0
Ako vam je deda Volter Hjuston, otac Džon Hjuston, sestra Anđelika Hjuston, majka Zoi Salas glumica, onda teško da možete da izaberete neki drugi put osim onog ispred ili iza kamere. Iako je Deni Hjuston, englesko-američki glumac i reditelj jedno vreme izigravao "bundžiju" želeći da pobegne od slavnog prezimena, nije mu se dalo…
– Odrastao sam na filmskih setovima. Mislim da nam je porodično u krvi zadatak da pričamo priče, reči su glumca i reditelja Denija Hjustona, koji je treća generacija jedne od najznačajnijih holivudskih dinastija.
– Crtanje me je užasno privlačilo, zato što za to nije bilo potrebno ničije odobrenje, niti novac. Samo su bili potrebni olovka i papir. Ali, kada sam shvatio kakva je likovna scena i kako tu ima još više odvratnosti nego u filmu, znao sam da mi ne preostaje ništa drugo do da budem ili glumac ili reditelj – priznao je Deni Hjuston u razgovoru za „Gardijan“.
Kad je već nosio teret čuvenog prezimena, mislio je isprva da je bolje da, poput svog oca, jednog od najvećih američkih sineasta Džona Hjustona stane iza kamere (iako se reditelj neretko i pojavljivao u svojim i prethodno tuđim filmovima). Išao je u filmsku školu I nije želeo da bude glumac poput svoga dede Voltera ili sestre Anđelike Hjuston ili majke, već da zaplovi u rediteljske vode. I iako se isprva na filmu oprobao kao režiser, kao da mu je bilo suđeno da stane ispred kamere i postane poznat kao glumac.
Posle nekoliko scena u filmovima, poput „Napuštajući Las Vegas“ i „Ana Karenjina“, glavna uloga holivudskog agenta, koji je duboko u „kandžama droge“, u nezavisnom filmu „Ivans Xtc“ Bernarda Rouza donela mu je izvrsne ocene kritike i publike. Zato su i usledile role u filmovima „Avijatičar“, „Tihi baštovan“, „Marija Antoaneta“, „Robin Hud“, „Čudesna žena“, serijama „Američka horor priča“, „Naslednici“, „Čarobni grad“…
Potomak holivudske dinastije, čiji je deo i njegov nećak, engleski glumac Džek Hjuston, na filmu se 1984. prvi put oprobao nezvanično sa dvadesetak godina. I spletom okolnosti i zahvaljujući ocu, Džonu…
– Sa ocem bih putovao po svetu. Zadatak mi je bio da mu pravim različita pića, zavisno od mesta na kojem smo. Kada je snimao „Ispod vulkana“ sa Albertom Finijem u Meksiku iz nekog razloga je pio samo „Kuba libre“. I ja bih mu obično spravljao piće od ruma i Koka-kole, ali stalno bi se žalio: „Ne, ne, Koka-kola je tu samo da oboji piće“. Međutim, tokom snimanja je imao problema sa otvarajućom scenom, bila mu je prespora. A s obzirom da sam završio filmsku školu, dao sam mu neke predloge, I on mi je rekao: „Ti je uradi“. I ona otvara film – priča danas sa ponosom.
Priča o dinastiji Hjuston započeta je sa Denijevim dedom, kanadskim glumcem i pevačem Volterom Hjustonom. Karijeru je započeo na Brodveju, pre nego što će se zaputiti u Holivud. Iako njegova filmografija broji pedesetak naslova, Volter Hjuston će svog jedinog Oskara dobiti za ulogu u sinovljevom filmu „Blago Sijera Madre“ iz 1948.
I to nije jedini kuriozitet vezan za Hjustonove. Naime, i rediteljeva ćerka Anđelika dobiće Oskara za „Čast Pricijevih“, ostvarenje koje je potpisao Džon (od 15 nominacija dva puta je ovenčan nagradom Američke akademije).
I dok sinu nije omogućio da dobije Oskara, pomogao mu je, koliko je mogao, da ostvari svoj san i postane reditelj.
Deni Hjuston je rođen u Rimu 1962. godine, a njegovog oca su od početka pratile glasine da je bio poročan, ne samo kada su u pitanju alkohol i cigarete, već i žene. Džon se čak pet puta ženio, a dok je bio u trećem braku sa Enrikom Somom, sa kojom je dobio Tonija i Anđeliku, upustio se u romantičnu vezu sa glumicom Zoi Salis. Ova dama igrala je i u njegovom filmu „Biblija: U početku“, koji je ne samo režirao, već i igra i pojavljuje se kao narator.
– Moja majka je igrala Hagar, Abrahamovu drugu ženu, a dete joj je umiralo od žeđi u pustinji, a to dete nisam bio ja. Tu počinje terapija… Bilo mi je počesto preteško da odvojim stvarnost od istine u svim tim likovima i životu – priznaje Deni danas.
Uprkos tome što je dobio sina u vanbračnoj aferi Džon Hjuston ostaje u braku sa Somom, sve do do njene tragične smrti u automobilskoj nesreći 1969.
SAD je napustio još 1952. godine i seli se u Irsku zgađen i umoran od borbe protiv „lova na veštice“ – navodne levičare i komuniste u američkoj filmskoj industriji.
Tako i Deni ne odrasta u Holivudu, već Irskoj i Engleskoj, odakle mu je bila majka. Uprkos čudnoj porodičnoj „dinamici“, Džon je uvek bio tu za svoga sina.
– Doduše, bio je poput pirata koji bi se vratio iz udaljenih krajeva, noseći poklone. Imao sam sreće da sam mogao da ga posećujem na filmskim setovima. Sećam se kad sam odlazio u planine Atlas, gde je snimao film „Čovek koji je hteo da bude kralj“, i tu su bili Šon Koneri, Majkl Kejn i Kristofer Plamer. Za jednog dečaka, bila je to prava avantura!
Romanse i preljube nisu se, međutim, odrazile na decu slavnog sineaste. Tako je Deni imao odličan odnos sa Anđelikom Hjuston, iako mu je bila polusestra.
– Bila je vrlo brižna, poput anđela. Moja velika sestra. A, osim toga poznavala je članove „Rolingstonsa“. Vodila me je na mesta koja su za jednog dečaka predstavljala nezaboravno iskustvo – priča o slavnoj glumici, sa kojom je delio i ekran, a i „uposlio“ ju je u svom rediteljskom debiju „Mr North“.
Trebalo je da i Džon zaigra u sinovljevom ostvarenju. Međutim, emfizem pluća, koji mu je kao strastvenom pušaču dijagnostikovan još 1978, počeo je da mu zadaje ozbiljne probleme. Poslednjih godina života Džon Hjuston nije mogao, bez oslanjanja na kiseonik, samostalno da diše ni dvadesetak minuta… Preminuo je 1987. u 81. godini od upale ionako oštećenih pluća. Bilo je to godinu dana pre premijere Denijevog prvenca.
Ali, kada već narušenog zdravlja nije mogao da stane sinu ispred kamere, našao mu je zamenu. Zamolio je svoga starog prijatelja Roberta Mičama, da se pojavi u Denijevom rediteljskom debiju.
– Veoma sam blizak sa svojom sestrom, a moj otac je imao tako neku darežljivost i hrabrost. Spram mene je uvek bio vema velikodušan – seća se u intervjuu za britanski dnevnik, rađenom povodom njegovog novog filma.
Posle dve decenije Deni Hjuston se vratio onome što je oduvek želeo – da režira. Potpisao je film „Poslednja fotografija“ (The Last Photograph), u kome i igra. Premijera je 26. aprila.
– Želeo sam da se vratim u rediteljsko sedlo, a razlog što i igram filmu jeste taj što sam znao da sam slobodan, dostupan – kaže kroz smeh za „Gardijan“.
U filmu igra vlasnika knjižare koji shvata da mu je ukradena kesa sa dragocenom fotografijom, koja je podsećanje na jednu tragediju – pad aviona iznad Lokerbija 1988. u kojoj je izgubio sve bližnje…
– Zatvorenost glavnog junaka, psihičke poteškoće da razume tu tragediju, čak i posle toliko vremena, bili su mi veoma inspirativni. Kažu da vreme leči rane, ali ja ne mislim tako.
I sam je, u svom privatnom životu, osetio tragediju. Posle neuspelog braka sa glumicom Virdžinijom Medsen oženio se sa Kejti Džejn Evans, sa kojom je dobio ćerku Stelu. Međutim, kada je podneo zahtev za razvod braka Evansova je počinila samoubistvo. O tom teškom trenutku, sasvim očekivano, nije rad da govori, ali priznaje da ljudi koje je voleo nisu više s njim:
– Male stvari zbog kojih “ožive” slamaju mi srce. Sada je 80 godina otkako je moj otac snimio „Malteškog sokola“. A kada vidim svoga dedu u filmu, primera radi u „Blagu Sijera Madre“, kao da najednom oživi… Svi mi imamo neke poslednje fotografije, koje čuvamo na nekim skrivenim mestima…
Na kraju razgovora za „Gardijan“ Deni Hjuston otkriva da radi na adaptaciji jednog dela Ernesta Hemingveja, s kojim je njegov otac prijateljevao. Džon Hjuston je u jednom trenutku čak pokušao da uradi filmsku adaptaciju piščevog romana „Preko reke i u šumu“. A ono što Džon nije uspeo da ostvari, dovršiće Deni, i još i glumiti u ekranizaciji Hemingvejevog dela:
– Sećam se kada je moj otac pisao scenario, tako da mislim da ima neke kosmičke veze u svemu…
