U ime oca, sina i Svetog Džona Koltrejna: Kako je muzičar postao svetac

Crkva Svetog Džona Koltrejna u San Francisku ogranak je Afričke pravoslavne crkve, a njen zaštitnik je kanonizovani svetac, slavni džezer Džon Koltrejn. Osnovana je 1969. godine od strane njegovog prvosveštenstva nadbiskupa Franca Kinga (77) i njegove supruge, prečasne mati Marine King (75), dok su još bili obični smrtnici i nisu posedovali ovako uzvišene titule. Njihova ćerka Vanika Stivens (57), takođe je pastor u ovoj neobičnoj duhovnoj instituciji. Ideja o osnivanju crkve prvu put se javila davne 1964. godine, dok je ovajpar u svojoj garaži držao improvizovan džez klub „Klinika za slušanje“.https://www.youtube.com/watch?v=MAgJ-igwuSQ„Desetak braće i sestara po muzici okupljalo se ovde nedeljom i svako bi doneo po jedan novi album. Uključili bismo muziku i testirali naše uši i naše znanje“, kaže King. Jednog dana neko je doneo Koltrejnovu ploču iz 1965. godine “A Love Supreme“, a King je obratio bažnju na Koltrejnovu belešku na omotu ploče: „Slava Gospodu kome smo zahvalni na svemu“, počinje Koltrejn, a zatim piše: „Tokom 1957. godine doživeo sam, milošću Božijom, duhovno buđenje koje je trebalo da me odvede do bogatijeg, punijeg, produktivnijeg života. Uto vreme, u znak zahvalnosti, ponizno sam tražio da mi se daju sredstva i privilegije da usrećim druge kroz muziku.” Tih godina Koltrejn je bio zavisnik od heroina i, kako legenda kaže, dok je bio na odvikavanju čuo je Božiji glas i očistio se, ponovo posvetivši život muzici.„Nisam baš bio impresioniran onim što je pisalo na ploči“, King kaže. „Nisam čak ni želeo da slušam album.” Kingov otac je u to vreme biopentekostalni sveštenik, a on je verovao da se „uspešno iskrcao s broda zvanog crkva“. Taj stav se promenio nekoliko meseci kasnije, kada su on i njegova žena prisustvovali Koltrejnovom koncertu u Nort Biču u San Francisku, gde su proslavljali svoju prvu godišnjicu braka.

Bezbroj puta je pokušavao da shvati moć Koltrejnove muzike — njegov neuporediv sluh za melodiju i haos, naizgled beskrajnu sposobnost da pronađe nove zvukove u tradicionalnim akordima, složenu interakciju između njega i benda (pored Koltrejna na saksofonu, tu su bili i Džimi Garisona na basu, Elvin Džouns na bubnjevima i Mekoj Tajner na klaviru). „To je započelo evolutivni, tranzicioni proces u kome smo ponovo rođeni kao vernici“, rekao je King.Postoji duga i bogata tradicija obožavanja muzičkih pop-ikona. Setimo se legende o bluzeru Robertu Džonsonu po kojoj je 30-tih godina prošlog veka prodao dušu đavolu ne bi li postao najbolji gitarista. Koltrejnova smrt od raka 1967. u 40. godini napravila je od njega neku vrstu mučenika. Godinama unazad, priču o poštovanju Koltrejnovog lika i dela, kritičari i biografi tretirali su kao čudnu fusnotu o njegovom zagrobnom životu.„Mislim da je većina iskrenih Koltrejnovih poklonika u nekom staromodnom smislu religiozna“, kaže nadbiskup King. „Religija je izgrađena na našem verovanju, a često verujemo u ono što smo naučili da treba, misleći da samo verovanje nije dovoljno“, nastavlja King. Tek nakon što je ponovo gledao Koltrejna uživo nekoliko meseci kasnije, King je počeo da razmišlja o klubu u svojoj garaži kao o hramu. Otprilike u to vreme, King je učio da svira saksofon i nastupao je zajedno sa svojim učiteljem Normanom Terelom Vilijamsom. Ovaj šarmantni duo počeo je da privlači sledbenike, a klub je svake noći bio dupke pun.Koltrejnova muzika pružila je izlaz crnoj zajednici iz konstantne frustracije. Otprilike u isto vreme kada je Koltrejn citirao Isusa u svojim beleškama, velike promene su se dešavale u crnačkoj zajednici San Franciska. Crkve koje su posećivali Afroamerikanci bile su u središtu pokreta za građanska prava tokom većeg dela 1960-ih, šireći poruke mira i nenasilja. Pojavom pokreta Crni panteri 1966. godine, borba za jednakost postala je drska, revolucionarna. Otprilike u to vreme klub porodice King se seli iz garaže u lokal do ulice u radničkom naselju Vizitejšen Vali. Koltrejn je, u velikoj meri zahvaljujući porodici King, postao heroj ne samo Crnih pantera, već i sve većeg pokreta Afroamerikanaca. Majls Dejvis, sa kojim je Koltrejn doživeo neke od svojih najranijih uspeha, napisao je u svojoj autobiografiji iz 1989. da je u vreme formiranja Crnih pantera, Koltrejnova muzika postala „za mnoge crnce vatra i strast, bes i pobuna i ljubav koju su osećali.”https://www.youtube.com/watch?v=r594pxUjcz4Koltrejn je bio neočekivan izbor za revolucionarnu zvezdu, jer je njegova poruka, na koncu, bila poruka mira i harmonije. „Mislim da muzika može da učini svet boljim i, ako sam sam dobarmuzičar, želim to da uradim“, izjavio je jednom prilikom Koltrejn. To svakako ne znači da je bio apolitičan: jedna od njegovih najboljih pesama, „Alabama“, napisana je 1963. godine kao odgovor na bombardovanje baptističke crkve u Birmingemu te iste godine od strane Kju Kluks Klana, u kojem je nastradalo četvoro dece crne boje kože.Džon Koltrejn zvanično je kanonizovan 1982. godine od strane Afričke pravoslavne crkve. Kingovi su počeli da izučavaju pravoslavlje, naručuju ikone u vizantijskom stilu, a svoju crkvu su imenovali kao Afričku pravoslavnu crkvu Svetog Džona Koltrejna. U godinama koje su usledile, džentrifikacija ih je primorala da se konstantno kreću po San Francisku, održavajući nedeljne službe (migrirali su na Fejsbuk tokom pandemije) i drže propovedi. Ljudi iz celog sveta su dolazili na hodočašće da bi prisustvovali njihovim crkvenim službama.Bonus video: Jovan Maljokovic - za Sofiju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=jovanmaljokoviczasofiju-novas-worldwide&stream=hp350&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2585868"]