2
Ja volim Niš zbog duše, ritma i atmosfere koju poseduje. Mogu samo da kažem da posle skoro svakog putovanja u inostranstvo, još više cenim ono što imamo u našem gradu, kaže lider niškog sastava Eyot.
Veliki solistički koncert grupe Eyot, povodom 15 godina karijere, zakazan je za sutra u 20 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Eyot se u Dom omladine vraća nakon nešto više od godinu dana, tokom kojih je imao značajne koncerte i turneje po Evropi, a Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike Srbije dodelilo im je „GODUM“ nagradu za najbolji džez sastav godine 2022.
Eyot je osnovan 2008. godine u Nišu, u sastavu: Dejan Ilijić – klavir, Miloš Vojvodić – bubanj, Marko Stojiljković – bas i Slađan Milenović – gitara. Njihova muzika predstavlja eklektični zvuk između roka i džeza, panka i ambijentalne muzike, impresionizma i romantizma, čvrsto se oslanjajući na tradicionalnu muziku Balkana i istočne Evrope, ostvarujući pravu mešavinu starog i novog, Istoka i Zapada.
– Pre par dana smo sklopili set listu. Pored naših najvećih hitova sviraćemo i nekoliko kompozicija koje dugo nismo svirali. RTS će snimiti koncert i svako ko sutra bude u sali, postaće deo istorije benda. Kako stvari stoje sala će biti puna – kaže u intervjuu za Nova.rs lider sastava Eyot, Dejan Ilijić.
15 godina nije malo. Kako ste zadovoljni vašim radom i odjekom kada se osvrnete iza sebe?
– Muzika nam je omogućila da putujemo širom sveta, da snimamo u najboljim studijima, da osetimo veliku energiju i emociju publike, i da na kraju dobrim delom živimo od toga. Moramo da budemo zadovoljni. Možda smo imali i veće snove ali još uvek smo tu, sve će doći na svoje mesto. Siguran sam da ćemo 10. marta doživeti još jedno nezaboravno iskustvo, koje će nam pokazati zašto se bavimo muzikom.
Najavljujete šesti studijski album za sledeću godinu. Šta možemo tu da očekujemo?
– Rad na albumu je tek počeo i teško je reći u kom pravcu će se razvijati. Plan je da ga snimimo krajem leta da bi se pojavio u oktobru, u vreme Beogradskog džez festivala, u izdanju PGP-a. Imaćemo interesantne goste, i kao i uvek cilj je da album bude korak napred u odnosu na prethodne.
Prošli album je dobio jako dobre kritike, bio je na različitim važnim svetskim listama. Zadovoljni ste kako je prošao?
– Uzimajući u obzir to da se pojavio u jeku korone, album je prošao i bolje od očekivanog. Imali smo sjajnu distribuciju, pojavio se širom sveta uz odličnu promociju. Velika je šteta što nismo mogli da ispratimo taj uspeh turnejama. Valjda će nam se sve vratiti u narednom periodu.
U kakvoj je poziciji džez danas u Srbiji? Ima li prostora za svirke, ima li publike?
– Prošle godine je u Srbiji izdato preko 20 džez albuma. Po tom parametru stanje nikada nije bilo bolje. Imamo veliki broj festivala ali klubova uglavnom nema, pogotovo van Beograda. Možda bi za početak kulturni centri širom Srbije mogli da u svoje godišnje programe uvrste džez nastupe domaćih mladih autora, kao što to na primer radi SKC Kragujevac, koji je već godinama usamljena svetla tačka. Potencijalne publike ima, ali se ona najviše stvara i neguje živim nastupima. Uz dodatnu podršku medija stvari bi se brže razvijale.
Imaš jednu sjajnu saradnju sa niškom grupom Danilov doživljaj Beča u pesmi “Pada mrak”. Biće još takvih upliva u rokrenrol s tvoje strane?
– U nekom skorijem periodu sigurno ne ali bih voleo da se slična saradnja desi, zašto da ne. Drago mi je da je publika lepo prihvatila pesmu „Pada mrak“, koja je po mom mišljenju najemotivnija pesma grupe Danilov doživljaj Beča.
Šta možemo da očekujemo od tvojih solo projekata? Šta novo radiš i spremaš?
– U ovom trenutku radim muziku za predstavu, za crtani film i dva dokumentarna filma. Zbog novog albuma Eyot-a ću redukovati rad na drugim projektima, ali planiram da u što skorijem roku završim delo za gudački orkestar, kao i aranžmane Eyot kompozicija za simfonijski orkestar.
Koja imena su danas u džezu najzanimljivija? Koga bi ti preporučio?
– Ja izgleda polako ulazim u godine kada prestajem da slušam novu muziku. Ili je to samo faza zbog trenutnog nedostatka slobodnog vremena. Ono što je meni uvek interesantno je engleska džez scena, koja je u poslednjih desetak godina dala zapažena ostvarenja. Preporučio bih da se proveri ceo taj period njihovog stvaralaštva, gde postoji i gomila novih imena na koje treba obratiti pažnju. Engleski džez je odličan primer mešanja raznih muzičkih pravaca i verovatno je zato uspeo da se probije do širih narodnih masa. Naravno, bilo bi lepo da ljudi istraže i šta se sve to pojavilo kod nas u poslednje vreme.
Vi ste autentično niški bend. Kako je danas u Nišu?
– Iako je bend nastao u Nišu, jedino je Miloš rođeni Nišlija. Marko je iz Jasike kod Kruševca, Slađan iz Salaša kod Zaječara a ja sam iz Donjeg Milanovca. Što se tiče života u Nišu, kao i svaki grad i on ima prednosti i mane. Ja ga volim zbog duše, ritma i atmosfere koju poseduje. Mogu samo da kažem da posle skoro svakog putovanja u inostranstvo, još više cenim ono što imamo u našem gradu.
Bonus video: Kako zamišljate fuziju džeza i hip hopa – gosti Marko Šelić Marčelo i Maks Kočetov