Finansijske poteškoće i odsustvo adekvatne podrške dovelo u pitanje dalji opstanak popularnog muzičkog festivala. Dve evropske i dve zemlje regiona poslednjih meseci pokazuju interesovanje za koncept "Nišvila“ i njihovi predstavnici posetiće festival, kaže za Nova.rs direktor manifestacije Ivan Blagojević.
On objašnjava da zbog kritične situacije u kojoj se nalazi jedan od najvećih i najstarijih džez festivala da su ozbiljno primorani da razmišljaju o preseljenju u drugu zemlju „zbog nebrige države i nadležnih“.
Na „Nišvil džez festivalu“, čiji je ovogodišnji slogan „Još ovaj put“, nastupiće 850 muzičara na 15 scena od 5. do 14. avgusta. Blagojević ističe, da je zadovoljan što za publiku ove godine može da najavi sjajne izvođače i koncerte kao što su Earth, Wind and Fire i Al McKey, Yelowjackets, Julian Marley, Kirk Lightsey, Kurt Rosenwinkel, Natasha Atlas, Magnifiko, Jungsu Choi Tiny Orchestra…
– „Nišvil“ je drugačiji ne samo od srpskih već i većine evropskih festivala po konceptu „Festival festivala“, gde su zastupljene sve druge umetnosti povezane sa džezom. Izdvojio bih po konceptu Džez teatarski program i gostovanje koprodukcione predstave „La Mame“ iz Njujorka, stotinak muzičkih filmova i Striporamu. Publika voli kad je zatvorena umetnička forma predstavljena u formi spektakla – kaže direktor festivala.
Već nekoliko godina zaredom apelujete na nepovoljnu situaciju u kojoj se nalazi festival. Šta ga najviše ugrožava?
– Festival su ugrozile godine korone, koje su razotkrile nebrigu svih država za opstanak kulture. Sa jedne strane, zaplašena publika povukla se iz dvorana ispred TV prijemnika, a oni su im pojačano servirali jeftinu zabavu. Uz to, vlasti su prepoznale nebitnost tog ionako smanjenog biračkog tela, pa se nisu potrudile da amortizuju manjak kulturne ponude. Zaposleni u javnim kulturnim institucijama budžetski ušuškani jedva su dočekali da smanje broj proba i nastupa, a ceh je platila nezavisna kulturna scena.
Pomenuli ste i mogućnost da se Nišvil izmesti. Koje države su u opticaju i kakve uslove one nude?
– Nakon što nas je londonski „Gardijan“ svrstao među 10 najboljih evropskih džez festivala, mi smo grčevito pokušavali da opstanemo u tom društvu. Nažalost, našu ambiciju nikada nije kvalitetno ispratilo Ministarstvo kulture, a pogotovu ne Ministarstvo turizma. Ove godine smo naišli i na nerazumevanje grada Niša, koji nam je dugo bio glavni oslonac. Dve evropske i dve zemlje regiona poslednjih meseci pokazuju interesovanje za koncept „Nišvila“ i njihovi predstavnici posetiće festival. Zasada samo jedna zemlja predlaže nama potrebne uslove i trogodišnji ugovor. Nedavno sam posetio selo sa 1.300 stanovnika na jugu Francuske Marciac, koje poseti 250.000 turista. Njihov budžet je pet miliona evra. Deset puta veći nego naš budžet. Neki evropski festivali imaju i veće budžete od 20 miliona evra.
Koliko je ove godine izdvojeno, a koliko bi bilo optimalno da bi se festival održavao bez problema?
– Ministarstvo turizma nam je smanjilo budžet na dva miliona dinara. Primera radi, Guča i „Love fest“ su na istom konkursu dobili po sedam miliona. „Exit“ je već duže pozicioniran u budžetu sa 35 miliona. Ministarstvo kulture nam je kao najbolje ocenjenom muzičkom festivalu dodelilo 4,5 miliona, a najboljim filmskim, pozorišnim i plesnim festivalima 12, 13 i 14 miliona dinara. Naš glavni oslonac Grad Niš nam je ove godine umanjio sredstva za 12 miliona dinara, tako da „Nišvil“ sam neće moći da prikupi nedostajajuća 42 miliona. Da bismo opstali u top 10 festivala Evropske unije, neophodno nam je 120 miliona – 40 za dva velika hedlajnera, 40 miliona za tehniku prevoz i smeštaj i 40 miliona za postojeći koncept 100 bendova i 20 pozorišnih predstava.
A, koliko „Nišvil“ donosi državi?
– „Nišvil“ donosi državi pet puta više sredstava nego što dobija, a gradu Nišu tri puta više. Samo prošle godine programe „Nišvila“ pratilo je tokom 10 dana više od 130.000 posetilaca. Uprkos antigenskim testovima, 70% noćenja u niškim hotelima činili su strani turisti po zvaničnom izveštaju Turističke organizacije Niša.
Kome ste se obratili za pomoć i koje ste odgovore dobili?
– Imali smo nekoliko razgovora u Vladi Srbije da, poput „Egzita“, i mi budemo pošteđeni konkursa kod Ministarstva turizma i skromnijim iznosom budemo sagledani u budžetu Srbije, ali nam je rečeno da im je neophodna kategorizacija festivala. Na jedinom sastanku u Ministarstvu kulture pomoćnik ministra Radovan Jokić nam je rekao da smo mi obimom programa prevazišli ingerencije njihovog ministarstva i da bi trebalo direktno da nas sagleda država. Kao aktuelni predsednik Grupacije organizatora događaja pri Privrednoj komori, bezuspešno sam inicirao da se festivalima daju poreske olakšice kako ne bismo mi umesto stranih bendova plaćali 25 % poreza na dobit stranaca. Rumunija i Mađarska imaju 0% poreza u cilju podrške kulturnom turizmu. Videćemo kako će se sve završiti.
Bonus video: Dimitrije Vasiljević – prvi i jedini doktor džez klavira
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare