0
Stil Pavla Ugrinova je čaroban, traje u ogromnim, dugačkim rečenicama, i ni ujednom momentu nije dosadan. Slike koje on donosi to jeste ceo jedan život, i to jeste čarolija ove knjige, kaže Nenad Šaponja, osnivač i urednik "Agore".
Knjiga “Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972” književnika, dramaturga, režisera i akademika Pavla Ugrinova objavljena je u izdanju “Agore” iz Zrenjanina. U pitanju je dnevnički zapis Pavla Ugrinova (Mol, 1926 – Beograd, 2007), koji spada u najznačajnije savremene srpske prozne pisce, i to tokom 60 godina umetničkog rada. Prva od tri planirane knjige, koja je predstavljena juče u Beogradu, prati autorov život od dolaska u Beograd 1946, i izvođenja kultne predstave „Čekajući Godoa” i osnivanja Ateljea 212, do rada na Radio Televiziji Beograd tokom zlatnog perioda radio i TV drame.
Književna kritičarka Slađana Ilić na promociji knjige u Biblioteci grada Beograda rekla je da je u pitanju veliki poduhvat koji se dugo iščekivao.
– Čitajući njegove dnevnike lako mi je bilo da uvidim da je Pavle to pisao nepretenciozno, na neki način za sebe, ali ostavljajući izuzetan trag koji ne govori samo o razvoju posleratne kulture, već i o karakteristikama vremena o kom je pisao. Osim njegovih zabeleški, dnevnik sadrži i pisma koja je razmenjivao sa savremenicima, najviše sa ljudima iz sveta umetnosti, medija, književnosti, ali i deo koji se odnosi na njegov privatni život. Imajući u vidu njegovo književno i pozorišno delo, Pavle Ugrinov je bio čovek institucija – konstatovala je Ilić.
Nenad Šaponja osnivač “Agore” podsetio je da je njegova izdavačka kuća pre dvadesetak godina počela s Ugrinovim, objavivši “Bez ljubavi”.
– A ovaj dnevnik je jedan aktuelan lični život, ali i kolektivni, proživljena egzistencija. Smeštena u vreme nastanka i razvoja socijalizma, istovremeno je glavni junak knjige “pisac u nastajanju”. “Nulta egzistencija” ga je možda i života koštala. Čuli smo se 15. aprila 2007. na njegov rođendan, i rekao mi je da završava dnevnike. Diktirao ih je supruzi Veri i kazao mi: “Sad mogu da umrem”. Nasmejali smo se, naravno, ali nije prošlo ni dva meseca i Pavle je umro. Nije želeo da dnevnici odmah izađu, a kada budete čitali, videćete možda i zašto. Njegov stil je čaroban, traje u ogromnim, dugačkim rečenicama, i ni ujednom momentu nije dosadan. Slike koje donosi – to je ceo jedan život, i čarolija ove knjige.
Stojan Đorđić, književni kritičar, pričajući o Ugrinovu, rekao je da je u pitanju pisac epohe u kojoj je živeo.
– Bio je u dosluhu sa razvojnim procesom srpske književnosti te epohe. Imamo u to vreme snažan pravac stvarnosne proze, ali Ugrinov je uporedo sa tim nastojao da njegova interpretacija bude umetnički izvedena, estetizovana, kako bi i sam mogao da shvati šta je umetnost i šta je to što je lepo. I tako je napisao sva svoja dela – zaključio je Đorđić.
Ugrinov je autor jednog od najobimnijih romanesknih i pripovednih opusa u srpskoj književnosti XX veka, za koje je dobio sve značajnije književne nagrade. Posebno se izdvajaju romani “Fascinacije” (1976), “Zadat život” (1979), “Carstvo zemaljsko” (1982), “Otac i sin” (1993), “Tople pedesete” (1990) i “Bez ljubavi” (2002).
Bonus video: Pisac Georgi Gospodinov u Beogradu