Da li je smrad zdrav, a rad razmena energije: Koje knjige čitati ove nedelje

Džonatan Svift, „Uputstva posluzi“, KOV, 2021.

Briljantan a tužno neshvaćen satiričar, Svift dokazuje da je istina dvoseklo oružje zabave i bola. Njegov razorni cinizam, pronicljivost i opor spoj parodije i društvene kritike dobro se vide u ovom komičnom eseju, gde se u nizu naoko dobronamernih saveta dadiljama, batlerima, kuvaricama i lakejima svaka pouka izvrće naglavce.

Kroz oštru humoresku na račun bahate više klase, Svift se simbolički solidariše sa tlačenom i eksploatisanom poslugom tako što niže lukavstva i sitne prevare koji će im pribaviti malu korist ili nužan predah. Kuvarica koja ne stiže da večeru spremi na vreme treba samo da sat pomeri unazad, a jabuke i luk može seći istim nožem jer „vlastela dobrog soja“ voli ukus luka u svemu što pojede. Dadilja sme bolesnom detetu dati da jede šta želi, jer ono „za čim žudimo u bolesti dobro će nam činiti“.

Neke Sviftove pouke su preteča kriznog menadžmenta: „kad pogrešiš, drži se uvek smelo i drsko, i ophodi se kao da si ti povređena strana“, ili „nikad ne dozvoli sebi da umešaš prste u bilo kakav posao koji ne ulazi strogo u tvoj rok službe“. No saveti poput „čaše peri sopstvenom mokraćom, da bi uštedeo gospodarevu so“ i „nemoj da ribaš nokšir, jer smrad je zdrav“ zgranu, zasmeju i nagnaju na mozganje o bedi fizičkog rada.

Džejms Suzman, „Rad: od kamenog doba do robota“, Laguna, 2022.

Čarlsa Darvina zgražavalo je paunovo perje zato što je pobijalo njegovu tezu da evoluciju odlikuju efikasnost i pouzdanost. Mnoge životinjske vrste, tvrdi antropolog Džejms Suzman, ulažu energiju u razvoj naoko beskorisnih osobina i svojstava kao što je to paunov rep. O funkciji rada u svetu nauke i istorije govori i mogućnost da igranje bilijara nadahne stvaranje matematičke teorije i široko primenljivog „Koriolisovog efekta“.

Rad je svesno ulaganje energije u ostvarenje cilja: rad je „razmena energije“ koja prati „evoluciono i kulturološko putovanje čovečanstva“. Definicije ne mogu uvek da objasne svojstva koja živa bića razlikuju od neživih, niti otkrivaju gde je granica između nužnosti da potrošimo energiju i težnje da na taj način ostvarimo želju koja bi se mogla smatrati luksuzom.

Da bi što bolje objasnio smisao i važnost rada, Suzman izlazi iz okvira ekonomije, prihvata perspektive biologije i fizike, diskutuje o evoluciji i entropiji. Evolucija, upozorava nas on, nije usmerila žive organizme da energiju potroše samo na preživljavanje; oni svoju energiju mogu i da rasipaju na nešto što nije važno ni neophodno.

Rad je termin kojim se opisuju svi oblici prenošenja energije, od kosmičke do subatomske: stvaranje univerzuma, uostalom, iziskivalo je pokretanje sile.

Bonus video: Ruski pisci

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiruskipisciam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2315606"]