0
Tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga, a procenjena šteta je oko dve milijarde dinara, istaknuto je na panel diskusiji „Piraterija u izdavaštvu – povreda autorskih prava“, koju su organizovali Udruženje za kreativnu industriju i Grupacija izdavačke delatnosti, knjižara i distributera knjiga Privredne komore Srbije (PKS).
Na panelu u PKS učestvovali su: profesori dr Slobodan Marković i dr Uroš Ćemalović, Marina Brkić, sudija, predstavnici izdavača Zoran Hamović, Klio, Dejan Papić, Laguna, Dejan Begović, Kreativni centar. Moderator skupa bio je advokat Dušan Mijatović.
Jedan od najvećih problema zbog kojeg decenijama unazad nismo uspeli da regulišemo tržište jeste nepostojanje svesti društva o nezakonitosti i izostanak sudskih ishoda i presuda u kojima se vidi da su izdavači reagovali, da su zaštićeni i da su došli do tačke kada im je nadoknađena šteta, istakli su govornici.
„U lancu vrednosti knjige, važni su autori, izdavači, čitaoci, ali i opšti društveni interes; internet i digitalna transformacija pružaju brojne nove mogućnosti, ali i komplikuju ovu jednačinu, ukazao je profesor Ćemalović.
Prema podacima koje je izneo Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće Laguna/Delfi, najveća šteta i povreda autorskih prava događa se na internetu.
„Samo tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga, a procenjena šteta je oko dve milijarde dinara. Dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine“, naglasio je Papić.
Profesor Marković napomenuo je i da je fizičko lice pirat ukoliko je neovlašćeno pročitalo neki zaštićeni dokument bez obzira da li ga je dalje podelio.
Kako je naglasio Zoran Hamović, povreda autorskih prava je i sociološki problem, jer oni koji fotokopiraju bilo koje autorsko delo, nemaju svest o prekršaju i ne smatraju ga krivičnim delom. Upravo zato je neophodna edukacija i podizanje svesti javnosti o značaju autorskih prava, uređenje tržišta, kao i državni instrument za regulisanje ove oblasti, koja predstavlja jedan od najvažnijih potencijala svakog društva.
„O ovoj temi možemo još mnogo da govorimo i da vidimo ko je nosilac rešenja. To možda mogu da budu dva rešenja – jedan je pravni i to je ono što leči posledice. Takođe, neophodno je odrediti i ono što je uzrok i to lečenje je dugotrajnije i mnogo teže i složenije, a to je odnos prema školskom sistemu, gde je neophodno da negujemo poštovanje vrednosti, ono što se zove autorsko pravo i pravo intelektualne svojine“, zaključio je Hamović.
Nažalost, ukazuje i Dejan Begović iz Kreativnog centra, zajedničko borbi protiv piraterije pre 30 godina i danas jeste lična inicijativa izdavača.
„Borba protiv piraterije ne bi trebalo da bude odlika snalažljivosti izdavača, jer se čak i velike izdavačke kuće teško odlučuju da pokrenu sporove protiv kršilaca autorskih prava, zbog utrošenog vremena i novca, kao i veoma često neizvesnog ishoda“, napominje Begović.
Bonus video: Sajam knjiga – Grigorije izjava