Beogradska predstava o migrantima izvedena u Budvi

Tekst se bavi pitanjem nasilne migracije dece koja je sve više prisutna u savremenom društvu i ima za cilj da kod publike razvije empatiju prema raseljenim licima.“Dečak sa koferom” je priča o dvanaestogodišnjem Nazu koji je primoran da napusti svoj dom i krene na dugo i opasno putovanje. U malom koferu, koji nosi sa sobom, nalazi se njegovo najveće bogatstvo - priče koje su mu pričali roditelji pre spavanja. Uz pomoć tih njih i Krisje, devojčice koju upoznaje na putu, on uspeva da se sretne sa bratom i ispriča svoju priču o malololetnim migrantima koje detinjstvo provode lutajući svetom u potrazi za boljim životom u “obećanoj zemlji”.

Кomad je napisan u formi priče, a veština kojom je ispričana je apsolutno virtuozna što omogućava jake glumačke transformacije i brze prelaske iz uloge u ulogu. Upravo ta konstantna promena likova u predstavi, publici daje do znanja da se i u životu uloge brzo menjaju, navodi se u saopštenju.Režiju i scenski pokret je uradio Damjan Kecojević koji je kazao da je i te kako moguće razviti empatiju kod ljudi.“Ljudi postanu hladniji zato što je to sistem odbrane. Mnogo je informacija koje dobijamo, posebno sada u vreme kovida. Mislim da su svi slabi na decu tako da, ako posmatramo da se ovo dešava nekome ko ima 12 godina i ko je krenuo na dug put bez roditelja, to ne može da ne dotakne nekog. Moja ideja je bila da ne dam nikakvo rešenje kako mi treba da pristupamo tom problemu jer svako ima svoj ugao gledanja i svako ima neko svoju priču iza sebe. Nekako je bitno samo da se podsetimo, posebno sada kada imamo celu ovu situaciju sa kovidom, da ti ljudi i dalje postoje”.Svi bismo morali, dodao je, da se poistovetimo sa ovom pričom jer smo, ne tako davno, i mi imali sličnu situaciju u regionu.“Imali smo slične situacije sa Bosnom, Hrvatskom. Glavni lik jeste pobegao od rata, ali imamo veliki broj ljudi koji emigrira zbog ekonomske situacije. Ljudi znaju šta znači kad ti neko nedostaje i kad je taj neko tamo negde sam, i tu se nalazi ta dodirna tačka. Mislim da emocija ipak procuri na neki način”, istakao je Kecojević za Pres službu „Grad Tetar“.Tekst je napisan za tri glumc ali je Kecojevićeva ideja bila, kako je rekao, da se odmah ustanovi pozorišni princip igre, tačnije dečje igre, gde se uloge vrlo brzo zamenjuju.“Ono što mi je, takođe, bilo bitno jeste da publika oseti da i ona nekad može biti u ulozi emigranta. U toj ulozi koju gledaš sa strane, a u kojoj vrlo lako može da se desi da si glavni akter. Razlog zašto glumci igraju više uloga kao i onaj zbog kog se predstava prekida jeste taj što u pozorištu postoji ta mogućnost, dok je u životu to datost. Taj dečak nije birao da emigrira, njemu je to dato i on mora da se nosi sa svim tim što sledi. Ideja je bila da kroz pozorišnu igru, gde glumci pomažu jedni drugima, daju neko rešenje da bismo možda i mi mogli da pomognemo nekom ko je na toj ruti ka nekom boljem životu”, objasnio je reditelj.U predstavi igraju i Jelena Ilić, Jovana Cvetković, Vladislava Đorđević, Dubravka Kovjanić, Nedim Nezirović a glavnog junaka tumači mladi glumac Mladen Lero, koji je naglasio da svako od nas može da bude Naz i da su svi tokom trajanja predstave bili on.“On je jedan hrabar i mlad čovek koji je doveden u ekstremne okolnosti, nešto ekstremnije u poređenju sa njegovim vršnjacima u drugim djelovima svijeta, i bori se sa tim okolnostima na najbolji mogući način. Pomogla su mu sjećanja na majku i oca, on tokom predstave odrasta. Iako smo imali u vidu da je publika mlada, trudili smo se da ne umanjimo problem i da to prikažemo što tačnije. Smatram da problem migranata ne treba da se umanjuje”, prenela je njegove reči pres služba "Grada teatra“.