0
Predstavljamo vam dva naslova za ovu nedelju, u pitanju su knjige: „Koljka i Sašenjka“ Uglješe Šajtinca i "Novo Sada" Saše Savanovića.
Uglješa Šajtinac, „Koljka i Sašenjka“, Arhipelag, 2022.
Nostalgija povezuje žal za bliskom osobom i odanost velikom piscu. Pripovedač romana „Koljka i Sašenjka“ u unutrašnjem monologu sabira sporovoznu svakodnevnicu, suživot sa mačkom i ženom, svoj pedagoški rad sa studentima dramaturgije. „Uče da pišu? Nonsens“, gunđa imaginarni Puškin, nimalo fasciniran saznanjem da se neko pozabavio dramatizacijom njegovog romana „Kapetanova kći“.
Istraživanje života, dela i uticaja Aleksandra Puškina u onlajn i kovid svakodnevici, gde mačka Lolika skače na tastaturu kao neprikosnovena gazdarica kuće, a nedavno preminuli rođak Koljka svaki čas oživi u sećanju, zaostavštini ili pogledu na neprodati automobil okosnica su tužnog i uzbudljivog romana-mozaika.
U opusu pripovedača, dramaturga i scenariste Uglješe Šajtinca, kako u romanima „Vok on!“ i „Sasvim skromni darovi“ tako i u drami „Hadersfild“, jasno se osete melanholija i anksioznost pred odlučivanjem između različitih zemalja mogućnosti i sveta bivše sreće kakav je Banat – u kom se sve ruši, rastapa ili zamrzava. Banat kao hronotop, tema i simbol oličava prostor felinijevsko-hobitske fantazije, dimenziju koja nije ni zaleđe, ni predgrađe, a ponajmanje je centar.
Saša Savanović, „Novo Sada“, Partizanska knjiga, 2022.
Smrt novosadskog biznismena Mileta Todorovića poremetiće život njegovoj bivšoj supruzi Dezdemoni Lukač (autorki self-help knjiga i profesionalnoj životnoj instruktorki), ali i nizu moćnika i marginalki. Smežurano telo vlasnika i direktora građevinske firme „Futura Developments“ nađeno je u njegovoj kući na Kamenjaru, a šok ovog saznanja zamenilo je olakšanje kad su njegovi zaposleni, usled žalosnih okolnosti, dobili dva slobodna dana. Drugi roman Saše Savanović je groteskna i ironična hronika jednog grada, do perfekcije izvajan hologram ledeno-profiterskog spoja nezajažljivosti i naivnosti.
Firma u kojoj „otpremnina postoji jedino kao mit (…) arhaični koncept kao ibrik, kalfa ili guvno“ nakon sahrane vlasnika mora biti restrukturirana, a „žrtva fiskalnom zdravlju kompanije“ biće tuce otpuštenih. Mapa Novog Sada u ovoj anatomiji grabeži i „karnevalu diletantizma“ čitaocu otkriva kako izgledaju i deluju entropijska pasivnost bogatstva, nehajna destrukcija kao znamenje kapitalističkog sistema, nespretno razmereno samozavaravanje, anestezija i eskapizam. Sve to je združeno u trileru koji je u velikoj meri društvena hronika gde je sebi mesto našla i Mara, poreklom iz Bosanske Krupe, posvećena čitanju budućnosti iz rasutih zrna pasulja. Saša Savanović kreira galeriju likova koji su željni jednostavnosti i čistih računa.
Bonus video: Petar Božović na promociji svoje monografije
