0
Godina je 1984. Okeanija. Savršen totalitarni sistem kojim vlada Veliki brat. Moć reči je dovoljna da kontroliše čitavu naciju. Jezik je krajnje oružje uništenja. Ne postoji mogućnost da se zamisli neposlušnost. Reči poput “čast, integritet, moral, revolucija” su izbrisani. Razmišljanje je opasno. Policija zna šta misliš. Veliki brat te gleda. Ovo bi ukratko bio okvir kultnog romana Džordža Orvela “1984” na koji se oslanja istoimena predstava u režiji Alie Luke, a čija će premijera biti 15. septembra u Beogradskom dramskom pozorištu.
Da li bi ovo mogao biti ukratko i siže onoga što trenutno živimo, pitali smo glumicu Ljubinku Klarić koja tumači jednu od glavnih uloga – O’Brajena.
– Na sceni ćete gledati Orvela, čuveni roman „1984“, priču o diktaturi, Velikom bratu, o tome da nas uvek neko posmatra. Da li možemo da podvučemo paralelu sa situacijom kod nas? Da, naravno, i ne samo kod nas, već svuda u svetu, samo je drugačije upakovano. Zanimljivo je u predstavi da ono što vi kao publika vidite kao distopiju, mi na sceni doživljavamo kao utopiju. Verujemo da nema lepšeg mesta za život. Ljudi u predstavi toliko veruju u to da je život lep u zemlji Okeaniji da nema pobune – objašanjava Klarićeva dodajući:
– Istina je da u realnom životu možda postoji dosta njih koji nisu svesni ugnjetavanja i eksploatacije, ali ipak ima i onih 20 odsto ljudi koji to mogu da sagledaju, te zato postoji pobuna, ali u predstavi toga nema.
U predstavi, ističe, postoji samo jedan jedini čovek koji shvata gde se nalazi i kako živi, međutim, i njega partija menja:
– Partija svuda, svima može da promeni način razmišljanja.
S obzirom da znamo kako kod Orvela završavaju ljudi koji postaju svesni, pitamo šta se u realnom životu dešava takvim pojedincima:
– Nekada završe u zatvoru, nekada, kao i što kod Orvela, nestaju, a neki put samo promene mišljenje – smatra glumica dodajući da svi oduvek živimo sve to, ili pak, idemo laganim koracima ka distopiji:
– Od kako sam se rodila, živimo u nekom sistemu koji nam apsolutno ne odgovara. To jeste problem, ali ja ne vidim nikakvu revoluciju.
O svojoj ulozi kaže da je to čovek, vođa partije koji menja ljudske umove.
– U tom svetu nema objašnjavanja, svako ko ne misli kao što partija misli je mentalno oboleo, i moraju da ga ozdrave.
Priznaje da joj je na prvo čitanje bilo teško da zamisli sebe u ulozi takvog čoveka, ali da joj je veoma pomoglo to što je Alia zanimljiva rediteljka koja misli i radi drugačije:
– Nema klasične psihologizacije likova – šta je napisano – to je, što je. Predstava se izvodi sa vrlo malo konkretnih „karaktera“, vrlo je jasno napisano i tako se izgovara. Čisti Orvel.
Upitana šta publika može da očekuje, s obzirom da će retko biti u sali onoga koji nije pročitao čuveno delo, kaže:
– Rediteljka je vrlo zanimljiva. Njena postavka je nešto što publika sigurno nije videla. Ući će u salu, proživeti nešto i otići. Nikada se to ne zna, nadam se da će publika doživeti neku vrstu katarze. Ne da će posle gledanja predstave promeniti sebe ili svet, ali makar malo svesti i osvešćenja ne bi bilo loše – istakla je glumica.
Bonus video: Kalina Kovačević, Una Kozić, Marija Bogdanović: Glumački trijumf u Banja Luci
