dilema. Suočeni sa Obradovim čovekom u ogoljenoj beloj kocki suočavamo se i sa sopstvenim prazninama.
Čovek-lutka koju Obrad Ćešić, master vajarstva iz Beograda, ispituje u seriji radova nastalih između 2022. i 2023, postavljajući antropomorfne figure prirodne veličine u različite prostorne kontekste, ovom prilikom zakoračuje natrag u izlagačku postojbinu umetnosti 20. i 21. veka – white cube. To nije predstava jednog određenog čoveka, budući da portret nedostaje (glave nema ili je prekrivena belom krpom), niti jedne klase, rase, epohe, zanimanja, jer mu je nadenuto ruho dovoljno generično da ga može nositi bilo ko (mada se uniformom povremeno transformiše u predstavnika organa reda). Nije ni studija forme – konture tela jedva da se pomaljaju iz šljampave odeće.
To je, rečju, objekat koji postaje neko i/ili nešto tek dodeljenim mu mestom boravka, u aktivnoj komunikaciji sa okruženjem. Kada je na ulici – satrt uza zid stambene zgrade, polegao na parkovsku klupicu, posađen u kontejner – pretvara se u čoveka-instalaciju bez doma, uznemirujućeg i zbunjujućeg. U halama bivše fabrike on je radnik, kolateralna šteta ratova, tranzicija i privatizacija. Na Likovnoj akademiji on je antipod ljudske figure u kamenu, drvetu, metalu… jasnih ivica, precizne morfologije.
Bonus video: Sudar slikara dok sat otkucava