Jun Fose je fantastičan pisac na mnogo načina. Dodiruje vas duboko, kazao je Anders Olson, predsednik Nobelovog komiteta Švedske kraljevske akademije nakon što je saopšteno da je norveški autor laureat Nobelove nagrade za književnost.
– Kad jednom pročitate Fosea, ne možete se više nikad oporaviti. Uvlači vas u svoj svet i ne možete da pronađete „izlaz“ . Pitanja života i smrti, nesigurnosti, snova, sve ono što dira svakog čoveka, jesu teme koje preovlađuju u njegovom opusu i otuda univerzalni odjek njegovih dela širom sveta – istakao je Anders Olson predsednik Nobelovog komiteta.
Obrazlažući zašto je Jun Fose ovogodišnji laureat Nobelove nagrade za književnost, Olson je podsetio na ogroman opus norveškog autora. Podsetio je na više od 40 dramskih komada, na neverovatrno bogatsvo eseja, dečjih knjiga, romana, pesama, na to koliko je fantastičan pisac. Uporedio ga je s Kafkom, Sejmuelom Beketom, Tomasom Bernhardom ili sunarodnikom Tarjejem Vesosom, zaključivši:
– Smatra se velikim inovatorom, ne samo kad su dramska dela u pitanju, i čini se kao su njegove reči nešto što čitaoca približava božanstvu. Foseova inovativna dramska dela i proza dala je glas onom što se ne može izreći.
Jun Fose, rođen je u Haugesandu 1959. godine. Drame i romani ovog romansijera, dramskog pisca, pripovedača, pesnika, esejise, pisca za decu, prevođeni su na više od četrdeset svetskih jezika. A drame Juna Fosea igrane su u više od 700 pozorišta širom sveta.
S obzirom da se smatra jednim od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca, i ne čudi što je ove godine bio, uoči današnjeg saopštavanja laureata Nobela, jedan od glavnih favorita na kladionicama, uz Kineskinju Džan Sue.
Objavio je petnaestak romana, među kojima su najvažniji „Melanholija I“ (1995), „Melanholija II“ (1996), „Jutro i veče“ (2000), „To je Ales“ (2004), „Budnost“ (2007).
Kad su posredi njegovi dramski komadi, izdvajaju se: „Ime“ (1995), „Dete“ (1996), „Majka i dete“ (1997), „Sin“ (1997), „Čovek s gitarom“ (1999), „Letnji dan“ (1999), „Jesenji san“ (1999), „Posetioci“ (2000), „Zima“ (2000), „Popodne“ (2000), „Devojka na sofi“ (2002), „Smrt pasa“ (2004), „San“ (2005), „Senke“ (2006), „Ja sam vetar“ (2007).
Živi u Bergenu, a članovi Nobelovog komiteta pozvali su ga da mu saopšte da je ovogodišnji laureat – i zatekli u vožnji biciklom po selu.
Bonus video: Alfred Nobel