0
Dok sedi u restoranu, koji predstavlja čekaonicu za drugi svet, umorni starac posmatra goste restorana koji predstavljaju njega i njegovu najužu porodicu tokom bitnih trenutaka u njegovom životu. Trenutaka koji su uticali na njega i tu porodicu i pretvorili ga u čoveka kakav je bio na kraju života. Starac je prisiljen da te događaje gleda objektivno, sa strane, kao svojevrsni sudija i porota tragičnog života punog žaljenja, gorčine i pogrešnih odluka. Tog starog čoveka u filmu “Pamtim samo sretne dane” igrao je jedinstveni Radko Polič. Bila je to njegova poslednja uloga…
Pomenuto ostvarenje prikazan je večeras u DKC u okviru Festa, a režirao ga je Nevio Marasović koji je na današnjoj konferenciji za medije kazao da mu je neizmerno žao što Polič nije dočekao da vidi premijeru, ali je ipak video neke delove u toku snimanju kojima je bio veoma zadovoljan.
– Dok je gledao film, u očima mu se videlo da mu se sviđa. Bio mu je simbolički blizak. Srećan sam što je ipak video kraj koji mu je mnogo značio i što sam dobio njegovu potvrdu. Radko je bio prvi i jedini izbor za tu ulogu. Tada je već bio veoma bolestan, međutim bio je dovoljno dobro da bi došao u Zagreb da snimamo. Naslućivao je da je to bio njegov poslednji film, bio je vezan za tu ulogu i vrlo entuzijastičan. Sve o čemu misli njegov lik, poklapalo se u velikoj meri sa onim o čemu je i sam razmišljao pred kraj života. Nekako je znao da mora još ovo da završi. Kada sam ga poslednji put čuo bio je zadovoljan i miran – ispričao je Marasović.
Film je rađen kao dramska igra koja prenosi, kako je objasnio reditelj, univerzalne stvari i emocije koje svi osećamo, te je tu odnos prema roditeljima, životu, žaljenje za stvarima koje smo možda učinili pogrešno, a sad su daleko u godinama iza nas:
– Sve to sam želeo da zapakujem u optimistički paket, kako film ne bi otišao previše u čemer. Nadam se da je to uspelo. Radujem se susretu sa beogradskom publikom.
“Pamtim samo sretne dane” snimali su samo nedeljama u zagrebačkom restoranu „Pri zvoncu“, pa je već oslabljeni Polič taj tempo snimanja mogao da prati. Film je naslovljen po pesmi Arsena Dedića koju izvodi Gabi Novak, ali je zanimljivo da film otvara i završava Arsenova pesma „Ono sve što znaš o meni“.
Jednu od uloga tumači i slavni Zlatko Burić koji je ovom prilikom evocirao uspomene na snimajuće dane:
– Bilo je uzbudljivo! Snimali smo sa malo sredstava u restoranu “Pri zvoncu” koji je inače gnezdo našeg druženja… Uz sve što sam tada pored toga snimao, ti dani na setu su mi bili poput oaze, poput “zvona” ispod kojeg smo delili našu intimu, druženja, emocije… Bio sam zaista uzbuđen i emotivno dotaknut svakim trenutkom pored Radka. Gajio sam veliko poštovanje prema njemu kao pozorišnom glumcu koji je otvorio drugačiji pristup umetnosti. Bilo je to veliko iskustvo na planu filma, a na ličnom – finih rezbarenja po duši. A u pauzama razgovori i drage pošalice starih frajera…
Radko Polič je bio glumac koji je stvorio preko sto pedeset filmskih, više od stotinu pozorišnih i desetine radijskih uloga. Ostavio je neizbrisiv trag u pozorištu u Sloveniji, ali spisak je uloga, po kojima će ostati u sećanju publike širom eks-Yu prostora zaista dugačak i neprocenjiv. Ostaće upamćen kao jedan od najcenjenijih filmskih glumaca bivše Jugoslavije. Među poslednjim ulogama su mu „Ravna gora“ i „Falsifikator“ Gorana Markovića, gde je igrao Tita. Pre toga se dugo godina nije pojavljivao u srpskoj kinematografiji, od poslednjeg filma Živojina Pavlovića „Država mrtvih“ 2002. godine.
Film je na programu večeras (DKC, 19.30), 2. marta (Cineplexx Galerija, Sala 5, 22h) i 3. marta (Cineplexx Ušće, Sala 1, 14.30).
Bonus video: Želimir Žilnik prima Beogradskog pobednika na otvaranju Festa
