2
Kontroverzni film “Američka istorija X” iz 1998. godine prikazao nam je mračnu viziju rasizma i neonacističke kulture skinheda u SAD – do detalja. Neki su ga kritikovali, mnogi su izražavali sumnju, ali 25 godina kasnije, nažalost, pokazaće se po ko zna koji put, da fikciju realnost surovo prevazilazi.
Kada je ostvarenje upozoravalo na sve veći talas nasilja belih suprematista, kritičari su ocenjivali da su rasistički fanatici predstavljeni karikaturalno, i da to nije nešto što bi moglo da nikne na multikulturalnom tlu američke demokratije, podseća “BBC culture”.
U filmu, napredni neonacistički pokret regrutuje harizmatične vođe, imigrante kao žrtvene jarce, iskorišćava neviđenu povezanost koju je uvelo doba interneta i kapitalizuje dugotrajne rasne pritužbe u porodicama belaca, a sve to prerasta u otvoreni rat rasa.
Priča počinje u Kaliforniji, gde tinejdžer Deni (Edvard Ferlong) provocira svog jevrejskog srednjoškolskog profesora Mareja (Eliot Guld), napisavši pohvalu Adolfu Hitleru u kojoj ga hvali kao heroja građanskih prava. Direktor afroamerikanac dr Svini (Ejveri Bruks), postavlja Deniju ultimatum: uči pod njegovim okriljem na kursu pod nazivom „Američka istorija X“ ili se suoči sa isključenjem. Denijev zadatak je da analizira kako je njegov stariji brat Derek (Edvard Norton) ušao u neonacističko arijevsko bratstvo i završio u zatvoru.
Derekov zločin je bio čin intenzivne brutalnosti, prikazan u iscrpljujućim detaljima od kojih se se mnogi gnušali. Kroz flešbek vidimo Dereka, obučenog samo u bele bokserice i crne vojničke čizme, a na grudima ima tetovažu kukastog krsta. On puca u dvojicu crnaca u svojoj bašti koji su pokušavali da mu ukradu auto, ubivši jednog istog trenutka. Drugi, ranjen, ali još uvek pri svesti, leži u travi i Derek nastavlja da mu razbija glavu o ivičnjak. Ubrzo zatim stižu policijska kola, a on podiže ruke iza glave u gotovo mesijskoj pozi mučeništva. Od ovog ključnog trenutka, film prati okolnosti koje su podstakle Derekov bes i oblikovale ga u to što jeste – skinheda, ali i potom šuplje razočaranje i njegovu neizvesnu potragu za iskupljenjem.
Pisac Dejvid Mekena napisao je scenario za svega šest nedelja dok su neredi u LA 1992. godine, izazvani premlaćivanjem crnca Rodnija Kinga od strane policije, besneli ispred njegovog stana. Nakon što je završio drugi nacrt, konsultovao se sa Tonijem Kejom, britanskim rediteljem za reklame koji je pozvan da režira svoj prvi igrani film.
Kej je poveo Mekenu na žurku skinheda gde je scenarista prikupio informacije od belog suprematiste.
– Pola sata sam razgovarao sa tipom sa tetoviranim M-16 sa strane na glavi. Bilo je prilično zastrašujuće – priseća se Mekena.
Nakon snimanja filma, ponašanje Tonija Keja postalo je potpuno bizarno. Na sastanke sa predstavnicima “New Line Cinema”, poveo je sa sobom rabina, sveštenika i monaha u čudnom pokušaju da ubedi rukovodioce da njegov film nije komercijalni proizvod već proročanstvo. U kasnijem procesu stvaranja ovog ostvarenja, reditelj se često “čudno” ponašao, svađao se sa Edvardom Nortonom, sekao film, ali dve decenije kasnije, izvinio se svima rekavši da je “u pitanju bio samo ego”.
Iz ovih okršaja proizašao je sjajan film – ali njegova suština se i dalje raspakuje. Mit da su crnačke porodice nepopravljivo slomljene lenjošću i hedonizmom, održavala je američka kultura generacijama. Političari su širili stereotipe o “crnim ženama kao inkubatorima nasilnika, delinkvenata i superpredatora“.
“Američka istorija X” napravila je hrabar potez prebacivanja reflektora sa crnačkih porodica na sferu belih, gde je osvetlila scenu koja je bila plodno tlo za inkubiranje rasističkih ideja.
U filmu, saznajemo da je Derekovog oca, vatrogasca, na dužnosti ubio crni kriminalac, te se inteligentan i obećavajući mladić, okrenuo nacizmu i rasizmu. Derek ulazi u cipele svog oca, te je imigrante proglasio parazitima i predstavio Rodnija Kinga kao nasilnika zavisnog od droge.
Kada se njegova porodica raspadne, Derek se vezuje za arijevsko bratstvo, u koje ga uvlači otac Kameron Aleksander (Stejsi Kič). On ga priprema da postane gromobran za nezadovoljnu omladinu. Derekova sudbina kao usamljenika koji traži srodstvo sa ekstremistima blisko je pratila uznemirujuće trendove 90-ih. “Vuci samotnjaci“ teroristi, krajnje desničarske paravojne grupe i verski ekstremisti bili su umešani u eskalirajući niz nasilnih događaja – smrtonosni sukob u Ajdahu između federalnih agenata i desničarskih fundamentalista 1992. godine, masakr u Vejku sledeće godine i bombaški napad u Oklahoma Sitiju 1995. u kojem je ubijeno 168 ljudi – u koji su bili uključeni počinioci koji su bili otuđeni od svojih porodica ili od društva.
“Američka istorija X” tačno je predvidela kako će beli moćni ekstremisti u godinama koje dolaze napasti otuđene muškarce belce iz razorenih porodica u potrazi za zajednicom i svrhom.
Eliot Guld, koji je tumačio školskog učitelja Mareja i budućeg dečka Derekove i Denijeve majke Doris, kaže za “BBC Culture” da je u početku mislio da čita scenario za komediju, slično kao što je Čarli Čaplin predstavio satirično Adolfa Hitlera u “Velikom diktatoru”. Onda je stigao do scene udaranja u ivičnjak.
– Shvatio sam da ovo nije komedija, to je horor priča. Moja uloga, sedeći za stolom na večeri, je bila da pomognem publici da oseti to prepoznavanje mržnje. Marej zna za šta su nacisti sposobni – za dehumanizaciju i prezir koji je otvorio put pogromima. Sve je još gore u Evropi. Vidi da je Doris zarila glavu u pesak, ali on se jedini ne plaši Dereka jer zna ulog ovog sukoba – kaže Guld.
Hajdi Berč, ekspert za Globalni projekat protiv mržnje i ekstremizma, “Američku istoriju X” shvata vrlo lično. Odrasla je blizu Toma Mecgera, ozloglašenog osnivača Belog arijevskog otpora – i modela za Kamerona, patrijarha bele moći u filmu – i gledala je kako prijatelje iz detinjstva uvlače u Mecgerovu orbitu.
– Ovaj film je bio toliko dobar zbog načina na koji se prikazuje nejednakost izricanja kazni, rasno policijsko nasilje, nemoć prosvetnih radnika pred bandama… Bilo je kao da gledaš u kristalnu kuglu i vidiš budućnost bele nadmoći – kazala je Berč.
Zapanjujuća stvar, po njenom mišljenju, je da su nekada marginalni pogledi sada ušli u mejnstrim politiku.
– Sada imate milione ljudi koji su pretplaćeni na teorije zavere nacista i skinhedsa. To je zapanjujuće, na jednom nivou, ali je takođe neobično neupadljivo zbog toga koliko su duboko desničarske ideje prodrle u prihvatljivu politiku – ističe Hajdi Berč.
Doroti Roberts, sociološkinja koja je decenijama proučavala anti-crnačke forme, kaže da je “Američka istorija X” bila lupa do rasizma u domaćinstvima belaca – ali da je film takođe kriv za reprodukciju štetnih mitova o crncima.
– Promena je važna, ali to samo po sebi ne uklanja pravne i institucionalne barijere koje odražavaju rasnu nejednakost. Narativ ovog filma je napravljen kako bi prikazao Derekovo iskupljenje i pokušaj da ospori rasističke ideje svog mlađeg brata. Sve se samo vrti oko iskupljenja beleca i gubi se pojam o činjenici da je rasizam duboko ukorenjen u američkom društvu na takav način koji ne može da se poništi cepanjem postera skinheda sa zida spavaće sobe. Što se do danas i pokazalo – smatra Robertsova.
Podmuklija poruka, prema njenom mišljenju, jeste da je teret na crncima koji bi trebalo da ukrote bes radi rešavanja nadmoći belaca. Ona ukazuje na lik direktora Svinija koji izvodi Dereka iz ideologije suprematizma bele rase nakon što je brutalno grupno silovan u zatvoru. Ono što je Spajk Li nazvao „magični crnac“, čija mistična mudrost i beskrajna simpatija vodi bele protagoniste ka iskupljenju.
Ako je “Američka istorija X” upala u zamku iskrivljavanja realnosti života crnaca, nije bila sama. Iako je istina da je 1990-ih došlo do porasta filmova crnih producenata i reditelja – uključujući Spajka Lija, Džuli Deš i Karla Frenklina – oni su u velikoj meri bili u senci blokbaster filmova sa ugrađenim rasnim stereotipima, kao što su “Zelena milja” Frenka Darabonta ili Diznijev “Aladin” i, kako je primetila Nafkote Tamirat, filmovi koji su izvukli istoriju rasne eksploatacije iz svojih sukoba kako bi „publika mogla da uživa u tragediji bez osećaja krivice“.
Posmatrano sa ovom pozadinom, “Američka istorija X” je bio onaj redak film iz 90-ih koji se suočio sa pretnjom američkog društva sa kojom mejnstrim kultura uglavnom nije mogla – ili nije htela – da se suoči. NA koji način je „Američka istorija X“ predvidela preporod belog nacionalizma u modernoj današnjici Amerike? Aleksandra Stern, autorka “Proud Boys and the White Ethnostate” (Ponosni momci i etničko čista drzava) i Endi Kampbel, autorka “We are proud boys” su se složile da su razmena mišljenja i ideja na društvenim mrežama i forumima poslužila kao potencijalno gorivo koje je ubrzalo rast identične ekstremno desne idealogije koju je “Američka istorija X” opisala.
Zapažaju isto tako da je “Zero-sum” (ono sto je dobro za druge, automatski je loše za mene(nas)), ista retorika koju Derek koristi da okrene ekstremno desne grupe jednu protiv druge u izmišljenoj borbi za belu “savršenost”, počela da dobija maha 2008. godine kada je izabran Barak Obama, prvi crni američki predsednik.
Posle toga, dolazi do pokretanja grupe “Proud Boys”, 2016 godine, kada je Donald Trump obmanuo veliki deo nacije i okarakterisao Meksičke imigrante kao “kriminalce” i “silovatelje”. “Proud boys” su postali glavni igrači u organizovanju velikog skupa desnice 2017. godine u Virdžiniji na kojem je jedan od ekstremista kolima uleteo među demonstrante koji su se okupili na drugoj strani, i bili su među prvima koji su 6. januara 2021. upali u Kapitol.
Ono što “Američka istorija X” nije ni naslućivala je da će nacistički američki pokret uploviti u mejnstrim američke politike. Neki kritičari tvrde da je ekstremizam na političkoj levici taj koji je pogoršao podele upravo politikom kritičkog gledanja na rase i “probuđenom” politikom.
Hajdi Berč smatra da je “Američka istorija X” predvidela priču US u 21. veku, samo ne dovoljno duboko. Mnogi stavovi koji su učinili neonaciste izgnanicima devedestih godina, danas podržavaju članovi kongresa u republikanskoj partiji, a to je nešto što ni “Američka istorija X” nije mogla da predvidi.
Bonus video: Vudi Alen na premijeri svog filma u Veneciji