0
Hitno poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih i hitno otvaranje konkursa za direktora Beogradske filharmonije, dva su osnovna zahteva članova orkestra Beogradske filharmonije koji su 3. marta stupili u štrajk.
Umesto da izađu na scenu i rade posao koji vole najviše na svetu članovi našeg najuglednijeg filharmonijskog orkestra obustavili su rad do daljeg. Nije ovo prvi put da fiharmoničari javno ukazuju na katastrofalan položaj u kom se nalaze. No jeste da obustavljaju potpuno rad.
A samo nekoliko dana pre nego što će Beogradska filharmonija stupiti u štrajk došlo je i do značajne personalne promene u telu koje rukovodi ovim orkestrom.
Naime, tačno pet dana pre nego što će 3. marta članovi Beogradske filharmonije obustaviti rad, u „Službenom glasniku“ je objavljeno rešenje o razrešenju predsednika Upravnog odbora Beogradske filharmonije. Na sednici Vlade Srbije prethodno je, na lični zahtev, Rade Vojnović razrešen dužnosti predsednika UO Beogradske filharmonije, koji je na toj poziciji bio nepune četiri godine. U UO su kao članovi ostali Darko Polić, urbo-prostorni planer, potom Manja Grčić, direktorka novinske agencije Tanjug, Suzana Vasiljević, diplomirani novinar i producent, inače savetnica za medije Aleksandra Vučića, i Jelena Dimitrijević, prva violinu tuti Beogradske filharmonije.
Još u novembru 2021. za vršioca dužnosti direktora Beogradske filharmonije postavljen je Darko Krstić. I danas, četiri godine kasnije Beogradska filharmonija je u v.d. statusu, a s obzirom da im je davno obećana i nova koncertna dvorana, prošlog februara članovi Beogradske filharmonije, uoči koncerta na Kolarcu, javno su podigli glas. Poručili su da „tako dobro i mnogo sviraju, a tako su nisko vrednovani, malo i loše plaćeni“.
Podsetili su da su i dalje u v.d. statusu, a da su stogodišnji jubilej dočekali s najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim godišnjim budžetom, bez direktora, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već jednu deceniju, i bez čvrstih uverenja da će se zidati nova dvorana“… Protestovali su i ispred Ministarstva kulture, pa je nakon toga formirana je Radna grupa pri ovom ministarstvu, no malo toga je u proteklih godinu dana urađeno.
I od 3. marta većina zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji donela je odluku o stupanju u štrajk. Zahtevaju hitno poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih iz trenutne uredbe o koeficijentima, kao i hitno otvaranje konkursa za direktora Beogradske filharmonije transparentno i u skladu s protokolom o konkursu. Štrajk, kako su saopštili, prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom većine zaposlenih o prestanku štrajka.
Jelena Dragnić, prva violina Beogradske filharmonije, članica Orkestarskog borda i Umetničkog veća ove institucije objašnjava za Nova.rs šta je većinu članova orkestra ponukalo na obustavu rada:
– Štrajk Beogradske filharmonije je, na žalost, nastupio kao sled događaja nakon više od godinu dana našeg intenzivnog rada u pokušaju da svim ingerentnim institucijama skrenemo pažnju na naše probleme. Do sada nije bilo sluha za iste, kao ni volje da se uspostavi komunikacija i međusobno poverenje. Konačno smo za istim stolom sa željom i namerom da u dobroj saradnji dođemo do nekih prihvatljivih rešenja. Neki ċe možda reći da nije trenutak za to, ali onda dolazimo do ključnog problema – da u našoj zemlji, čini se, nikada nije „momenat“ za kulturu. Umesto da predstavlja jedan od stožera društva, kultura je dovedena do ivice društvene provalije – priča Dragnić.
Aleksandar Radulović, koju u orkestru svira udaraljke, ističe za Nova.rs da se u poslednjih godinu i nešto dana ništa nije pomerilo s mrtve tačke:
– Mi smo i dalje u v.d. statusu, a što se tiče naših primanja ništa se nije promenilo decenijama, niti bilo šta ide na bolje, tako da smo bili primorani na ovaj, nama nemili, korak. Jer, mi smo umetnici i živimo za to da radimo ovaj posao. Nije nam nimalo lako da obustavljamo rad.
Upravo je Radulović bio taj koji je februara 2024. uoči koncerta na Kolarcu pročitao zahteve filharmoničara za poboljšanjem položaja. Iako su nakon toga stizala silna obećanja, Aleksandar Radulović napominje da u Radnu grupu nije bio pozvan nijedan predstavnik Beogradske filharmonije:
– Nije nam data šansa da kažemo s kojim se to sve problemima suočavamo. Mi jesmo specifični u odnosu na neke druge orkestre koji rade pri pozorištima, imamo drugačiju delatnost. A da neko u vaše ime, bez konsultacija s vama, odlučuje šta je dobro za vas nije fer prema orkestru koji postoji sada već gotovo 102 godine i jedan je od najreprezentativnijih u regionu i najpriznatijih u svetu. Takve radne grupe nisu merodavne da odlučuju o onome što je nama potrebno.
Muzičar objašnjava i da je velika većina članova orkestra bila za odluku o stupanju u štrajk:
– Potpuno razumemo kolege koji nisu glasali za obustavu rada, jer svako ima pravo na svoje mišljenje. No, velika većina je izglasala da u okolnostima u kojima trenutno živimo, i u kulturi koja propada već tri decenije, mi bismo kao jedna od najuticajnijih institucija u zemlji i regionu trebalo da podignemo glas i kažemo da nešto ne valja. Nedavno je bila godišnjica našeg prvog obraćanja publici i javnosti i ponavljamo sada isto, jer se ništa, u suštini, nije promenilo.
Naš sagovornik ukazuje, podsećajući i na incident s početka decembra, koji se desio u Uzun Mirkovoj tokom akcije „Zastani Srbijo“, kad je povređeno četvoro muzičara Beogradske filharmonije, da je „strašno doživeti da vaše kolege budu udarene automobilom“:
– Jedan kolega je još uvek na bolovanju i oporavak ide teško. Znate li šta znači za muzičara tako nešto? Pa, ruke su mu sredstvo za rad. Mi smo taj dan otkazali koncert, a naše kolege su bile ispred naše zgrade podržavajući studente… Kad se sve to skupi dobijete jednu, ne tako milu, sliku za nas umetnike. Mi nismo političari, već umetnici. Pokušavamo da ovom svetu pružimo nešto što će ostati zauvek – priča, povlačeći paralelu i sa studentskim protestima:
– Studentski zahtevi nisu istovetni našim, štrajkačkim. Ali, zahtevi studenata su nešto što je potpuno prirodno. I svaki zdravorazumski čovek će podržati studentske zahteve.
Beogradska filharmonija je obustavila rad nekoliko dana uoči zakazanog generalnog štrajka za 7. mart. No, štrajk filharmoničara nije uslovljen, ukazuje naš sagovornik, drugim štrajkovima.
– Situacija u kojoj živimo kao umetnici u ovoj zemlji proteklih godina, pa i decenija je kritična. A to što se dešavaju štrajkovi u resoru kulture govori da je situacija toliko loša da nešto mora pod hitno da se promeni – smatra Radulović, pominjući i da čitavu situaciju u kojoj su filharmoničari komplikuje i to što su pre nekoliko dana ostali i bez predsednika Upravnog odbora:
– Opet se tako odlaže raspisivanje konkursa za direktora. Jer, UO treba da da predlog. Problem je što mi već godinu i po dana ukazujemo na to. Dakle, mnogo pre nego što je gospodin Vojnović razrešen te dužnosti. Smatramo da je bilo dovoljno vremena da se nađe adekvatna zamena za predsednika UO. Bilo je dovoljno vremena da se reše i druga pitanja, i da se otvori transparentan konkurs za direktora Beogradske filharmonije. Ako ste u v.d. statusu, onda nemate glavu firme koja će da preuzme odgovornost nad zaposlenima i da se bavi stvarima kojima se trenutno bave ljudi koji su muzičari.
U štrajk ne bi ulazili, kazuje Radulović, da ne misle da nešto može da se postigne i promeni:
– Nada uvek postoji, kao i naša želja da pomognemo i društvu i nama. Moramo da sednemo za pregovarački sto i da se daju konkretni predlozi. Beogradska filharmonija je institucija od značaja za ovu državu. Svi su uprli oči u nas. Mi smo uvek bili slobodarski orkestar, uvek smo iskazivali svoje mišljenje. Meni je jako teško što sada ne radim svoj posao. Mi smo decenijama u ovom poslu, školovali smo se za isti, volimo ga, i želimo da radimo, ali onemogućeni smo. Ako je stvar egzistencije u pitanju, onda moramo da reagujemo. A teško nam pada i zbog nas samih, i naše pubike – priznaje Aleksandar Radulović.
Beogradska filharmonija se, ističe prva violina orkestra Jelena Dragnić, nikome neće izvinjavati za svoje uspehe i težak rad kojim je uspela da pomeri ne samo svoje standarde, nego i one u regionu i šire.
– Ako nas domaće institucije ne prepoznaju na nivou na kojem nas prepoznaje međunarodna kritika, onda neka nam makar odaju priznanje u okviru „kolektivne prosečnosti“ i „nagrade nas“ republičkom prosečnom platom. Borićemo se za svoj opstanak i za humanije i bolje sutra koje bez kulture ne postoji – zaključuje Jelena Dragnić.
Bonus video: Filharmonija budi Ministarstvo kulture
