0
Vrhunski filmovi očekuju publiku od 31. oktobra do 5. novembra na 19. izdanju filmskog festivala Slobodna zona, najavili su organizatori.
Direktor i selektor festivala Slobodna zona Rajko Petrović ocenio je na današnjem susretu s medijima, pred 19. po redu izdanje, kako je festival solidno porastao:
– Prošle godine došli smo do punoletstva, tako da sada sami odgovaramo za svoje postupke. Donosimo ukupno 64 filma, u 14 bioskopskih sala, i u četiri grada, Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Programske linije iste su kao i prethodnih godina, s tim što je ovoga puta novina da smo selekcije „8+“ i „14+“ spojili u jednu,“Mlade“, jer naši mladi, rekao bih, sazrevaju brže nego njihovi vršnjaci drugde – objasnio je Petrović.
Podsetio je da će Slobodna zona biti otvorena 31. oktobra u Mts dvorani ostvarenjem koje je pre mesec i nešto dana trijumfovalo na 80. Venecijanskom filmskom festivalu, osvojivši Srebrnog lava:
– Hamagučijev film „Zlo ne postoji“ publika jedva čeka da vidi. Rjsuke Hamaguči nam je napomenuo u razgovoru da je istražujući prirodu, koja je fokus ovog filma, otkrio da u njoj zlo ne postoji. Otvaranje je maltene rasprodato i raduje nas da publika unapred super reaguje na taj film – kazao je Petrović.
Direktor Slobodne zone, koja će se odvijati do 5. novembra, takođe je napomenuo da se festival svečano zatvara kratkim kvir vesternom Pedra Almodovara „Čudna strana života“ u Sinepleks galeriji, dodavši:
– Među filmovima koje će publika moći da pogleda su „Crveno nebo„, po meni najbolje ostvarenje Kristijana Pecolda, pa film „Kos kos kupina“ koji je trijumfovao na Sarajevo film festivalu, tu je i novi film Džesike Hausner „Nula kalorija“, ali i fenomenalan dokumentarac o Džoan Baez. To su vrhunci festivala. Dobli smo skoro sve filmove koje smo želeli. Mislim da u skladu s temperaturom napolju, i miholjskim letom, nudimo vruće filmove.
Branka Pavlović, selektorka Međunarodnog programa, Ženske linije i Prva dva koraka naglasila je da su na Slobodnoj zoni uvek trudili da se kroz filmove bave odnosom između stvarnog i mogućeg i time kako da naši životi budu bolji, i izdvojila svoje favorite:
– Iz Međunarodne selekcije izdvojila bih film „Aitsa“ Dejna Dodsa, koji na fascinantan način povezuje tajne univerzuma s autohtonim životima ljudi u pustinji Veliki Karu u Južnoj Africi. Ovo je vrlo neobičan film samoukog reditelja i vizuelnog umetnika, s fenomenalnim saundtrekom koji je nastao “sviranjem” po kamenju. A još jedan dokumentarac jeste „Neizbrisiva sećanja“ Maite Alberdi, a donosi priču o čoveku obolelom od Akchajmera, Augustinu, koji je bio veliki protivnik Pinočeovog režima. Potresan je film koji će dirnuti sve. Augustino je umro u maju što dodatno daje na težini filmu.
Iz selekcije „Prva dva koraka“, posvećene mladim autorima, izdvojila bje ostvarenje „Prebroj moja lutanja“ Dušana Solomuna, koje se bavi rak ranom nemačkog društva – birokratijom.
– Tačnije, bavi se osobama koje su iz raznih razloga došle u Nemačku, a jedan od njih je i reditelj, iako je odrastao u toj zemlji. Ali, „Raj u plamenu“ Mike Gustafson je moj favorit, s tri mlade glumice, koji pokazuje da Švedska nije idealna zemlja kakvom je zamišljamo, jer su junakinje, tri sestre prinuđene da se same snalaze. U Ženskoj liniji preporučila bih film indijske rediteljke Srimoje Sing „Ka srećnim ulicama“, koja je punih šest godina kamerom dokumentovala ispovesti Iranki koje svakodnevno biju bitke za svoja prava, a jedan od vodiča joj je Džafar Panahi – kazala je Pavlovićeva.
Regionalna kinematografija navikla je publiku, kako je istakao selektor programa Horizonti Balkana Ivan Bakrač, da donosi filmove o pitanjima identiteta. Međutim, ovoga puta selekcija od devet filmova fokusirana je na preispitivanje, pronalaženje sebe.
Organizatori Slobodne zone najavili su i bogat prateći program, ali i da većina autora, glumaca, reditelja, naročito iz selekcije Horizonti Balkana dolaze u Beograd.
Urednik govornog programa Slobodne zone Kompas Ivan Milenković naglasio je da ovaj festival oduvek insistira na pitanjima obrazovanja.
– Ove godine govorimo o filmu „Nula kalorija“ Džesike Hausner. U filmu u školu dolazi lepa, pristojna profesorka i svi je odmah, od učenika, do svih ostalih, zavole, ali brzo se postavlja pitanje gde je granica između povezanosti i fanatizma. Govorićemo zato odmah posle projekcije filma 1. novembra s Jasminkom Petrović, Dejanom Ilićem i Anom Pejović o tome kako totalitarni jezici polako ulaze u obrazovanje i kakav to krš proizvodi. Pozvali smo i ljude koji će govoriti o slobodi kulture. Jer, ne treba zaboraviti da postoji i kultura neslobode, totalitarizma. I važno je i o tome pričati – napomenuo je Milenković.
Programska celina Sonar, prema rečima selektorki Tamare Milošević i Lene Trifunović, eksperimentisaće ovoga puta s dokumentarnim filmovima koji se prikazuju isključivo na internetu, tačnije Tik Toku.
– Želimo da istražimo da li nešto od tih jednominutnih filmova, koji se snimaju mobilnim telefonima, i puštaju na društvenim mrežama, ima kulturnu vrednost. Tik Tok je jedna od najpopularnijih mreža, ali nikad se ne zna koliko će ljudi pogledati te male lične dokumentarne dnevnke i želja nam je da ispitamo i psiholoski aspekt deljenja intimnog života na mreži.
I ove godine biće dodeljene nagrade u Međunarodnoj selekciji, kao i Horizontima Balkana, a ustanovljena je, u saradnji s Fondom B92, i nova, u znak sećanja na dugogodišnju saradnicu Slobodne zone, koja je nažalost preminula, Oliveru Ranđić.
Bonus video: Čuvari formule
