0
Crna Gora iz godinu u godinu sve više prepoznaje značaj filma i kontinuirano ulaže u razvoj kinematografije. Ovo se ogleda u sve većoj podršci države, kao i u donošenju novih zakonskih i podzakonskih akata usklađenih sa EU regulativom, kaže za „Novu“ Aleksandra Božović, direktorka Filmskog centra Crne Gore.
Piše: Dejan Šapić
Crna Gora iz godinu u godinu sve više prepoznaje značaj filma i kontinuirano ulaže u razvoj kinematografije. Ovo se ogleda u sve većoj podršci države, kao i u donošenju novih zakonskih i podzakonskih akata usklađenih sa EU regulativom, kaže za „Novu“ Aleksandra Božović, direktorka Filmskog centra Crne Gore. Njen izbor na ovu poziciju 2021. godine bilo je iznenađenje među filmskim radnicima, jer se smatralo da postoje stručniji i podobniji kandidati za ovu prestižnu funkciju. Usledili su protesti koji su trajali nekoliko meseci u medijima u ondašnjoj filmskoj i kulturnoj javnosti. Ipak, Božović je u instituciju od vodećeg nacionalnog značaja za film ne samo opstala, nego i napravile značajne pomake.
Aleksandra (rođ. Mandarić) Božović rođena je 1979. u Beogradu gde se i školovala. Doktorirala je na dramskim studijama na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kao filmski producent počela je da radi na reklamnim spotovima za domaće i svetske kompanije i paralelno počinje da producira TV serije i dokumentarne filmove od kojih je napoznatiji „Hotel Jugoslavija“ reditelja Nikolasa Vagnjeresa, prikazan na prestižnom Berlinskom filmskom festivalu. Karijeru nastavlja na menadžerskim pozicijama filmskih festivala u Crnoj Gori, a posebno se ističe kao menadžer Kulturnog Centra Novog Sada.
Razgovarali smo na nedavno završenom 37. Filmskom festivalu Herceg Novi gde je prvi put je upriličen simpozijum Dani filmske industrije “Montenegro Film Rendezvous” u organizaciji FCCG. Nova inicijativa je posvećena povezivanju crnogorske i evropske filmske industrije i podršci razvoju karijere crnogorskih filmskih autora i profesionalaca. To je bio povod da Aleksandra Božović prvi put od kako je na čelu FCCG da intervju jednom mediju iz Srbije i osvetli probleme i domete crnogorskog filma sa kojima se susreće.
Kakve su perspektive za učesnike i autore filmova koji su učestvovali na „Montenegro Film Randevous“?
– Jedna od najvažnijih prednosti ovog događaja je ta što je stvorio priliku za umrežavanje i razmenu iskustava. Radionice i panel diskusije koje su održane omogućile su autorima, ne samo da steknu uvid u aktuelne trendove u filmskoj produkciji, već i da unaprede svoje projekte u saradnji s iskusnim stručnjacima. Događaj je okupio 21 crnogorski filmski projekat u različitim fazama razvoja, koji su predstavljeni vodećim evropskim filmskim fondovima i institucijama, poput Eurimaža, francuskog CNC-a, Austrijskog filmskog instituta i turskog emitera TRT. Tako su postavljeni temelji za dugoročne veze sa evropskim filmskim profesionalcima.
Kako vidite razvoj crnogorske kinematografije?
– U poslednje tri godine FCCG je podržao ukupno 90 projekata u svim kategorijama, uključujući 10 igranih filmova, četiri dokumentarna filma i 21 manjinsku koprodukciju. Do kraja godine očekujemo svetske premijere tri igrana crnogorska filma. U segmentu dokumentarnog filma, FCCG je kroz različite linije podrške sufinansirao produkciju 16 dugih i šest kratkih dokumentarnih filmova. Ove godine, na 15. izdanju Underhill festivala dokumentarnog filma u Podgorici, prikazano je pet domaćih ostvarenja, uključujući svetsku premijeru filma „Ova dobra zemlja“ reditelja Vladimira Perovića, kao i „Porodica na određeno vreme“ Seada Šabotića. Takođe, predstavljena su i tri kratka dokumentarna filma mladih autora – Kaće Žarić, Tamare Pavićević i Miljana Vučelića.
Možete li da navedete neku uspešnu studiju slučaja filma koji je prošao sva tri konkursa FCCG i napravio značajniji prodor na evropsko tržište?
– To je film Ivana Marinovića „Živi i zdravi“ pretežno je crnogorska produkcija, predstavlja ko-produkciju sa još pet zemalja: Srbijom, Češkom, Hrvatskom, Severnom Makedonijom i Slovenijom. Dobio je podršku od različitih regionalnih i evropskih organizacija i institucija. Još u fazi razvoja, film je osvojio dve prestižne nagrade – Krzysztof Kieslowski nagradu za najbolji scenario na Kanskom festivalu i Excelence Award u okviru Sarajevskog Filmskog festivala, a po završetku je postigao veliki uspeh, kako na festivalima, tako i u bioskopima širom regiona.
Koliki segment procentualno iz budžeta FCCG za finansiranje filmova odlazi na podršku manjinskim koprodukcijama u regionu?
– Ukupan iznos uložen u razvoj crnogorske kinematografije kroz konkurse za sufinansiranje produkcije filmova iznosi šest miliona evra. Od tog iznosa, 69 odsto je opredeljeno za podršku nacionalnoj kinematografiji, dok je 31 odsto sredstava izdvojeno za sufinansiranje manjinskih koprodukcija i drugih projekata. FCCG je podržao 42 manjinske koprodukcije od svog osnivanja 2017. godine. Među njima, najviše projekata potiče iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Slovenije. Takođe, podržani su i prvi projekti iz Bugarske, Albanije, Grčke i drugih zemalja jugoistočne Evrope.
Sve je više mladih autora koji dolaze sa Fakulteta dramskih umjetnosti na Cetinju. Kako ih podržavate?
– Zahvaljujući saradnji sa Univerzitetom Crne Gore i Fakultetom dramskih umjetnosti, podrška mladima je sve veća. Obuhvata promociju i razvoj studentskog filma, kao i stvaranje uslova za njihov profesionalni napredak. Rezultati su već vidljivi kroz prikazivanje njihovih ostvarenja na regionalnim i domaćim festivalima, kao i kroz emitovanje na RTCG-u i drugim platformama.
Koliko je regionalna kinematografija uznapredovala i koliko je vidljivija na svetskim festivalima?
– Značajno je napredovala što se jasno vidi kroz uspehe kako nacionalnih premijera, tako i manjinskih crnogorskih koprodukcija. Na primer, pomenuti film „Živi i zdravi“ imao je svetsku premijeru u takmičarskoj selekciji festivala Black Nights u Talinu, dok je „Elegija lovora“ Dušana Kasalice prikazana u takmičarskoj selekciji Sarajevo film Festivala. Manjinske koprodukcije kao što su „Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića i „Nebesa“ Srđana Dragojevića imale su dve godine za redom svetske premijere na prestižnom filmskom festivalu u Lokarnu, Švajcarska. Ovi uspesi dokazuju da regionalna kinematografija postaje sve relevantnija na međunarodnoj sceni, privlačeći pažnju globalne publike i kritike.
Kako ocenjujete Filmski festival Herceg Novi, šta vidite kao prednosti i domete poslednjih godina?
– Sa titulom festivala od nacionalnog značaja, predstavlja ključnu platformu za razvoj crnogorske kinematografije. U poslednjih nekoliko godina, festival je pokazao napredak, posebno ove, kada su vidljivi rezultati snažnog zalaganja Ministarstva kulture i medija, kao i lokalne samouprave. Program je bio izvanredan, a organizacija prvih industrijskih dana donela je novu dimenziju festivalu. Herceg Novi je postao važna stanica za međunarodne filmske stvaraoce i predstavnike industrije, pozicionirajući se između Sarajevo Film Festivala i Venecijanskog filmskog festivala.
Šta biste izdvojili kao najveći uspeh tokom rada od kada ste na čelu FCCG?
– Između ostalog, pokrenuta je digitalizacija bioskopa u saradnji sa Ministarstvom kulture i medija, kao i lokalnim samoupravama, obuhvatajući 10 kulturnih centara širom Crne Gore. Pokrenuli smo projekat „Ponovo radi bioskop“, omogućavajući besplatnu upotrebu putujućeg bioskopa za prikazivanje nacionalnih i evropskih filmova u svim centrima za kulturu u Crnoj Gori, što je rezultiralo sa više od 600 projekcija širom zemlje. Formirali smo Mrežu kinoprikazivača Crne Gore kako bismo unapredili distribuciju filmova i promovisali nacionalnu i evropsku kinematografiju. Razvili smo i licencirali devet programa obuke za ključne pozicije u filmskoj industriji, u saradnji sa Centrom za stručno obrazovanje Crne Gore i stručnjacima iz industrije. Potpisali smo memorandume o saradnji sa filmskim centrima iz Francuske, Grčke, Jermenije i Albanije, kao i sa Moldavskim filmskim centrom, gde smo predstavili rad FCCG i crnogorske kinematografije na međunarodnim forumima.
Bonus video: Dragan Bjelogrlić o novom filmu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
