0
"Istina je, ja sam glupo optimističan, i mislim da me je to sačuvalo kroz sve ove loše godine, jer sam verovao u srećan kraj, kada je malo ljudi u to verovalo", rekao je Salman Ruždi, autor "Satanskih stihova" i "Dece ponoći", kada je 2021. objavljena njegova knjiga eseja "Jezik istine (2003 - 2020)". Iako je verovao i bio optimistačan po pitanju rešavanja njegove situacije i izrečene fatve, doživeo je da ga u Njujorku čovek napadne i nanese ozbiljne povrede nožem.
Ruždi se godinama nalazio u izolaciji, pojavljujući se sporadično u javnosti nakon što je 1988. godine objavio roman „Satanski stihovi“ posle kojeg je optužen za svetogrđe zbog uvredljivih opisa Muhameda, te mu je iranski verski vođa Ruholah Homeini izrekao fetvu (smrtna presuda).
Godine 1998. tadašnji predsednik Irana Muhamed Hatami povukao je fatvu i najavio uspostavljanje diplomatskih odnosa između Velike Britanije i Pakistana. Međutim, i danas se mogu čuti zagovornici teze da se islamski verski zakoni ne mogu menjati i da je fatva za Salmana Ruždija i dalje na snazi. Uprkos svemu, ovaj pisac ostaje sekularista i snažan kritičar islamskog fundamentalizma, neprestano ukazujući na pogubnost svake, a naročito verske isključivosti. Salman Ruždi nastavlja da piše i objavljuje knjige.
Izdvajamo nekoliko Ruždijevih knjiga koje su ostavile traga na čitaoce širom sveta.
„Deca ponoći“
Trostruki dobitnik nagrade „Buker“ i jedan od najraskošnijih romana svetske književnosti, u kome se susreću servantesovski i rableovski humor u beskrajnoj odiseji po životnim i sudbinskim lavirintima i obesnoj igri života i fantastike. Objavljen u svetu 1981, na srpski jezik preveden i objavljen prvi put 1986, nagrađen Buker-Makonelovom nagradom, Džejms-Tejt Blekovom memorijalnom nagradom, nagradom Udruženja za engleski jezik. Godine 1993. ovo delo dobija nagradu „Buker nad Bukerima“ da bi 2008. godine bilo izabrano za najbolji roman koji je ikada dobio „Bukera“. Roman „Deca ponoći“ odavno je postao klasično književno delo. Prodat je u preko pedeset hiljada primeraka u Indiji i u preko dve stotine i pedeset hiljada primeraka u SAD, a preveden je i na više od dvadeset svetskih jezika. U čemu je tajna? Da li su lična hrabrost i politički angažman skrenuli pažnju na ovaj roman, ili je, što je bliže istini, Salman Ruždi uspeo da osvoji najviše vrhove književnog kvaliteta i spoji nespojivo – fantastiku i istoriju, sudbinu i komiku, religiju i zabludu… Svojim romanima Ruždi je skidao veo po veo sa istorije čovečanstva, i svoje lične istorije, koja ga je pratila i obuzimala. Svaka priča ispunjena je neobičnim i fantastičnim svetom njegove imaginacije. Bez obzira koliko poznavali kulturu, jezik ili politiku Indije i Pakistana, najčešćeg okruženja Ruždijevih likova, nemoguće je odupreti se tom magičnom svetu, koji će nas obuzeti otvarajući magična vrata priča iz 1001 noći. Prevod sa engleskog: Svetozar Koljević, Zoran Mutić.
„Tlo pod njenim nogama“
Teško je govoriti o lepoti sveta kad čovek izgubi vid, patnja je pevati hvalospeve muzici kada vas izda bubna opna. Tako je i teško pisati o ljubavi, još teže pisati sa ljubavlju, kad vam je slomljeno srce.
Ovo je priča o Vini Apsari, voljenoj pevačici božanstvenog glasa, koja je nestala nakon zemljotresa u Meksiku. O Ormusu Kami, njenom vernom ljubavniku, koji je pronalazi, gubi, traži, iznova i iznova, kroz melodičan splet života. I na kraju, ovo je priča o Raiju, odanom fotografu koji je voleo Vinu otkad zna za sebe, iz prikrajka, uvek čekajući na njen znak.
Izvanredna po svojoj višestrukoj složenosti i zamršenom spletu hinduističke i starogrčke mitologije, ovo je parabola o svima nama, rastrzanim između povezanosti sa korenima i čvrstim tlom pod nogama i potrebe da pređemo granice i iskusimo potpunu slobodu.
„Dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći“
Ovo je priča o vremenu krize, vremenu van vremena koje mi nazivamo vremenom čudnovatosti, a koje je potrajalo dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći, to jest hiljadu noći i još jednu pride. I da, živeli smo još hiljadu godina od tih dana, ali nas je to vreme zauvek izmenilo. Da li nabolje ili nagore, to će naša budućnost tek pokazati. Džinovi su nekada živeli među nama. Ova stvorenja načinjena od vatre bez dima iskliznula su kroz procep između svetova i preuzela ljudsko ruho. Njihova čarolija oduvek je bila podjednako opasna i korisna za ljude, a kada počne vreme čudnovatosti – običan baštovan počinje da levitira, novorođena beba dobija sposobnost da otkrije korupciju, duhovi dvojice davno umrlih filozofa nastavljaju vekovima ranije prekinutu raspravu – jasno je da su se džinovi ne samo vratili već i da nisu naročito prijateljski nastrojeni… Jedini spas čovečanstvu je princeza džinova koja je, zavolevši nekada davno običnog smrtnika, zavolela čitav ljudski rod. Ona će okupiti vojsku i upustiti se u bitku koja će trajati dve godine, osam meseci i dvadeset osam noći – tačnije, hiljadu i jednu noć.
„Velelepna, satirična, zanosna bajka, a verovatno i najzabavnija knjiga koju je dosad napisao!“ – Buklist.
„Istina je na svim jezicima ista“
Ujedinjujući radove napisane u periodu od 2003. i 2020. godine, knjiga „Istina je na svim jezicima ista“ beleži Ruždijev intelektualni angažman u periodu značajnih kulturnih promena. Pronicljivi i inspirativni eseji, kritike i govori koji se fokusiraju na njegov odnos prema pisanoj reči utemeljuju njegovo mesto kao jednog od najoriginalnijih mislilaca našeg vremena. Uvodeći čitaoca u širok spektar tema, on se udubljuje i u prirodu pripovedanja kao ljudske potrebe, a rezultat toga jeste višestruki omaž samoj književnosti. Ruždi ispituje šta za njega znače dela Šekspira, Servantesa, Beketa, Judore Velti, Tonija Morisona i mnogih drugih – bilo na književnom bilo ličnom planu. On duboko zadire u prirodu istine, uživajući u treptavoj prilagodljivosti jezika i pitanjima koja mogu objediniti umetnost i život, te iznova tematizuje migracije, multikulturalizam i cenzuru.
„Džozef Anton: memoari“
Dana 14. februara 1989, na Dan zaljubljenih, Salman Ruždi je dobio telefonski poziv od novinara BBC-ja koji mu je saopštio da ga je iranski verski vođa Homeini „osudio na smrt“. Ruždi je tada prvi put čuo reč fatva. Šta je zgrešio? Napisao je roman „Satanski stihovi“, koji je okarakterisan kao delo koje govori „protiv islama, Muhameda i Kurana“.
Tako počinje neverovatna i jedinstvena priča o tome kako je ovaj pisac bio prinuđen da se krije, da se neprestano seli, da živi uz stalnu pratnju naoružanih policajaca. Tražili su od njega da izabere pseudonim, a on se prisetio pisaca koje voli, Konrada i Čehova, i izabrao kombinaciju njihovih imena. Tako je Salman Ruždi za svet postao Džozef Anton. Ubedljiva, provokativna, dirljiva i prepuna humora, knjiga Džozef Anton priča je o izuzetnoj iskrenosti, poštenju i važnim stvarima u životu. To što se dogodilo Ruždiju, samo je prvi čin drame koja se i dalje odvija negde u svetu, svakoga dana.
„Satanski stihovi“
Jedan od najkontroverznijih romana svih vremena, Ruždijevo najpoznatije i najšokantnije delo, odiseja koja suptilno meša stvarnost i maštu u naše doba prepuno haosa i čuda.
Pred samo svitanje tog zimskog jutra, negde iznad Lamanša, oteti avion je eksplodirao. Dve figure propadale su kroz oblake. Samo što ovoga puta to nisu bili oblaci popularnosti, kojima su ih obasipali verni fanovi, već pravi paperjasti oblaci. Džibril Farišta, najpoznatiji indijski glumac, prihvatio je razvoj situacije s pesmom na usnama. To se nije moglo reći i za njegovog prijatelja, Saladina Čamču, čoveka sa hiljadu glasova, koji je trenutno bio veoma loše volje. Pali su na jednu plažu, iscrpljeni ali živi. Pravo je čudo kako su preživeli.
Sigurno se pitate kako je ovo moguće? Vratimo se malo unazad. Sve je počelo kada je jedna osoba pritisla pogrešno dugme, onda je avion nestao sa kontrolne table. Istovremeno je došlo do eksplozije, a njih dvojica su izabrani. Sada kada znamo kako, postavljaju se neka mnogo važnija pitanja: ko ih je izabrao? Ko je na strani dobra, a ko na strani zla? I možda najvažnije: ko će izaći kao pobednik?
Bonus video: Napad na Salmana Ruždija u Njujorku
