0
Gradsko veće Beograda, odnosno Sekretarijat za kulturu, predložilo je gradskom parlamentu da na sednici, koja je počela u Skupštni grada, usvoji nova pravila za 14 manifestacija u oblasti kulture od značaja za Beograd, a ključna novina odnosi se na uvođenje funkcije selektora, pored umetničkog direktora.
Predlog pravila odnosi se na Oktobarski salon, čija je budućnost bila nedavno u fokusu nekoliko javnih razgovora stručne javnosti upravo zbog neodgovarajućeg pravilnika, zatim na Beogradski internacionalni teatarski festival – BITEF, koji je ovih dana ostao bez umetničkog direktora i selektora nakon povlačenja Ivana Medenice zbog neregulisanog statusa i nemogućnosti komunikacije o problemima sa gradskim vlastima, potom na Međunarodni filmski festival – FEST, čiji je umetnički direktor i selektor Jugoslav Pantelić najavio da će iz „džentlmenskih razloga“ tek po završetku 51. festivalskog izdanja govoriti o odnosu sa Odborom FEST-a na čelu sa gradskom sekretarkom Natašom Mihailović Vacić.
Nova pravila odnose se i na Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS), Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma – Martovski festival, Međunarodne susrete dece Evrope “Radost Evrope“, Beogradski letnji festival (BELEF), Međunarodno takmičenje muzičke omladine, Beogradski sajam knjiga, Filmski festival u Sopotu (SOFEST), Beogradski džez festival, kao i Dane slobode i na Beogradsku zimu i Beogradsko leto, manifestacije koje su 2022. godine proglašene za značajne za Beograd.
Usvajanje novih pravila gradskih manifestacija u kulturi obrazloženo je usklađivanjem sa Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o stalnim manifestacijama u oblasti kulture od značaja za Beograd, koju je Skupština Beograda usvojila još 12. marta 2021. godine, a predviđa da manifestacije mogu imati selektora.
Prema navodima Sekretarijata za kulturu, odlukom gradskog parlamenta da manifestacije mogu imati selektora ukazala se potreba za donošenjem novih pravila kojima bi se utvrdile karakteristike manifestacije, način ostvarivanja cilja, način utvrđivanja koncepcije, postupak donošenja programa, određivanja lica koje predstavlja manifestaciju, te način ostvarivanja kontrole obavljanja poverenih poslova.
Selektora, prema toj odluci, imenuje Skupština grada iz „reda afirmisanih ličnosti u oblasti kulture“ na period od dve godine. Selektor priprema i predlaže odboru manifestacije deo programa i obavlja druge poslove u vezi sa utvrđivanjem tog programskog dela.
I umetničkog direktora i selektora Skupština grada imenovala bi na period od dve godine iz reda „afirmisanih ličnosti iz oblasti kulture“. I umetnički direktor i selektor imaju pravo na nadoknadu za rad, čiju visinu utvrđuje gradonačelnik Beograda, i to svake godine.
Iako je izmenama odluke o stalnim manifestacijama u oblasti kulture od značaja za Beograd iz marta 2021. godine predviđeno da manifestacije „mogu imati“ selektore, istovremeno je predviđeno i da njihovo imenovanje bude obavljeno najkasnije do 15. aprila 2021. Nova pravila trebalo je da budu usvojena u roku od 60 dana, što znači do sredine maja 2021.
Kao i u ranijoj odluci iz 2007, svaka manifestacija ima odbor koji ima predsednika, pri čemu je sada naglašeno da je to lice koje je predstavnik Grada Beograda. Predloženim pravilima utvrđeno je i da odbor manifestacije ima još najmanje dva, a najviše četiri člana, koje imenuje Skupština grada Beograda na period od dve godine, a kao i do sada, nije precizirano da su to ličnosti iz sfere kulture.
Kao i do sada, odbor manifestacije utvrđuje: program manifestacije i iznos sredstava potrebnih za realizaciju tog programa (program i predračun troškova), određuje mesto, vreme i dužinu trajanja manifestacije, podnosi izveštaj gradonačelniku o održanoj manifestaciji sa izveštajem o utrošenim i ostvarenim sredstvima i mišljenjem o umetničkom nivou programa, posećenosti, medijskoj kampanji…
Novim pravilima, između ostalog, predviđeno je da odbor manifestacije dostavlja predlog programa i predračuna troškova nadležnim gradskim vlastima najkasnije do 20. jula tekuće godine za manifestaciju koja će biti održana u narednoj godini. U ranijoj odluci iz 2007. godine taj rok je bio 1. jul, a odnosio se na „naredno izdanje manifestacije“.
Predlogom novih pravila obavezuje se odbor manifestacije da najkasnije 60 dana pre njenog početka usvoji program i predračun troškova.
Upravo je, inače, dosadašnja praksa kasnog utvrđivanja programa i budžeta gradskih manifestacija bila razlog negodovanja pojedinih umetničkih direktora i organizatora.
Na to je ukazao i Ivan Medenica, saopštavajući protekle sedmice da se povlači iz rada na pripremi 57. Bitefa zbog pravno neregulisanog statusa nakon isteka mandata krajem 2022. godine i nemogućnosti da uspostavi komunikaciju sa gradskim Sekretarijatom za kulturu u vezi sa tom situacijom.
Iako je pregovarao o više predstava za program 57. Bitefa, nijedan ugovor nije potpisan, između ostalog i zato što još nije poznat ni ceo budžet narednog festivalskog izdanja.
– U ovako improvizovanim okolnostima tako jedna prepoznatljiva institucija kakav je Bitef ne može da se vodi – rekao je Medenica, koji smatra pogubnom, između ostalog, i odluku o skraćenju mandata umetničkih direktora gradskih manifestacija sa četiri na dve godine, što je “nedovoljno i da se organizuje svetsko takmičenje iz boćanja.
Uoči sednice Skupštine grada, gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić nije želela 20. februara u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je prisustvovala svečanosti povodom 76. rođendana tog teatra, da komentariše situaciju Bitefa posle odlaska Medenice iz tima tog festivala.
Pitanja koja se odnose na način izbora i strukturu odbora, izbor umetničkih direktora, kao i organizacionu, infrastrukturnu i finansijsku problematiku, bila su u fokusu i 59. Oktobarskog salona u Beogradu krajem jeseni 2022.
Simpozijum srpskog ogranka Međunarodnog udruženja likovnih kritičara (AICA Srbije), kao i javni razgovor Kuda ide Oktobarski salon?, održan u okviru 50. OS u organizaciji Kulturnog centra Beograda, AICA Srbije i portala SEEcult.org, pokazali su da je jedno od ključnih pitanja kompetencija članova Odbora OS. Ocenjeno je da postojeće rešenje omogućava da Skupština grada po sopstvenom nahođenju bira članove tog tela, otvarajući na taj način vrata za upliv ličnih i drugih interesa, iako je reč o manifestaciji koja se finansira iz javnih budžeta i trebalo bi da i služi javnom interesu.
Vanredno, 59. izdanje Oktobarskog salona bilo je i koncepcijski posvećeno preispitivanju i obeleženo je nizom specifičnosti u odnosu na protekla izdanja koja su od 2004. godine međunarodna. KCB, koji već decenijama organizuje OS u ime Grada Beograda kao osnivača, ovoga puta je dobio i ulogu kustosa, pa je koncept 59. izdanja osmislio tim tog kulturnog centra na čelu sa Zoranom Đaković Minniti.
Ideja o pretvaranju Oktobarskog salona u bijenale po ugledu na već postojeća bijenala u svetu, koja imaju znatno veće budžete, ali i organizacione, infrastrukturne i druge kapacitete, ponovo je naišla na otpor struke u javnim diskusijama, a i inače je bila stavljena u zagradu u nazivu 59. OS.
„Beogradsko bijenale“ ne pominje se u novom pravilniku Oktobarskog salona, čije je poslednje izdanje otvoreno posle duže pauze 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. U novim pravilima navedeno je samo da se OS održava u oktobru.
Bonus video: Ivan Medenica i Ivan Lalić o Bitefu
