0
Kuća Simića, jedinstveno zdanje kulturne i istorijske vrednosti i zvanično vrednovano kao kulturno dobro od velikog značaja, već dugo se nalazi u procesu restitucije. Iako deo Narodnog muzeja Kruševac, ova najstarija zgrada u srcu grada, nadomak Spomenika kosovskim junacima, verovatno će preći u ruke naslednika.
Oni su Agenciji za restituciju još 2015. godine podneli zahtev za vraćanje kuće u svoj posed. Kako je zdanje i danas u nepromenjenom obliku, jer uživa stepen zaštite, ipak ne podrazumeva pravo Grada da nastavi da njime raspolaže, te je stav Agencije da se može vratiti vlasnicima.
– Nemam precizne informacije za javnost, dok se sudski spor ne okonča. Ono što jesu činjenice, to je da je Kuća Simića kulturno dobro od velikog značaja pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo i prema Zakonu o kulturnim dobrima, ni izgled, ni namena svih objekata u tom statusu ne mogu da se menjaju bez prethodne dozvole. Dakle, hipotetički, i kada bi naslednici ušli u posed objekta, ni za kakvu drugu namenu ne bi mogli da ga koriste. Niti da ga ruše, niti da mu menjaju izgled, niti da ga iznajmljuju, niti da promene namenu objekta, jer je zakonski zaštićen – kaže za Nova.rs Nikola Pantelić, direktor Narodnog muzeja Kruševac.
Kuća Simića je prvo bila konak begovske porodice Vrenčevića. Otkupio ga je knez Miloš i poklonio svome kumu Stojanu Simiću, jednoj od najmarkantnijih ličnosti srpske političke istorije 19. veka. U ovom objektu, na Božić 1834, skovana je Miletina buna, koja je rezultirala donošenjem Sretenjskog ustava (1835) i potonjom kneževom abdikacijom (1839). Po stilskim odlikama, može se pretpostaviti da je građena krajem 18. ili početkom 19. veka. Zdanje je spratno, sa podužim tremom u prizemlju i na spratu. Prizemlje je građeno lomljenim kamenom, dok je spratni deo u bondruku i čatmi.
Portal “Odjek” je podsetio da je kuća promenila mnogobrojne vlasnike, a sredinom prošlog veka oduzeta je rešenjem o nacionalizaciji od Desanke, Stanislava i Slobodana, naslednika Mileve Radulović. Krajem 1951. gradske vlasti su donele odluku o osnivanju muzeja. Kuća Simića je adaptirana, a obimniji konzervatorski radovi izvedeni su 1977. godine.
Ponovnom sanacijom objekta (2007–2008) Narodni muzej Кruševac dobija prostor za realizaciju postavke, koja za cilj ima da odabirom predmeta iz muzejskih zbirki prikaže deo porodičnog života u kruševačkoj varoši kroz enterijer jednog građanskog doma na prelazu iz 19. u 20. vek.
Iako je portal Grada Kruševca svojevremeno objavio da u gradskom Pravobranilaštvu i Narodnom muzeju tvrde da je značaj ove kuće ogroman, izgleda da to nije urodilo plodom, jer propust je bio što Kuća Simića nema status kulturnog dobra od izuzetnog značaja, što je otvorilo put naslednicima iz Niša i Beograda.
Ovo je treći muzejski prostor, nakon Muzeja automobila i Male galerije ULUPUDS-a u Beogradu, koji se restitucijom vraća vlasnicima.
Na naše pitanje da li postoji mogućnost da naslednici dobiju finansijsko obeštećenje, Pantelić odgovara da to više nije u njihovoj moći iako je, kako kaže, reč o najvažnijem objektu Kruševca, ako se izuzmu ostaci Lazarevog grada.
Bonus video: Muzej automobila u Beogradu, zbirka Bratislava Petkovića, prinudno iseljen
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
