0
Novi dokumentarac "Stevie Van Zandt: Disciple" prati život i karijeru "Litl Stivija" od Springstina do serije "Sopranos".
Stiven van Zant se smeška. On je između nastupa, na pauzi od evropske turneje svog dugogodišnjeg prijatelja Brusa Springstina, i u ovom trenutku, srećno smešten na ležaljci pored bazena – namazan kremom za sunčanje, sa šeširom naopako – u hotelu Arts u Barseloni, Španija, piše “USA Today”.
„Lepo je napraviti pauzu,“ kaže.
Van Zant možda trenutno izgleda kao oličenje blaženosti, ali kao umetnika ga je gotovo nemoguće uhvatiti.
Njegovo prezime je holandsko, ali on je zapravo Italijan, Malafronte je bilo prezime pre nego što se njegova majka ponovo udala. On je, naravno, muzičar, dugogodišnji član Springstinovog E Street Banda, ali i politički agitator čiji su napori pomogli oslobađanju Nelsona Mendele. On je čovek koji insistira da ne voli reflektore, a ipak je postao poznato ime kao glumac debitant igrajući Silvija Dantea u seriji „Sopranos“.
Sve to, plus njegovi podvizi kao tekstopisca, producenta, voditelja radijske emisije, edukatora rok muzike i pionira piratske mode, pomaže da se objasni zašto je novi HBO dokumentarac Bila Teka, „Stevie Van Zandt: Disciple“ (koji je premijeru imao na HBO-u), dug 147 minuta, mogao biti i duži.
„Mogao bih da snimim i drugi dokumentarac“, kaže Tek uz smeh. „Ako ste fan, ima mnogo Stivija o kojima treba govoriti. Tu su Majami Stiv, Litl Stiven, Frenk Fikser i Silvio Dante. I onda morate objasniti da je Silvio Dante pomogao da se oslobodi Nelson Mendela. To je mnogo toga.”
I Brus Springstin i Stivi van Zant su imali rok bendove kao tinejdžeri koji su svirali po raznim klubovima na obali Nju Džerzija kasnih šezdesetih. Njihovo prijateljstvo nikada nije oslabilo, iako je Van Zant napustio svog prijatelja na oko deceniju, počevši od 1984. godine.
Ali Van Zantov prvi uspeh zapravo je bio pisanje pesama i nastupanje sa još jednom legendom obale Nju Džerzija, Southside Johnnyjem Lyonom, čiji su hitovi sa “Southside Johnny” & the Asbury Jukes” iz sedamdesetih uključivali Van Zantovu „I Don’t Wanna Go Home.“ Za fanove koji poznaju Van Zanta samo kao vernog konsiljera The Bossa, novi dokumentarac pruža uvid u to koliko je Van Zant naporno radio da bi naučio zanat pisanja vanvremenskih rok pesama.
„Bil je proveo dosta vremena baveći se tim ranim periodom, i bio je u pravu što je to uradio,“ kaže Van Zant. „Ljudi donekle znaju o počecima te stvari iz Nju Džerzija, ali ne znaju sve detalje.“
U filmu „Disciple“, Van Zant objašnjava da mu je putovanje u Južnu Afriku osamdesetih godina, delimično inspirisano pesmom Pitera Gejbriela „Biko“ o ubijenom afričkom lideru za građanska prava Stivenu Biku, otvorilo oči za željom da se njegov glas uključi u borbu.
Njegova pesma i video „Sun City“ iz 1985. godine, prepuni poznatih ličnosti, izazvali su zapadne muzičare da odbiju pozive južnoafričkog režima aparthejda da sviraju unosne koncerte u odmaralištu dok crnci koji su živeli u blizini nisu imali prava. Nakon toga, lični i korporativni bojkoti stvorili su takav finansijski haos da je to – zajedno sa drugim naporima – primoralo na promenu režima koja je uključivala oslobađanje budućeg predsednika Južne Afrike, Nelsona Mendele.
„Što se tiče onoga na šta sam najponosniji u svom životu, rekao bih da je najočiglednija stvar rad u Južnoj Africi,“ kaže on. „Bio je to divan trenutak, shvatiti stvarnu pobedu. Kada ste u međunarodnoj borbi za oslobođenje, nemate jasne pobede, napredujete po jedan centimetar, pa budete vraćeni nazad. Ali ovo je bila retka, jasna i potpuna pobeda.“
U dokumentarcu Springstin kaže pred kamerama da u njihovim ranim danima zajedno, Van Zant nije želeo da meša muziku s politikom. Ali kada se taj stav promenio, „dao je sve od sebe.“ Na kraju, njegov aktivizam je uključivao i pitanja prava američkih starosedelaca.
Odakle je potekao taj osećaj pravednog gneva? „Zaista ne znam,“ kaže Van Zant. Ali onda razmisli o tome, i odgovori lako dolaze, ukorenjeni, kao što je to često slučaj, u detinjstvu.
„Mislim da je to bio niz okolnosti koje su uticale na moj prirodni instinkt za pravdu, prepoznavanje nepravde i osećaj nelagode zbog nepravde,“ kaže on. „Uvek sam mrzeo nasilnike. Bio sam maltretiran kao dete u srednjoj školi, možda to počinje odatle, ne znam. Na početku svoje karijere, zaista nisam imao ambiciju, nisam imao želju da budem u centru pažnje, i dalje nemam. Ali kada sam započeo solo karijeru, počeo sam da čitam ove knjige, i odlučio sam da moj identitet bude priča o politici.“
Jedna ranije nepoznata scena u „Disciple“ prikazuje venčanje Van Zanta iz 1982. godine sa njegovom suprugom, glumicom Morin Santoro. Brus Springstin je kum, a ni manje ni više nego Litl Ričard je matičar. Persi Sledž peva svoj hit iz 1966. godine „When A Man Loves A Woman“.
„A prilično sam siguran da je (majstor bluza) Litl Milton takođe bio tamo negde,“ kaže Tek, dok Van Zant samo klima glavom na to sećanje. Ali snimak se smatrao izgubljenim. Međutim, jedan hrabri producent na dokumentarcu je prekopao bezbroj plastičnih kontejnera i na kraju pronašao video kasetu sa tim venčanjem.
Dok je Tek sastavljao svoj dokumentarac, Van Zant, uvek zauzet, video je samo male isečke. Dva takva isečka bila su dovoljna da zna da je živeo pravilno.
Jedan prikazuje Pola Makartnija koji objašnjava da sebe smatra veoma informisanim o rokenrolu i njegovoj istoriji, ali da „ovaj momak zna više“. Drugi je pohvala od Majka Stolera, člana legendarnog dvojca Leiber i Stoller, koji je pohvalio Van Zantovo pisanje pesama.
„Kada mi je Bil pokazao to, rekao sam mu, ‘Ne zanima me šta još ima u ovom filmu'“, kaže smejući se. „Rekao sam mu, ostatak filma može biti crtani film sa Bags Banijem, svejedno mi je. Dobio sam komplimente od Pola Makartnija i Majka Stolera? Ne mogu da verujem, neverovatno.“
Bonus video: Lenon: Ustalasao je Ameriku tvrdnjom da su Bitlsi popularniji od Isusa
