1
Karavađo bi u današnje vreme bio konfliktna osoba, neko ko ima viška energije kao da ima sindrom ADHD. U Italiji imamo mnogo takvih ljudi i oni se obično sklanjaju po strani zato što se smatra da su ludi, a zapravo u tom ludilu leži genijalnost, priča za Nova.rs Federika Luna Vinćenti, producentkinja filma “Senka Karavađa” koji će, nakon jučerašnje premijere, biti prikazan večeras (Galerija) i sutra (Kinoteka) u okviru programa 51. Festa.
Priča ovog ostvarenja smeštana je u Italiji 1610. godine. Karavađo je jedan od najbriljantnijih slikara svog vremena, ali i buntovnik protiv odluka crkve. Pošto je obavešten da u radu prikazuje prostitutke, lopove i skitnice, papa Pavle V naređuje vatikanskoj tajnoj službi da sprovede istragu o umetniku. Papa treba da odluči da li da slikara pomiluje, jer je Karavađo to tražio nakon što je osuđen na smrt zbog ubistva ljubavnog rivala. Istraživač, poznat kao Senka, započinje istragu koja će ga navesti da otkrije poroke i vrline umetnika, čiji život drži u rukama.
– Ličnost detektiva predstavlja inkviziciju koja istražuje i prijatelje i neprijatelje Karavađa. Senka koja se pominje je ono što mrači talenat, metafora svega onoga što nas okružuje, ono što mrači svet. To može biti politika i bilo šta drugo što je povezano sa zamračivanjem i sputavanjem umetnosti. Umetnost je sloboda, a slikar je taj koji stvara pravila. Upravo u tome je originalnost reditelja, u suprotnom ovo bi bio još jedan biografski film – objašnjava Federika Luna Vinćenti.
Ističe da je važno obratiti pažnju na sva ta lica koja se pojavljuju na Karavađovim slikama, „sve te ljude iz naroda koji su zapravo preplavljivali Karavađov život“:
– Konačno možemo da ih vidimo. I dan-danas se klanjamo Karavađovim slikama misleći da su na njima Devica Marija ili neki svetac, ali su to ljudi iz naroda i prostitutke koje su mu bile muze i modeli.
Na pitanje šta je kontroverzno i danas u njegovoj ličnosti i delu, kaže da bio on sada verovatno bio konfliktna osoba, s viškom energije, poput sindroma ADHD.
– U Italiji imamo mnogo takvih ljudi i oni se obično sklanjaju po strani zato što se smatra da su ludi, a zapravo u tom ludilu leži genijalnost. Svet se stalno ponavlja i sve nam se stalno vraća, ništa se ne menja, a kroz 200 godina možda ponovo budemo imali nekog Karavađa. Vreme je to koje otkriva sve. Trebalo bi da shvatimo da moramo neprestano da otkrivamo i da dajemo značaj nekome sada, dok je živ, a ne tek kada umre. Karavađu je pridat značaj relativno skoro, tek u 20. veku. Pre toga je bio ubica, ludak, kontroverzni slikar koji se druži sa prostitutkama. I samo to – ističe Vinćenti.
Film „Senka Karavađa“ sniman je većim delom u studiju, ali su mnoge lokacija bile ekskluziviteti za koje je bilo potrebno dobiti dozvole.
– Pojavljuje se 17 Karavađovih slika, i iako su reprodukcije, bilo je potrebno dobiti dozvole. Sve je bio veliki izazov. Apropo stava prema Karavađu, važno je istaći da crkve u Rimu nisu dozvolile da snimamo u samim zdanjima. Morali smo da idemo u Napulj zato što u Rimu i danas imaju negativan odnos prema slavnom umetniku. Zabranili su nam jer snimamo baš o Karavađu – ističe producentkinja.
Odgovarajući na pitanje koja je danas uloga crkve kao „senke“ koja je bačena na umetnost, kaže:
– Crkva je okrenuta prihvatanju, rekla bih možda zbog sadašnjeg pape koji se okružuje umetnicima i zanima ga šta imaju da kažu. On je dobar i emotivan papa. Međutim, ta skrivena moć crkve kao tajne službe još uvek postoji, ali mi to ne znamo. To je nešto što pokušava da svetu uskrati umetnost kao u „1984.“ Džorža Orvela.
Glavnu ulogu u filmu tumači Rikardo Skamarćo, a pored njega su čuvena Izabel Iper i Luj Garel. Kako privući tako velika imena i šta je bio najveći producentski izazov pitamo:
– Mikele Plačido je glumac koji stvara magiju i onda njemu i drugi glumci odmah kažu „da“ i pristanu da rade s njim. U filmu nije bitno samo da budu tu pravi reditelj, pravi glumac, ovde smo imali mešavinu svega. Nije izazov samo imati sva ta poznata imena, mnogo je drugih tehničkih stvari – konkursi, budžeti, lokacije… Treba imati mnogo kreativnosti. Zamišljala sam da sam i ja slikarka koja treba da oslika naš budžet, u suprotnom ne bih uspela – kaže Federika Luna Vinćenti ističući u tom kontekstu slogan ovogodišnjeg Festa „Strast života2 u čast velikog Federika Felinija i njegovog filma „Amarkord“:
– Postoji ta velika strast, ali i spremnost na rizik. To je čar. Sa tom velikom strašću mi smo na pravom putu. Naravno, mora da postoji scenario koji je velika bomba! Uvek uspevamo jer radimo baš ono što želimo – rizikujući sve!
Bonus video: Emir Kusturica na otvaranju Kustendorfa
