0
"Pokrov tame" je verodostojna priča o licemerju država izvoznica oružja koje, zavisno od političke oportunosti, u jednom trenutku osuđuju i sprečavaju nedozvoljenu trgovinu a u drugome je odobravaju i podstiču, kaže Dušan Miklja, novinar i pisac, o svom novom romanu.
„Pokrov tame“, objavljen za „Vulkan izdavaštvo“, roman je o trgovini oružjem, delo koje govori o naizgled nemogućoj ljubavi u miljeu trgovaca i krijumčara, vladinih zvaničnika i korumpiranih javnih službenika, organizacija za nadziranje i sprečavanje nedopuštene trgovine i obaveštajnih službi koje je podstiču, posrednika i prevoznika, profesionalnih ubica i humanista, grešnika i pravednika.
– Tu je cela jedna galerija likova među kojima se kreću glavni protagonisti romana – istraživački novinar koji, sigurnosti radi, često menja identitet i zagonetna mlada žena koja se premeće od bankarske službenice do dopisnika švedskog dnevnika i direktora međunarodnog instituta za mir, što će reći poslova i zvanja kao stvorenih da osmatra ‘puteve oružja’ – objašnjava Miklja.
Prostorno i vremenski raskošna fresku o „putevima oružja“, ali i o mestima na kojima se ugovaraju poslovi, oslikana je u Port Arkuru i Lagosu, Kinšasi i Brazavilu, Bamaku, Fritaunu i Monroviji, Debre Zeitu, Adis Abebi, Desaiu, Mogadišu i Asmari u Africi i Rimu, Luganu, Ženevi, Brižu i Trstu u Evropi.
Od puta za Timbuktu u podsaharskoj Africi do luksuznih hotela u u Rimu i Ženevi i tršćanskih dokova svedoci smo nasilja i svireposti onih koji naručuju oružje, ali takođe i gramzivosti i licemerja onih koji oružje isporučuju, navodi se u prikazu knjige dostavljenom portalu Nova.rs.
Posebno poglavlje prati trgovinu oružjem posle raspada Sovjetskog Saveza kada su privatni posrednici uveli haos i bezakonje u poslovanje koje je do tada uređivano međudržavnim ugovorima.
„Viškovi oružja, kako sa zapada tako i sa istoka, prodavani su, po cenama znatno nižim od redovnih, pobunjeničkim snagama, ali i vojskama država pod embargom Ujedinjenih nacija. Bilo je to zlatno doba za trgovce i posrednike, koji su se rojili među kriminalcima, ali isto tako među korumpiranim javnim službenicima i, najzad, i u vladama nekih zemalja“, ističe autor i dodaje da je njegov roman „verodostojna priča o licemerju država izvoznica oružja koje, zavisno od političke oportunosti, u jednom trenutku osuđuju i sprečavaju nedozvoljenu trgovinu a u drugome je odobravaju i podstiču“.
Posledice ilegalne trgovine oružjem naročito su, primećuje, dramatične u Africi gde je stotine hiljada ljudi, najviše žena i dece, izgubilo život ili su sa predumišljajem osakaćeni i prognani.
Da trgovci i posrednici, ali i države koje proizvode oružje, ne odustaju od unosnih poslova svedoči, dodaje Miklja, pomeranje ratova od Afrike na Bliski istok i čak na jug Evrope, cinično pravdajući takva nastojanja potrebom „održivog razvoja“.
Razgrćući „pokrov tame“, koji prekriva svo to sramotno poslovanje, autor nas upoznaje sa načinima krijumčarenja, koji se i danas koriste, ali i sa najpoznatijim privatnim trgovcima oružjem i njihovim pokroviteljima.
Tu su i nadrealistički prizori poput spaljenog tenka na trgu u Asmari koji će tamo ostati „do kraja vremena i sveta, jer nema dizalice koja može da ga podigne, kamiona koji može da ga prenese i, najzad, topionice u kojoj može da se pretopi“ ili skladišta zarđalog oružja u Debre Zeitu na zaravni „sve do horizonta“, kojim može da se pokori cela Afrika, ali je zanemarljivo malo onih koji znaju kako da ga koriste.
„Pokrov tame“ je svedočanstvo o jednoj epohi, gradovima u kojima se događa radnja, o piscima kao što su Rembo, Džozef Konrad, Džejms Džojs koji su u njima živeli ili su kao Kafka, u poglavlju „Predeli apsurda“, svojim delom prisutni.
Dušan Miklja je kao višegodišnji dopisnik izveštavao o dramatičnim događajima iz Afrike, napisao je više zbirki priča, putopisa, drama, a bavio se i prevodilaštvom. Dobitnik je mnogih književnih nagrada, kao i nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije.
Njegova nova knjiga, prema rečima izdavača, postavlja pitanja da li čovek može ostati human u svetu koji je utemeljen na zlu, svetu koji kreiraju samovoljni pojedinci vođeni ličnim interesima i da li u takvom svetu ima mesta za ljubav.
