0
Uz nekoliko tona peska prostor "Cvijete Zuzorić" transformisao se u živahnu plažu prepunu ljudi koji se sunčaju i u zavodljivoj harmoniji prenose priče koje klize između svakodnevnog, zlokobnog i nadrealnog. I dok publika smeštena na nivo iznad, iz ptičje perspektive gleda i sluša o naizgled nebitnim stvarima iz njihovog života, zapravo postaje svesna da oni ukazuju na ozbiljne probleme klimatske krize i ekoloških katastrofa u bujajućem kapitalizmu.
Ovaj neobični događaj zapravo je predstava „Sunce i more“ koju su Beograđani mogli da pogledaju sinoć na Bitefu, a moći će to da učine i večeras u 18, 19, 20 i 21 čas.
U pitanju je više igranja od po sat vremena, jer je ograničen broj gledalaca koji mogu da budu prisutni. Ovaj komad može se okarakterisati kao pravi “bitefovski” zbog svoje autentičnosti, od početka do kraja. Publika od ulaza u “Cvijetu” prati žutu zastavicu – kada je podignuta krećemo se po prostoru drugog nivoa galerije kako bi iz različitih uglova posmatrali ono što se događa na velikoj plaži koja se prostire duž celog donjeg foajea. Kada se zastavice ponovo zaviore vreme je da napustimo prostoriju.
Komad izvodi trinaest vokala koji su okruženi članovima lokalne zajednice. Iz ptičje perspektive publika gleda okupljene likove koji se pojavljuju kao tipična grupa turista različitog uzrasta, iz različitih sfera života, odevenih u šarene kupaće kostime.
– Posmatrajući ovu „živu sliku“ od krvi i mesa i gledajući je iz perspektive sunca, publika uviđa krhkost čoveka – kažu nam Rugile Barzžukaite i Line Lapelite iz Litvanije, koje, uz Vaive Grainite, potpisuju ovaj komad.
One su svoju operu-performans predstavile premijerno na 58. izložbi savremene umetnosti – Venecijanskom bijenalu, gde je nagrađena Zlatnim lavom za najbolje nacionalno učešće.
– Nagrada nam je veoma značila, pre svega zbog toga što je našu predstavu približila većem broju ljudi. Svesne smo da ovako neobičnan vid performansa nije za komercijalne festivale, ali nagrada nam je omogućila da, pored ljubitelja umetnosti, naše poruke o klimatskim promenama i problemima bujajućeg kapitalizma dopru do velikog broja ljudi – kaže za Nova.rs Line Lapelite koja je bila zadužena za kompoziciju i muziku.
Ističe da joj je drago što je “Sunce i more” pred publikom Bitefa jer je o njemu čula mnogo, pre svega da je najvažniji teatarski festival na ovim prostorima, ali i da je avangardan, aktuelan i da ukazuje na goruće probleme u svetu.
– Balkanski region je jako složen prostor pun političke dvosmislenosti, isprepletane istorije, ratnih trauma i mislim da će biti vrlo zanimljivo da istražimo više o vama, različite poglede i razmišljanja, a naš performans baš to i donosi: drugačije viđenje većeg problema – kaže Rugile Barzžukaite.
Prva emocija s kojom se publika suočava je, kako objašnjava Line – empatija. Svi saosećamo sa likovima – ako ste majka koja brine o svom detetu, ili ste muškarac koji mnogo radi i ima usađenu viziju šta znači biti “pravi muškarac”, možda ste i mislilac koji previše razmišlja, a zapravo shvata da ne može mnogo da učini… Svako od nas može da se pronađe na ovoj plaži. Ali, slušajući hor koji melodično peva „More je tako divno ove godine, puno najrazličitijih boja, tu su šareni kostimi, vreće, flaše, kese“ zapravo postajemo svesni svega što nas okružuje.
– Prvo osećanje je veoma prijatno i primaljivo, muzika je poletna, vrcava, sunce sija, prvi osećaj je uživanje. Međutim, kako se povezujete sa pričama, muzika se menja, i vi postajete svesni katastrofe koja je zadesila planetu – dodaje Rugile.
Posebnu pažnju privlači “Pesma o iscrpljenosti jednog radoholičara” koja govori o iscrpljenosti cele planete načinom na koji je tretiramo.
– Katastrofa se oseća u vazduhu, umesto da bude izložena pravo u lice. Umetnost može da upire prstom u problem i da predstavlja rešenje istog, ali mi to ovoga puta nismo želele. Pričajući o političkim, ekološkim ili klimatskim problemima, naša vizija je bila da postavimo publiku u tu ptičju perspektivu kako bi sama promišljala i videla rešenje možda i bolje nego mi. Jer ni mi ne znamo rešenje, ali smo svesne situacije. Zato možemo samo da pokušavamo da pustimo ljude da osećaju i stvore sami želju za akcijom. Našom uzvišenom perspektivom pružamo mogućnost pogleda problema sa distance što je nekada neophodno kako bi se problem bolje sagledao – objašnjava Lina.
Rugile dodaje da je akcija važna, i da je potrebno pokrenuti pojedinca:
– Ne znam da li se kod vas prave protesti i ukazuje na recikliranje i očuvanje prirode. Videla sam dosta smeća svuda okolo, zato verujem da ste svesni o čemu pričamo. Važno je stati na stranu prirode i učiniti nešto. Ljudi su svesni, ali je problem što ne mogu baš mnogo toga da urade, ako oni koji su za to zaduženi ne rade svoj posao. Naravno, individualni napor i zahtevi za promenama će napraviti pomak.
Pitamo i kako vide klimatske aktivste koji svuda po svetu ukazuju na ekološke probleme lepeći delove tela i bacujaći svašta na umetnička dela, a one ističu da se mnogima povezuju, ali da neki ipak preteruju odlazeći u skandalizaciju.
– Dobro je da pokušavamo da pronađemo način kako da kroz umetnost ukažemo na probleme. Možda nasilno ponašanje i bacanje sosa nije pravi način, ali performansi i protesti mogu biti mnogo efektiniji od dosadnih plakata. Mislimo da je naša opera upravo to i voleli smo da dopre do što više ljudi – smatra Rugile.
I dok ljubazni razvodnici žutim zastavicama pozivaju sledeću ekipu da uđe da gleda predstavu, završavamo razgovor uz podsećanje na stihove jedne od pesama:
„Kiseli talasi, pena kao od slonovače, ljuljaju čamce pune konzervi, turista, voća i oružja! Ah, haljine ružičaste boje lepršaju, meduze plešu u parovima, vreće i kese smaragdnih boja, boce sa crvenim kapicama! Ah, more nije nikada bilo tako puno boja!“
Bonus video: Bitef predstava „Sunce i more“
