0
Šta je to što vezuje Guns N' Roses, Happy Mondays, Beach Boys, Fleetwood Mac i The Queen? Gomila novca koje su izdavačke kuće potrošile na neke njihove albume.
Cena snimanja muzičkih albuma je uvek bila i verovatno će uvek biti zakopana duboko u tromesečnim izveštajima velikih izdavačkih kuća koji nisu namenjeni za javnost, ali to nije sprečilo medije da pominju ploče koje su među najskupljim albumima ikada, piše magazin “Mental Floss”. Ove objave su zasnovane na istraživanju, otvorenim izjavama muzičara željnih publiciteta, i na osnivu bankrota izdavačkih kuća ubrzo nakon objavljivanja određenog albuma. Izdvajamo vam pet najupečatljivijih primera trošenja mnogo novca da biste dobili pravi zvuk.
Guns N’ Roses „Chinese Democracy“
U članku “”Njujork tajmsa” iz 2005. godine „Najskuplji album koji nikada nije napravljen“, „stručnjak za snimanje“ koji je bio prisutan na nekim od snimaka “Kineske demokratije” rekao je da je frontmen Guns N’ Rosesa Eksl Rouz želeo da napravi „najbolju ploču koja je ikada napravljena. To je nemoguć zadatak. Mogli biste da idete beskonačno, što su oni i uradili.“
Beskonačno, u ovom slučaju, bilo je 14 godina. U naizgled beskrajnoj potrazi za savršenstvom, dozvoljeno je da se dogode određene ekscentrične metode muzičke produkcije. Postojao je snažan proces provere da se bude uključeno u projekat, koji je uključivao neophodno odobrenje Akslove duhovne terapeutkinje Sharon „Yoda“ Mainard i ponovno snimanje svake pesme sa debi albuma Guns N’ Rosesa “Appetite For Destruction”. Dokumenti “Gefena” su tvrdili da je preko 13 miliona dolara potrošeno na troškove produkcije; izdavačka kuća je zapravo uštedela novac nakon što je Rouzu obećala milion dolara ako isporuči “Kinesku demokratiju” u određeno vreme, rok koji je Rouz propustio za skoro 10 godina. Cena od 13 miliona dolara akumulirana je od mesečnih platnih spiskova: svaki član benda je dobio 11.000 dolara, tehničari gitare 6.000 dolara, glavni inženjer 14.000 dolara, inženjer softvera za snimanje 25.000 dolara. Iznajmljivanje samog studija koštalo je 50.000 dolara mesečno. Skupe gitare bi se iznajmljivale za „mnogo hiljada dolara“ svakog meseca bez upotrebe. Rouz se nije trudio da ulazi u studio dugo vremena, dovoljno dugo da neki od muzičara formiraju drugi bend, A Perfect Circle, tokom njegovog odsustva.
The Beach Boys “Smile”
Četrdeset godina pre nego što je Aksl objavio ono za šta se nadao da će biti najveći album ikada napravljen, priča o mukotrpnom procesu snimanja albuma “Smile” je zapravo počela objavom misije koju je Brajan Vilson izneo gostima na večeri u oktobru 1966. godine: „Pišem tinejdžersku simfoniju Bogu.“ Neke pesme sa proba za neobjavljeni album pojavile su se na zvaničnim pločama Beach Boys-a, ali je tek 2004. objavljen Vilson-ov “Brian Wilson Presents Smile” .
Dugotrajno odlaganje albuma može se pripisati Vilsonovom unosu droga i depresiji u kasnim 60-im i 70-im. A sve je počelo mlakom reakcijom javnosti na izdanje singla „Heroes and Villains“, pesme za koju je Vilson verovao da će biti popularna kao i Bitlsova „Strawberry Fields Forever“. Iako ne postoji zvanična ili prijavljena brojka koja otkriva koliko je novca potrošeno na ceo album, Vilsonovi zahtevi su uključivali šator u arapskom stilu izgrađen u njegovoj kući za konzumaciju sendviča, trave i LSD-a, koji je koštao 30.000 dolara (oko 220.000 dolara sada sa uračunatom inflacijom). Nije moglo biti jeftino ni postavljanje njegovog klavira u sanduk sa osam tona vrhunskog peska na plaži. Cena snimanja koja stoji iza „Good Vibrations“, stvari koja je prva producirana i koja je poslednja na listi pesama, je objavljena, približavajući se 75.000 dolara (550.000 dolara danas). Iako su “Capitol Records” znali da je to najskuplji singl koji je ikada proizveden, rezultati su ih naveli da odobre koncepciju ostatka „simfonije“, na njihovu finansijsku štetu.
The Queen “A Night at the Opera”
Nakon borbe za oslobađanje od ugovora koji je propao, grupa Queen je odlučila da krene u bankrot na “A Night At The Opera”, koji se 1975. smatrao najskupljim rok albumom ikada napravljenim. Potrošivši preko 40.000 funti (što je ekvivalentno 500.000 dolara u današnjem novcu), grupa je radila na stvaranju sopstvenog “Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band”. Posebna pedantnost je prikazana sa „Bohemian Rhapsody“, koja sadrži „hor“ od 180 glasova. Samo vokali Fredija Merkjurija, Brajana Meja i Rodžera Tejlora naslagani jedan na drugi, kreirani su tokom nedelju dana u trajanju od 12 sati dnevno. Producent Roj Tomas Bejker opisao je pesmu kao „potpuno ludu. Nikada nismo prestali da se smejemo. To je u suštini bila šala, ali uspešna šala“.
Fleetwood Mac “Tusk”
Četiri godine nakon “A Night at the Opera”, LP “Tusk” iz 1979. godine Fleetwood Mac preuzeo je oznaku „najskuplji rok album ikada napravljen“ od strane medija, zahvaljujući ceni od milion dolara. Broj koji će se u kasnijim godinama promeniti na 1,4 miliona dolara ( da su samo mediji iz 1979. znali).
Dvadeset tri miliona primeraka prethodnog albuma “Rumors” cje na kraju bilo prodato, ali je “Warner Brothers” odbio menadžeru benda Miku Flitvudu njegov zahtev da grupa kupi sopstveni studio uz avans kompanije. Umesto toga, 1,4 miliona dolara otišlo je u „prilagođeni“ Studio D u “Village Recorder-u” u Los Anđelesu. U knjizi Roba Traksa “33 1/3” kaže se da je prve noći snimanja albuma “Tusk” cela grupa proslavila Mikovu novu kupovinu sportskog automobila od 70.000 dolara sa kokainom, pre nego što je Mik primio telefonski poziv da je automobil bez osiguranja. Kada se proba u studiju završila u šest ujutro, iza nje nije ostao ikakav stvarni audio zapis.
Dvostruki album od 20 pesama “Tusk” prodao se u četiri miliona primeraka, što ga je učinilo profitabilnim neuspehom izdavačke kuće. Broj prodatih kopija “Rumorsa” u poređenju sa “Tusk” je najveći pad svih vremena za bilo kog izvođača od jednog do drugog albuma velike izdavačke kuće. Izgovori za njegovu „razočaravajuću prodaju“ uključuju radio mreže RKO koje su puštale ceo album svojoj publici koja je mogla da snimi kasete pre njegovog objavljivanja, i visoku maloprodajnu cenu od 16 dolara (preko 50 sadašnjih dolara).
Happy Mondays “Yes Please!”
Zabrinut zbog upotrebe droga kao što su ekstazi i heroin od strane članova The Happy Mondays, šef Factory Records-a Toni Vilson organizovao je snimanje albuma “Yes Please!” u studiju rege zvezde Edija Granta na Barbadosu. Projekat je krenuo užasno, kada je kofer pevača i tekstopisca Šona Rajdera koji je sadržao četvoronedeljne zalihe metadona slučajno razbijen na aerodromu u Mančesteru. Kada je Vilson na kraju čuo da je snimanje upropašteno korišćenjem kreka i kokaina, odleteo je na Barbados. Vilson je kasnije tvrdio da je, dok je njegov avion sletao, video Rajdera i kolegu Beza kako voze jednu od Grantovih sofa niz put da bi je zamenili sa drogom. Nakon što je snimanje albuma navodno završeno, Rajder je došao do master traka za album, preteći da će ih uništiti ako Vilson ne dođe sa 50 funti. Kada su trake bile u Vilsonovom posedu, otkrio je da snimci ne sadrže vokal. “Da hvala!” je na kraju objavljen – sa tekstovima – 22. septembra 1992, a pratila ga je recenzija “Melodi Maker-a” od dve reči koja je glasila „Ne, hvala“. “Factory Records” je tog novembra proglasio bankrot.
Bonus video: Da li imate gramofon?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare