0
Dobro pamtimo priče o ljudima u Srbiji, vašoj kulturi, koja ga je uvek fascinirala, atmosferi u ovom gradu i naravno kafanama, rakiji, sarmama, ali i o velikim rediteljima i glumcima, s kojima je sarađivao, pričaju baletski igrači za naš portal uoči večerašnjeg nastupa u Narodnom pozorištu u komadu "Krcko Oraščić".
Solisti čuvene pariske „Opere“ Eloiz Burdon i Žeremi-Lu Ker nastupiće večeras od 19 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u glavnim ulogama u baletu Petra Iliča Čajkovskog „Krcko Oraščić“, u koreografiji Konstantina Kostjukova. Poseban gost u publici biće čuveni glumac Alen Nuri, kojeg pamtimo po filmovima Živka Nikolića “Iskušavanja đavola” i “Lepote poroka”. Nuri se vraća u Beograd sa svojom suprugom nakon više od 30 godina, kako bi na sceni nacionalnog teatra gledao ćerku – Eloiz Burdon.
Zanimljivo je da je majka Eloiz rođena u Srbiji, ali nakon što se udala za francuskog glumca, zajedno sa njim za vreme rata otišla je u Pariz i više se nikada nije vratila – do sada. Kako je u razgovoru za naš list otkrila Eloiz Burdon, sad je prvi put u Beogradu, ali je celoga života slušala o našoj zemlji.
– Ostvarila mi se želja da konačno dođem u zemlju moje majke, a posebno u Beograd, jer mi je otac celog života govorio o njemu. Alen je uvek izdvajao ovaj grad i govorio mi da je boravak ovde bilo jedno od najlepših doba njegovog života – priča Burdonova, a u razgovor se uključuje i Žeremi-Lu Ker, njen životni i scenski partner:
– Znamo se jako dugo, te veoma dobro pamtim njegove priče o ljudima u Srbiji, vašoj kulturi koja ga je uvek fascinirala, atmosferi u ovom gradu i naravno kafanama, rakiji, sarmama! Pričao nam je o velikim rediteljima i glumcima s kojima je sarađivao. Presrećni su što se vraćaju ovde i drago nam je što je povod upravo naša izvedba “Krcka Oraščića”.
Baletski igrači stigli su u našu prestonicu nekoliko dana ranije, jer je, kako objašnjavaju, karakteristično za “Krcka” to što se u mnogim segmentima razlikuje, u zavisnosti od zemlje u kojoj se izvodi:
– Sama priča o ljubavi, borbi dobra i zla, ne menja se mnogo, ali su koreografija i scenografija različiti, te moramo da učimo novo. To nam ne predstavlja problem, jer smo navikli da stalno putujemo i nastupamo na različitim scenama. Primorani smo da učimo brzo i da se prilagođavamo.
Prve baletske korake Eloiz Burdon načinila je još kao jako mala, igrajući u roditeljskoj kući, dok je Žeremi takoreći odrastao u pozorištu, jer su mu roditelji komičari, a mama je nekada bila i balerina:
– Kada sam bila dete, igrala sam roditeljima često, pustili bi muziku, a ja bih se neumorno okretala i plesala po kući. Kao vrlo mala sam pokazivala talenat za igru i moji su me odveli na čas klasičnog baleta. Tako je počela ljubav, a danas je balet moj život – priča Eloiz.
Njen partner se seća da se kao mali vrzmao po hodnicima teatra i iza zavese posmatrao kako baletski igrači “stvaraju magiju na sceni”:
– Rođen sam u pozorištu, tu sam proveo celo svoje detinjstvo. Tata i mama su me vodili na predstave, gostovanja, turneje. Bio sam sa glumcima, igračima, cirkusantima ceo život. Balet je došao prirodno.
Dok govore o svom pozivu, oboje sijaju od sreće i opisuju ga kao “poeziju pokreta, umetnost tela koja bez reči prenosi na publiku najtananije emocije ljudske duše”. Ipak, priznaju da, iako balet na sceni izgleda tako nežno, elegantno, lako, iza zavese zahteva mukotrpan rad i žrtvu.
– Neprestano moraš da radiš na sebi tokom cele karijere. Neophodno je da budeš predan u potpunosti. Forma se održava, odnos sa partnerom, muzika, koreografija – ništa ne može da bude prepušteno slučaju. Ako želiš da budeš fantastičan u baletu, zaista moraš da mu posvetiš život – kaže Žeremi-Lu Ker.
Eloiz ističe da nije važno da li si muško ili žensko – disciplina i predanost su najvažnije.
– Sve je striktno i meni se to dopada i odgovara mi. Volim disciplinu. Pronašla sam slobodu pokreta i sopstvenog izraza u savršenoj strukturi. Red, preciznost i disciplina su ono što cenim u baletu i što donosi rezultate!
San je biti deo pariske Opere i Baleta, naglašavaju oboje, a Eloiz dodaje da je postala članica već sa 16 godina.
– Epicentar ljubavi prema baletu je upravo na tom mestu. To je jedna od retkih institucija na svetu gde možeš da se slobodno izražavaš i napreduješ svakim korakom. Izvodimo više od 130 predstava godišnje, a prošle sam igrao 16 uloga. I što više radiš, više možeš da napreduješ. U Parizu možeš da sarađuješ sa najvećim koreografima i baletskim igračima na svetu. Stalno učiš, razvijaš se i kao igrač i kao čovek – ocenjuje Lu Ker.
Eloiz i Žeremi igraju zajedno već 11 godina, a toliko su i životni saputnici, što je, kako ističu, samo dodatna prednost.
– Predivno je što već godinama stvaramo zajedno. Veoma se dobro znamo, poznajemo naše mogućnosti, mane, savršeno osećamo naš um, telo i dušu. U baletu se mnogo putuje, gostovanja su svuda po svetu, a pošto igramo zajedno u predstavama, ne moramo da se razdvajamo. Ono što je najlepše jeste da sve što je potrebno da iskažemo na sceni ne moramo da lažiramo. Kada igram sa Luiz ne moram da glumim ljubav, strast, divljenje, ništa! Sve to osećam u sebi – iskren je Lu Ker priznajući da naravno ima i poteškoća:
– Možda je ponekad problematično to što nemamo granice međusobno kao što je to slučaj sa ostalim kolegama u ansamblu. Desi se da se posvađamo, izrazimo naše neslaganje, ali i tad, na neki način, rastemo i razvijamo se.
Eloiz ističe da voli njihovu prirodnost koja se samo razvija s godinama.
– Povezani smo srcem koje nas vodi kroz igru i to publika uvek oseća!
Govoreći o stanju u kulturi u Francuskoj, oboje ističu da je to zemlja slobode izražavanja:
– Umetnost u bilo kojoj formi ima snagu da izrazi sve emocije – od ljubavi do strahota kojima, nažalost, svedočimo u svetu. Pozorište je mesto koje je za mene čarobno, jer tu zaboraviš sve. U umetnosti ne treba da postoje granice, jer dok gledaš predstavu sve svoje probleme i razlike ostavljaš ispred vrata. Balet je u tome poseban, jer te kroz pokret i muziku, bez reči, inspiriše na razmišljanje i promenu. Naravno da ne mogu da kažem da umetnost može spasti ljude, ali je veoma značajna u spasenju duše – smatra Lu Ker, a Eloiz dodaje da je umetnost važna u kreiranju mišljenja svakog pojedinca, promišljanja o svetu i drugim ljudima, te je srećna što u pariskoj Operi i Baletu imaju potpuno slobodu da na svoj način, kroz balet, progovore o svemu što ih interesuje ili tišti.
Bonus video: Balet „Sjećaš li se Doli Bel“
