Mi mislimo da nemaju pažnju, ne čitaju dovoljno… Međutim, deca su nam bistra, ali na drugačiji način, kaže Dragana Mladenović za naš portal.
Pesnikinja Dragana Mladenović (1977) dobitnica je nagrade za književnost za decu i mlade „Dušan Radović“ za zbirku pesama „Kad stvari poljude“ (Kreativni centar). Diplomirala je i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Živi u Pančevu i radi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
– Velika je čast za svakoga ko dobije tu nagradu, jer je Duško Radović naše najznačajnije ime književnosti za decu. On je njen rodonačelnik. Književnost za decu deli se na period pre i posle Radovića – kaže Dragana Mladenović u razgovoru za Nova.rs.
Dragana je, kako se seća, kao mala volela Radovićeve pesme, ali i emisiju „Na slovo, na slovo“.
– Vrlo je zanimljivo da ga čitaju i današnja deca, ali je takođe interesantno da su ga uvek voleli, ne samo deca, već i njihovi roditelji, a i književna kritika. Vrlo je teško postići da se dopadneš svim tim kategorijama.
Zbirka pesama „Кad stvari poljude“ Dragane Mladenović namenjena je mlađim osnovcima, a govori o stvarima koje su poprimile ljudske osobine.
– Zatrpani smo stvarima, postali smo konzumerističko društvo, kojem nikad nije dosta stvari. Pomislila sam kako bi bilo da stvari zamene uloge sa nama, da ožive. Neke su stvari u knjizi podetinjile, crtaju flomasterima po zidu, a neke su poljudele, kao ljudi su željni moći, novca, uobrazile su se, postale su sujetne. U zbirci postoje samo predmeti, jedva da ima ljudi. To unosi malu dozu apokaliptičnosti, i može se čitati na različite načine – objašnjava laureatkinja o čemu se radi u pobedničkoj knjizi.
Naša sagovornica tvrdi i da je dečja književnost u Srbiji vrlo vitalna.
– Imamo mnoštvo pisaca: Ršuma, Jasminku Petrović, Uroša Petrovića, Dejana Aleksića, Vesnu Aleksić… Mislim da je dečja književnost kod nas na zadovoljavajućem nivou i da može da stvara buduću čitalačku publiku.
Dragana Mladenović zajedno sa ilustratorom Borisom Kuzmanovićem, svojim stalnim saradnikom, privodi kraju, kako kaže, jednu „šašavu“ ideju.
– Želimo da napravimo art knjigu za decu, nešto što nikada nije na taj način napisano gde se pesme čitaju naopako, pesme od tri metra, pesme sa spojenim obrvama, pesme za nos i pesme za oko… To je jedno „ludilo“ na kojem trenutno radimo – dodaje naša sagovornica, koja priprema i novi roman, jer, kako kaže, izdavači ih najviše traže, a i tinejdžeri većinom čitaju prozu.
Kada pominjemo tinejdžere, slažemo se da fali kvalitetnog sadržaja za njih, bilo da su u pitanju knjige, ili televizijski i filmski programi.
– Naša deca gledaju seriju „Radio Mileva“, ali to nije primereno njihovom uzrastu. To samo govori o nedostatku kvalitetnog igranog dramskog programa za decu. Deca slušaju klasike hora „Kolibri“, koji su super, ali zašto danas nema kompozitora koji će uzeti umetničku poeziju i napraviti nove hitove koje će slušati buduće generacije. Malo se pažnje posvećuje tome – konstatuje Dragana Mladenović.
Mnogi su danas zabrinuti za današnje klince u Srbiji, međutim, pesnikinja smatra da su deca prepametna.
– Kada radim promocije svojih interaktivnih knjiga, šokirana sam, koliko brzo sve beleže, i sve shvataju. To nisu laki zadaci, pogotovo za nas koji smo iz 20. veka, koji smo malo usporeniji. Oni kao da se spremaju za neko novo vreme. Mi mislimo da nemaju pažnju, ne čitaju dovoljno… Međutim, deca su nam bistra, ali na drugačiji način – zaključuje Dragana Mladenović.
Bonus video: Ljubivoje Ršumović otkriva kako je nastala pesma Domovina se brani lepotom