0
Svi imamo paralelne profesionalne karijere koje nam plaćaju račune, bavljenje muzikom je pre svega ljubav, beg od surove realnosti, kaže za Nova.rs autor i frontmen čuvenih Kristala, koji večeras sviraju na Zappa Barci.
Beogradska grupa Kristali ove godine slavi 30 godina postojanja, a večerašnji koncert benda na Zappa Barci od 21 čas, je jedan od sjajnih načina da se obeleži okrugla godišnjica. Kristali su od početka poznati po svojim lepim melodijama i ljubavnim tekstovima, i nekom dobrom “vajbu” koji emituju.
– Publika kao i uvek može da očekuje dobru zabavu, dva sata svirke i omiljene hitove – poručuje Dejan Gvozden, frontmen Kristala i jedini član grupe koji je sve vreme u bendu.
Posle 30 godina, četiri albuma i brojnih koncerata širom zemlje i regiona, Dejan je zadovoljan karijerom grupe i onim što su postigli.
– Više sam nego zadovoljan, sve je počelo malim željama da snimimo demo, da nas emituju na radiju, da sviramo na Akademiji, itd. U stvari sada kad se prisetim nama je bio najbitniji dobar provod i svirke.
„Dolina ljubavi“ je uz album „Sve što dolazi“, najpopularnija i najkvalitetnija ploča, sa najviše hitova, verovatno kreativni pik benda. Sad je izašao na vinilu za diskografsku kuću Menart.
– „Dolinu Ljubavi“ smo snimali u studiju „Oliver“, prvi put u ozbiljnom studiju gde su snimani neki od kultnih albuma osamdesetih. Stres je bio na maksimumu, ipak profesionalci sa kojima smo sarađivali su nam pomogli da se iskreno izrazimo i snimimo neke sada već generacijske hitove. Reizdanje albuma na vinilu je povodom 30 godina rada benda – priča nam Dejan.
Pored bečejske Eve Braun, Kristali su bili jedan od retkih pravih pop-rok bendova u Srbiji, koji su stavljali akcenat na ljubavne tekstove i lepe melodije. U vreme brit-popa, u Velikoj Britaniji bi verovatno punili hale, s obzirom na senzibilitet koji su 90-ih donosili. Ali i pored sjajnih pesama, ovde nisu došli do šire publike.
– Možda zato što nismo iskreno želeli da budemo komercijalni. Uvek smo se trudili da se kroz pesme obraćamo pre svega sebi, da te pesme zadovolje naš doživljaj, ne žalim ni za čim – dodaje frontmen Kristala.
Bend 10 godina nije izdao album, već godinama je to grupa koja se povremeno okupi nekim povodom, napravi koncert, eventualno izbaci singl, i opet se povuče na duže vreme. Redovni poslovi i porodični život ne dozvoljavaju više od toga.
– Svi imamo paralelne profesionalne karijere koje nam plaćaju račune, bavljenje muzikom je pre svega ljubav, beg od surove realnosti.
Pesma Kristala „Ustani i kreni“ je svojevremeno mnogima simbolizovala promene u Srbiji. Pitanje je da li i danas postoji nada da će se nešto stvarno promeniti u ovakvom društvu.
– Uvek postoji nada za promenom i ona će se neminovno desiti, pitanje je po koju cenu – smatra Dejan.
Pesma „Kako je moguće“ sa albuma „Sve što dolazi“ je jedna prelepa balada, koja je na žalost prošla ispod radara, i nije jedina kada je u pitanju opus Kristala, ima dosta takvih. Međutim, on nema problem s tim.
– Što se mene tiče svaka pesma koju barem jedan čovek iskreno voli je uspešna pesma.
Dejan poslednjih godina povremeno izbacuje svoje solo stvari i to je nešto, kako kaže, što ga trenutno jako ispunjava.
– Da, sa početkom pandemije sam se zatvorio u studio i počeo da se bavim samostalnim snimanjem. U suštini jedina razlika je ta što se u bendu svako bavi svojim aranžmanima. Cilj mi je da snimim još puno pesama, svejedno je da li će biti sa bendom ili solo.
Članovi Kristala su tokom 90-ih slušali najviše tada popularni brit-pop, ali Dejan tvrdi da su Bitlsi kod njih uvek aktuelni.
– Tako je, sve počinje i završava se sa Bitlsima. Naravno uvek volim da slušam šta je to novo u muzici, stanje nije sjajno. Trenutno sam opsednut Beck-om i njegovom hiper produkcijom.
Gitarista Željko Markuš je pored Dejana Gvozdena u dobrom delu postojanja grupe bio jedan od glavnih autora Kristala, i sada je ponovo sa bendom, ali njih dvojica nemaju vremena za zajedničke nove aranžmane.
– Ne postižemo na žalost, sada živimo u različitim gradovima i sretnemo se samo na svirkama.
Dejan već neko vreme živi van Beograda, u malom mestu, sklonio se od gužve i vreve… Njegov grad mu očigledno više ne leži.
– Beograd se toliko mentalno promenio da sam morao da odem, neću da ocenjujem, to je moj subjektivni osećaj – zaključuje za kraj.
Bonus video: Cane poziva na veliki koncert Partibrejkersa
