2
Da korona virus nije okovao svet, džez pijanista Dimitrije Vasiljević koji živi i radi u Nju Orleansu, održao bi 25. maja solistički koncert u Sali Beogradske filharmonije. Iako je taj događaj otkazan, on u Beograd stiže prvim letom iz Njujorka 6. juna i ljubiteljima džeza donosi svoj novi album koji je objavio 22. maja za Ropeadope Records.
– Boravak u Srbiji tokom tri letnja meseca, kao i jednog zimskog svake godine, za mene je svetinja i nasušna potreba. Trebalo je da stignem ranije, ali me je svetska histerija oko medijski isforsirane pandemije ili kako volim da kažem – panIKdemije – u tome sprečila – kaže uoči puta Dimitrije Vasiljević za Nova. rs.
Da li je novi termin koncerta razlog zašto dolaziš prvim avionom do rodnog grada?
– Nije, nažalost. Pre mesec dana naprasno mi se upokojio otac. Nisam mogao ni na sahranu da mu dođem, gledao sam je preko skajpa. On je bio moj najbolji prijatelj i kolega i brat i mentor za mnoga životna pitanja, tako da sam ovaj gubitak veoma teško podneo. Znao sam da moram da budem na tom prvom letu nakon otvaranja granica, jer svih ovih dana s nestrpljenjem čekam da zagrlim majku i odem ocu na grob. Novog datuma za koncert nema, ali kako moj menadžment i ja imamo dobru saradnju za ljudima iz Beogradske filharmonije, siguran sam da ćemo kada se unormali situacija zakazati nov termin. Očekujem da to bude na proleće naredne godine.
Sigurno je nemoguće opisati osećanja izazvana nemogućnošću da ispratiš oca…
– Gledam da iz svakog teškog perioda izađem jači, spremniji, bolji i pametniji. Sada iznova učim da volim ljude, da volim svet oko sebe. Verujem da smo svi, koliko god različiti bili, ipak deo jedne iste duše i da potičemo od istog tvorca. Duboko verujem i u to da smrt nije kraj postojanja, da duša nastavlja dalje u nove avanture i da ćemo se svi jednom ponovo sresti u nekom drugačijem i bezbrižnijem svetu. A do tada se moramo truditi, mi koji smo još uvek tu, da ovaj svet učinimo što boljim, šireći ljubav, saosećanje i umetnost.
Šta je tema tvog novog albuma?
– U pitanju je solo klavirski album koji sadrži mojih devet kompozicija, od kojih je svaka posvećena nekoj osobi koja mi je veoma bliska, i koja je u nekom trenutku burno uticala na moj životni put. Zato se zove “Us” (“Mi”). Između ostalih, tu su kompozicije za moju majku, mog nedavno preminulog oca, moju tetku, najboljeg prijatelja i prijateljicu, neke stare i nove ljubavi…
To je mozaik muzičkih portreta i veoma je intiman po svojoj estetskoj rezonanci i karakteru. Beogradski koncert koji je otkazan zbog pandemije bio je planiran u ime promocije ovog albuma.
Kako si ti pregurao to vreme kada je normalan život stao?
– Njujork i Nju Orleans, gradovi u kojima provodim najviše vremena kad sam u Americi, bili su i najteže pogođeni ovom celom predstavom, tako da sam skoro tri meseca proveo u izolaciji u stanu, radeći na sebi, svojoj muzici, hobijima i mnogo čemu drugom. Pošto inače provodim dosta vremena sam i u kući, zatvoren u maštu i svoje svetove, neizlaženje napolje mi nije teško palo. Trudio sam se da povremeno snimam muzičke klipove, mahom muzike lakih nota, kako bih zabavio i sebe i ljude koji me prate na društvenim mrežama. Drago mi je ako sam nekom prekratio vreme i ulepšao dane u karantinu.
Amerika se, posle korona virusa, suočila sa masovnim protestima. Kako ocenjuješ ova dešavanja?
– Verujem da je moje mišljenje o pandemiji nepopularno u javnosti, pa tako i o trenutnoj situaciji u SAD. Zaustavljanje celog sveta, a time i izazivanje katastrofalnih ekonomskih posledica, bila je prenaglašena i nepotrebna mera. Ali, svakako je koristila određenim političkim strukturama da sprovedu svoje agende nad svetskom populacijom. A medijima dobar eksperiment stvaranja histerije i panike u narodu, što služi kao instrument za neke buduće manipulacije na globalnom nivou. Upravo sam stigao u Njujork gde je na snazi policijski čas zbog uličnih demonstracija, ali ne pratim detaljno jer samo razmišljam da se ukrcam na let do Beograda. Sve je tužno što se događa ali istovremeno to je još jedna holivudska predstava, kao što je u Americi uvek i bilo. Neverovatno mi je koliko se narod u Srbiji time bavi, a mudrije bi bilo da svoju zemlju od realnog i opipljivog zla izbave.
Koji su novi izazovi pred tobom?
– Trenutno radim na muzici za jedan slovenački dokumentarni film, kao i za jednu novu srpsku seriju koja će krenuti sa emitovanjem na jesen. Pored toga, zakazujem nove koncerte u Americi, jedan od njih biće i u Kenedi centru u Vašingtonu. I pripremam dve knjige o džezu koje će se naći u štampi do kraja godine. Pored toga naravno, spremam se za novu školsku
godinu na Zejvier univerzitetu Luizijana (Xavier University of Louisiana) koju ćemo nadam se početi ne onlajn, već regularno.
Pročitajte još:
Da li pratiš događanja u Srbiji, posebno na polju kulture?
– Da, i stanje u kulturi me nimalo ne čudi. Našom zemljom vlada interesna grupa sačinjena od kriminalnih struktura, beslovesnih oportunista i neartikulisanih i primitivnih samodržalaca kojima nije stalo ni do egzistencije prvog komšije, a kamoli nekakve kulture. Ne znam o kakvoj kulturi u zemlji pričamo, kad se sama zemlja trenutno raspada i survava u propast u koju je vuku gorepomenuti faktori vlasti. To vam je kao da pričamo o tome kakvu frizuru ima teško bolesni, umirući čovek. Svoju zemlju volim najviše na svetu, svoju veru, kulturu i tradiciju još više, ali ovo je danas nažalost surova realnost.
Svetsko ime
Dimitrije Vasiljević (35) diplomirao je na Fakultetu muzičkih umetnosti a potom i na diplomirao na Berkli muzičkom koledžu u Bostonu, čiji je bio stipendista i gde je dva puta nagrađivan za posebna dostignuća na klavirskom odseku. Master studije je završio na Njujorškom univerzitetu, a doktorirao na Univerzitetu Ilinois. Docent je na Xavier University of
Louisiana.
Objavio je albume – solo klavirski „Metaphor“ i autorske „The Path of Silvan“ (Put Silvana) i „Accidental Nomad“ („Slučajni nomad“) koji je bio u trci za četiri Gremi nagrade. Fragmenti pesama sa novog albuma “Us” (“Mi”) možete da preslušate na ovom linku.