0
Specijalnu nagradu Helen Vaz de Silva dobila sam za rad sa DAH teatrom, koji godinama promoviše evropske vrednosti kao što su pravo na slobodu govora i mišljenja i ukazuje na moć javne reči, ističe umetnica kojoj će ovo ugledno priznanje biti uručeno danas u 17 časova u u Fondaciji Calouste Gulbenkian u Lisabonu.
Dijani Milošević, umetničkoj direktorki DAH Teatra i profesorki na Institutu za umetničku igru u Beogradu, ova nagrada je dodeljena za njenu ključnu ulogu u odbrani evropske kulture i vrednosti. Svečanoj ceremoniji će prisustvovati i predsednik Portugala Marselo Rebelo de Soza.
Šta za vas znači ova nagrada?
– Ovo priznanje mi je posebno važno jer se daje umetnicima i stvaraocima u kulturi koji kroz svoj rad brane evropsko nasleđe i evropske vrednosti. Važno mi je da se vratimo pravim značenjima ovih pojmova, koji su počeli da se zloupotrebljavaju i podsetimo se koliko su evropske vrednosti i nasleđe važni jer je to civilizacijsko dostignuće koje pripada svima nama. Takođe mi je bitno da se ovo priznanje prvi put dodeljuje nekom iz Srbije, što nas podseća da naša kultura i naši stvaraoci pripadaju širokom evropskom krugu, kao i da je važno izaći iz okvira nacionalizma i lažnog patriotizma. Nagrada je došla kada je DAH Teatar zakoračio u četvrtu deceniju postojanja, a ovo priznanje sam dobila upravo za rad sa DAH Teatrom. A kako teatar čine pre svega ljudi, to je priznanje koje ide svima nama.
Koje su to vrednosti i kako ih vi i DAH teatar promovišete?
– Mislim da više nego ikad treba da se setimo šta su evropske vrednosti, a među prvima bih izdvojila pravo na slobodu, na slobodno mišljenje, na slobodu govora i pravo na različitost. Sa svim ovim ide i pravo na obrazovanje i pravo na siguran život. Sva ova prava se kod nas, a takođe i u svetu često, krše ili dovode u pitanje. Smatram da je naša umetnička misija da podsećamo na ova prava i ukazujemo kako dolazi do njihovog kršenja kao i na to šta može i mora da se učini povodom toga. To je ono što mi u DAH Teatru promovišemo kroz sve naše projekte – predstave, edukativne aktivnosti, festivale, saradnje, evropske projekte.
Istakli ste da pravo o kome se ne priča jeste pravo na nadu.
– Živimo u teškim vremenima, sa senkom krvavog rata koji se trenutno vodi u Evropi. Gde je nada kada smo suočeni sa tragičnim događajima koji menjaju sliku sveta kakav poznajemo? Mislim da je nada prisutna upravo u bljesku ljudskog duha koji se vidi kroz sve fantastične stvari koje su ljudi radili i rade kroz umetnost i kulturu. Kao što je čuveni istoričar Hauard Zin rekao: „Imati nade u mračnim vremenima nije samo glupo romantično. Jer ljudska istorija nije samo istorija okrutnosti, već i saosećanja, požrtvovanja, hrabrosti, dobrote…“. Zajednička borba za očuvanje evropskog nasleđa i evropskih vrednosti, uprkos svim onima u našim društvima koji rade protiv njih, zapravo je borba za nadu. Ali ne mislim na nadu kao na nešto romantično. Imati nadu u mračnim vremenima je subverzivno. U vremenu u kojem živimo, nada je postala subverzija koju moramo održavati. Nada je revolucionarni čin.
Kako biste ukratko opisali put DAH teatra za ove četiri decenije. Šta ste sebi postavili za cilj kada ste krenuli da radite i šta vas je održalo?
– DAH Teatar koji smo osnovale rediteljka Jadranka Anđelić i ja 1991. nastao je iz velike želje za istraživačkim radom, konstantnim usavršavanjem kao i kreiranjem uslova koje ćemo mi sami diktirati. Nikada nisam želela da se povinujem diktatu tržišta, jer smatram da umetnost i teatar imaju pravo na postojanje van tih okvira. Zato je bilo neophodno da izađemo iz institucije. Osnivanje DAH Teatra se podudarilo sa početkom strašnog građanskog rata u našoj zemlji. Naš prvi impuls bio je da postavimo esencijalna pitanja kao što je pitanje odgovornosti pojedinca u mračnim vremenima, posebno odgovornosti umetnika koji imaju moć javne reči. Takođe, pitanja moći umetnosti i pozorišta da se suprotstave razaranju i nasilju, imamo li pravo da stvaramo umetnost dok se oko nas dešava neizmerna patnja, odnos prema istoriji. To je je oblikovalo moj put kao pozorišne rediteljke i mi se svih ovih godina bavimo temama koje se tiču naše zajednice, našeg društva u savremenom trenutku.
Impresivna je činjenica da opstajete toliko godina.
– Citirala bih Jadranku Anđelić, rediteljku i suosnivačicu DAH Teatra: ”Od mog susreta sa Dijanom, od naše vizije i stvaranje pozorišne grupe koja će se baviti teatrom na eksperimentalan način, do danas kada je taj način – „naš način“, mogu da prepoznam da je osećaj slobode i potrebe za saznanjem i istraživanjem ono što je učinilo da ovih 30 godina liči na jednu uzbudljivu i smislenu avanturu, najboljem smislu reči, često duhovitu. Zaista se može reći da moto DAH Teatra traje od osnivanja do danas. Jer, destrukciji i nasilju u savremenom svetu, možemo se suprotstaviti stvaranjem smisla.”Ali šta je smisao? On se manifestuje u svakodnevnom radu i nije tek velika fraza za „velika“ dela, već težnja da svaki momenat, svaki dan, svaki projekat, susret, bude ispunjen ljudskim kontaktom, promišljanjem, podrškom, razmenom, solidarnošću, ne odustajući da damo najbolje od sebe”.
Šta vam je važno da kažete u Lisabonu prilikom uručenja priznanja?
– Kada su vremena mračna, ono što bi moglo da nas održi je sposobnost da zamišljamo drugačije situacije, drugačije budućnosti. I to je ono što možemo da dobijemo kroz pozorište i kulturu – mogućnost da zamislimo i svesno odlučimo da ne prihvatamo ono što se dešava. Svesno izabrati nadu umesto očaja, to bi bio prvi korak ka transformativnoj akciji koja nam je danas potrebna. I, naravno, da se zahvalim članovima žirija kao i Evropi Nostri, koja me je nominovala.
Bonus video: Dijana Milošević, umetnička direktorka Dah teatra
