Diego de Brea: Hoću da zaštitim Miloša Bikovića

- To kažem da ga zaštitim jer je Miloš uradio neke stvari koje sam pokrenuo a koje su izuzetno teške. To je ono što je rekao Breht, bez šminke i bez glume. Ovaj “Baal“ traži ono što je polazno mesto slobode, a to je da kažemo ljudima i sebi ono što jeste, a ne ono što se čini da bi bilo dobro da se kaže - dodaje de Brea.Smatra da ovaj tekst danas možda još više funkcioniše nego kada ga je mladi Breht pisao u psihozi Prvog svetskog rata.- Otvara užasno teško pitanje po kojem kapitalizam i sreća ne idu zajedno i šta mi činimo, zašto smo toliko dezorijentisani, zašto je ovo nebo iznad nas prazno i neobećavajuće a dole gde jesmo je nepodnošljivo - rekao je De Brea.

Ovde se traži, nastavio je reditelj, ono što je obrnuto od kapitalizma a to je sloboda.- Sloboda je nešto u šta mi u šta mi nikako ne ulazimo nego pristajemo na sigurnost, koja jeste najosnovnija fiziološka potreba, ali je zapravo najniži nivo čoveka.“Baal“ traži izlazak iz te nepodonošljivosti, ali da bi se rušila ta regulacija kojom nismo zadovoljni, treba biti snažan, ići do kraja, čak i ako to znači potpunu destrukciju. Smešno je da živimo u svetu u kojem nam nije dobro, a ipak pre pristajemo na ovo gde jesmo nego što pokušavamo nešto drugačije, što bi od nas zahtevalo više od toga što sada dajemo.Naglasio je da je rub opasna situacija koja dovede čoveka u adrenalinska stanja gde je moguće da se otvori ono što je zatvoreno.- A ono što je kod nas zatvoreno je ono najbolje što je u nama. Mi sebi ne dozvoljavamo više ni da zaplačemo, ni da pokažemo kakvi jesmo, šta suštinski želimo. To traženje je primarni cilj našeg glavnog lika. Mogli bismo reći da on, s jedne strane, uništava sve ispred sebe, a s druge strane leči, jer otvara najveće rane koje kod nas postoje - objasnio je De Brea i dodao da je i scenski pristup različit od onog na koji smo navikli u pozorištu zato što Breht radi protiv iluzije.Po njegovom mišljenju, mi volimo iluziju jer nam ona sakriva ono što je istinito.- A Breht pokušava da skine šminku, da glumac nije zaštićen ni scenografijom, ni efektima nego da izbaci iz sebe ono što ga muči i što mu predstavlja prepreku da bi se oslobodio. Za ovo stanje u kojem živimo, gde nismo mi kreatori našeg života nego dopuštamo da svet oko nas kreira i nas same i na tom principu delujemo, “Baal“ je veoma posebna figura i pokazuje da izbeći iz ovoga nije moguće i da je samo smrt ono pravo i jedino odrešenje. Zato treba da se tera destrukcijom do kraja, da izazivaš, da u svakom trenutku sadašnjosti tražimo maksimum, a ne da pričamo šta će biti ili šta je bilo. Živeti od onoga što je bilo i što će biti, to nije život. A kapitalizam nas programira da svaku stvar u datom trenutku radimo samo zbog toga šta će biti kasnije. To je ona sigurnost koja ubija kreativnost.Pored Miloša Bikovića u predstavi igraju Vanja Nenadić, Dunja Stojanović, Ivan Zablaćanski, Jana Milosavljević, Maja Ranđić, Miloš Petrović Trojpec, Milan Čučilović, Milan Zarić, Miodrag Radonjić i Stefan Radonjić.

De Brea je istakao da u radu sa glumcima želeo da iz njih izađe ono što je najbolje, da dođu do mesta gde nema laži, izigravanja, gde nema glume.- Pokušavao sam glumce dovedem do ivice, da ono što izađe na čistac teramo do kraja. Brehtova ideja je- nisam imao izbora, to što živim je drugi izbor, a nije najbolji, bolje je ne roditi se. Treba biti svestan da uvek tražiš izlaz koji je na ivici i zahteva izuzetnu drskost i hrabrost, a mi nju nemamo zato što je lakše patiti u tome što je. Nema patnje kod Brehta, on ne podnosti sentimentalizam, lirizam, šminke, iluzije… Na tome sam bazirao ovaj komad – rekao je De Brea i naglasio da je za njega glumac jedini bog u teatru.Na kraju je dodao da je Breht na ovom tekstu radio 37 godina i imao je pet verzija a da je on kompilovao sve jer su različite.- Najviše smo koristili poslednju, ali smo uzeli i likove iz prve i druge verzije koje je Breht kasnije ispustio - rekao je De Brea, koji potpisuje i scenografiju. Prva repriza je u petak 16. aprila.