0
Malo je poznato da je Nikola, po dolasku u Njujork, morao da radi kao fizički radnik i živi po iznajmljenim sobama u sirotinjskim delovima grada, a da mu je prvi posao bio na izgradnji podzemne železnice, otkriva za Nova.rs pisac Dejana Stojiljković, koji je objavio knjigu "Nikola Tesla: Pesnik nauke".
Piše: Biljana Dimčić
Luksuzno bibliofilsko izdanje knjige „Nikola Tesla: Pesnik nauke“ Dejana Stojiljkovića kroz 10 poglavlja pokušava da odgonetne zagonetnu ličnost velikog naučnika prateći njegov životni put od rodnog Smiljana do Njujorka. Ako želite da saznajte od koga je Tesla nasledio talenat za pronalazaštvo, kakvi su bili njegovi prvi dani u Americi, zašto su ga smatrali osobenjakom, kako je pobedio Edisona u „Ratu struja“, zbog čega je dugo važio za jednog od najpoželjnijih njujorških neženja, kakav je bio njegov odnos sa Markom Tvenom i Mihajlom Pupinom, zašto ga nisu primili u Srpsku kraljevsku akademiju, kakav je stav imao po pitanju religije i Boga, odakle njegova fascinacija viskijem smatrajući da produžava život, i zbog čega su njime bili fascinirani Dejvid Bouvi i Kristofer Nolan, onda je nova knjiga pisca Dejana Stojiljkovića, u izdanju kuće „Medivest KT“ iz Niša, pravo štivo za vas.
Uprkos Teslinoj autobiografiji ,“Moji izumi“ mnogi aspekti naučnikovog pomnog istraživanja ostali su u prošlom veku najveća misterija, ne samo za mlađe mu kolege već i širu javnost. Iako je svestan da nije dovoljno kompetentan da pruži precizan i tačan odgovor na tu misteriju, s obzirom na to da je to pitanje, pre svega, za stručnjake, inženjere i naučnike, Dejan Stojiljković u razgovoru za Nova.rs naglašava da je „u mnogim aspektima i za njih, ali i za sve Tesla i dalje nerešena jednačina sa mnogo nepoznatih“:
– Pretpostavljam da je to zato što je bio mnogo ispred svog vremena i razmišljao na dosta drugačiji način od svojih kolega savremenika. Njegov pristup nauci i prirodi kao takvoj bio je unikatan, skoro pa mističan.
Iako ima mnogo studija o Teslinom napretku i pronalascima, upitan kojom se građom služio prilikom istraživanja za svoju luksuznu knjigu, koju krase fotografije iz privatnih kolekcija, i šta je ostavilo najjači utisak, Stojiljković odgovara:
– Najvažniji izvori su mi bili knjiga Ričarda Mansona „Tesla – pronalazač modernog“ i roman Vladimira Pištala „Tesla, portret među maskama“. Naravno, i zapisi koje je sam Tesla ostavio iza sebe.
A na pitanje koliko je obratio pažnje na Teslin odnos sa majkom i dirljiv prikaz sopstvenog mu života u Njujorku i kao i naučnikov boravak u Parizu, u času kada ona umire, pisac priča da o svemu tome postoje čitava poglavlja u knjizi.
– Naročito su mi bile zanimljive dve stvari. Prva je da Tesla talenat za pronalazaštvo nije nasledio od oca, već od majke, koja je bila veoma inteligentna i visprena osoba. Njihov odnos je zato bio veoma specifičan, čak i kad je Tesla bio hiljadama kilometara daleko. Druga stvar koja mi je bila nepoznata jeste da je neko vreme, po dolasku u Njujork, morao da radi kao običan fizički radnik i živi po iznajmljenim sobama u sirotinjskim delovima grada. Prvi Teslin posao u tom velikom gradu bio je na izgradnji podzemne železnice – objašnjava Dejan Stojiljković, a osvrnuvši se na opšte znanje o Teslinim patentima u 27 različitih zemalja na pet kontinenata, priznaje da, dok je pisao knjigu, nije se time bavio mnogo, već ga je „više zanimao njegov život i Tesla kao ličnost“.
I dok su najznačajniji Teslini pronalasci magnetno obrtno polje, polifazni sistem, asinhroni motor, sinhroni motor i transformator, a prvu prijavu patenta za električnu lampu podnosi tek posle dolaska u SAD, 30. marta 1884. godine, o obrazovanju naučnika ne zna se baš do detalja…
– Ono što je bitno, a mnogi previđaju jeste da Teslin uspeh nije došao preko noći. Mislim da je on primer kako bogomdani talenat sam po sebi nije dovoljan već da je potrebno mnogo mukotrpnog, danonoćnog rada da se taj dar pretvori u nešto konkretno. Ponekad pomislim kako je Tesla kao Džon Vik – čovek fokusa, posvećenosti i čiste volje – kazuje Stojiljković.
U delu opisuje i Teslin odnos sa Tomasom Edisonom, kradljivcem i tvorcem jednosmerne struje u Americi, krajem 19. veka.
– Taj odnos je opisan u poglavlju koje sam, poigravajući se malo sa imenom čuvenog rok benda, nazvao AC/DC. Famozni „rat struja“ između Edisona i Tesle vodio se na razne načine, često, sa Edisonove strane, vrlo prljavo i nepošteno. Međutim, Tesla je naprosto bio veći i darovitiji naučnik i mislim da je Edison znao da vodi unapred izgubljenu bitku. Čak je pokušao da pokaže kako je Teslina naizmenična struja opasna, a u stvari je bilo obrnuto. Postoji prilično dobar američki film o tome „The Current War“ („Rat struja“) gde Teslu igra Nikolas Holt, a Edisona izvanredni Benedikt Kamberbač, poznat po ulogama Šerloka Holmsa i Doktora Strejndža.
Nikola Tesla poticao je iz svešteničke porodice, otac Milutin je bio poštovan u rodnom Smiljanu, u Gospiću, i obližnjim mestima u Lici. Tesla je beležio kako mu je otac pravoslavljem punio glavu, pa i kako je pevanje u crkvi na Uskrs nekad bilo preče od mnogih dostignuća za života mu znana…
– Malo mi je rogobatan taj izraz „pravoslavljem punio glavu“, naprosto, kao sveštenički sin vodio je ocrkovljeni život od ranog detinjstva. Išao je u crkvu, na liturgije… Kod Tesle postoji ta spoznaja kosmičkog i odnos prema Tvorcu, koji je univerzalan i sebe nije sputavao kanonima određene hrišćanske denominacije, pa čak i pravoslavne, već je težio univerzalnosti i slobodi. Naravno, to ne smeta mnogima da mu danas imputiraju da je bio ne znam kakav pravoslavac, zarad jeftinog patriotizma, ali istina je da Tesla nije bio vernik u konvencionalnom smislu, niti je mnogo mario za kanone, obrede i ostale svari koje vernicima nameću činovnici u mantijama. Štaviše, Tesla je često u svojim izjavama i intervjuima izjednačavao budizam i hrišćanstvo i tvrdio da „nije vernik u ortodoksnom smislu“. SPC ne prašta takve stvari, ali pošto je Tesla bio veliki naučnik, oni su spremni da licemerno zažmure na jedno oko. Čak je bio aktuelan i neki sumanuti predlog da se urna sa Teslinim pepelom pohrani u hramu Svetog Save. Tesla je smatrao da nauka i religija nisu suprotstavljene jedna drugoj, ali je davao prednost nauci, jer je, po njegovom mišljenju, religija „tražila slepo verovanje“ koje su nametali crkveni činovnici, a on se, kao naučnik, bavio činjenicama – odsečan je književnik.
Poznato je koliko je Tesla uvažavao Jovana Jovanovića Zmaja, kao i to da ga je prijatelj Laza Kostić molio da se oženi Lenkom Dunđerski… Međutim, Dejan Stojiljković misli da je čitava ta „legenda“ pomalo prenaduvana.
– Tesla jeste poštovao Zmaja. Ali, ako pogledate onu budalastu pesmu koju mu je ovaj napisao u čast, vidite da Zmaj nije imao blagog pojma čime se Tesla zaista bavi. To sa Lazom Kostićem i Lenkom Dunđerski jeste zanimljiva anegdota, ali moja knjiga, ipak, duguje naslov jednom drugom, i usudiću se da kažem, daleko boljem pesniku – Branku Miljkoviću. Naime, on je svojevremeno rekao da se naučne formule mogu prepevati, pretvoriti u stihove, tako da je, ako sledimo tu Miljkovićevu logiku, moguće i obrnuto. Ono što je Branko radio u poeziji, istraživao svet i ljudsku dušu, otkrivao univerzalne i večne principe, to je isto radio i Tesla. Zato je on za mene – pesnik nauke.
Bonus video: Nepoznati detalji iz Teslinog života
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare