0
Za razvoj ove čudesne umetnosti najzaslužnije su Ruskinje Jelena Poljakova, Margarita Petrovna Froman i Nina Kirsanov koja se, u borbi za status igračica, žestoko svađala sa tadašnjim upravnikom nacionalnog teatra Milanom Predićem.
Pre sto godina u Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je prva celovečernja predstava “Ščelkunčik (Rskalo/Krcko Oraščić)” Petra Iliča Čajkovskog što je bilo prvo poglavlje uzbudljive priče o baletu u Srbiji koja traje čitav vek.
Jubilej, koji će biti obeležen večeras premijernim izvođenjem predstave “Gusar/Le Corsaire”, sjajna je prilika za izlet u prošlost i podsećanje kako je balet kao najuzvišeniji oblik igre stigao u Srbiju.
Za procvat ove lirske umetnosti u pokretu u Srbiji najzaslužnije su Ruskinje Jelena Poljakova, Margarita Petrovna Froman i Nina Kirsanova.
Jelena Poljakova, koreograf i pedagog u državnoj Glumačko-baletskoj školi i Školi „Jelena Poljakova”, sve do Drugog svetskog rata je obučavala izvanredne igrače. Margarita Froman je kao stručnjak više sezona provela u trupi Djagiljeva, a kao koreograf je na beogradsku scenu prenosila značajno klasično nasleđe i koreografije tada najaktuelnijeg svetskog repertoara. Nini Кirsanovoj pripada počasno mesto kao koreografu, ali i prenosiocu repertoara Trupe „Ana Pavlova“, u kojoj je zauzimala mesto prve balerine od 1927. sve do smrti velike umetnice.
U intervjuu koji je dala 1984. godine nedeljniku “Studio” (objavio Yugopapir), Kirsanova je ispričala da je došla u Beograd iz Poljske, gde je imala angažman, preko Dubrovnika gde je letovala, Zagreba, gde je u jesen 1923. na poziv profesora Konjovića, tadašnjeg upravnika HNK, kao Kopelija otvorila sezonu:
– A onda su me pozvali iz beogradskog Narodnog pozorišta i tako je počelo, mada moram da kažem da je u svemu tome čudna sudbina odigrala svoju ulogu: još u Moskvi, kada smo na kraju godine davali završnu predstavu, ja sam zaigrala… srpsko kolo i crnogorsko oro!
Istorija je zabeležila da se Nina neumorno borila za bolji status baletskih igrača zbog čega se sukobljavala sa tadašnjim upravnikom nacionalnog teatra Milanom Predićem.
– On me je strašno nervirao, smatrao je da su baletski igrači… nužno zlo. Naravno, forsirao je glumce, a tada su glavni bili Dobrica Milutinović, pa Raša Plaović. Jasno, Nušić je bio najomiljeniji i najizvođeniji pisac, ali ne samo zato što je Predićev zet… Nekako, imao je, brate, stila – ispričala je u pomenutom intervjuu.
Prisetila se kada je ušla kod Predića u kancelariju da, kao šef baleta, protestuje zbog malih plata:
– Ansambl je bio nezadovoljan, ljudi su tražili makar malu povišicu. On me saslušao, pa će: “Znate šta, gospođo, ako su vaše dame rešile da dobiju neki dinar više, mogu malo da prošetaju pored hotela Moskva ili Kasina….”. A meni jurne krv u lice, dohvatim mastionicu s njegovog stola i tresnem je o pod. “Pa šta vi mislite Prediću”, izderem se baš dobro, “ja ne vodim javnu kuću, nego balet!”, i zalupim vrata. Tada smo dobili neku malu povišicu…
U to vreme su udareni temelji baleta u Srbiji. Nina Kirsanova je, nakon što je 1946. demobilisana kao dobrovoljna medicinska sestra ortopedsko -hirurške klinike u Beogradu, dobila poziv Oskara Danona da ponovo dođe u Narodno pozorište i osnuje školu baleta. Tada je primila 22 učenika među kojima su Dušanka Sifnios, Milorad Mišković, Dušan Trninić, Žarko Prebil, sve prvaci beogradskog baleta.
Nakon rata, veliku ulogu je odigrao solista i koreograf Dimitrije Parlić, koji je prisećajući se toga vremena, pričao kako su se snalazili i uzimali igrače iz folklora i počeli da ih školuju za balet.
– Dobro je što je poznata Ruskinja Margarita Froman, koja je napravila čuvenu postavu “Ohridske legende” koja je imala više od 300 izvođenja, dala tu polufoklornu strukturu i iskoristila je na najbolji mogući način. Bio je to fantastičan spoj folklornih i baletskih igrača, koji je obeležio istoriju Baleta Narodnog pozorišta – kaže za Nova.rs kritičarka Milena Jauković, nekadašnja članica Baleta Narodnog pozorišta, koja će tokom maja sa Jelicom Stevanović prirediti izložbu povodom 100 godina Baleta.
Ona dodaje da je nezahvalno izdvajati najvažniji period, jer nove generacije stvaraju pod senkom onog koji se smatra zlatnim.
– A činjenica je da se on smešta od 1957. pa nadalje. Zapravo, to je vreme kada je balet “Čudesni Mandarin” našeg velikog koreografa Dimitrija Parlića osvojio svet. Gostovali smo u Parizu prilikom otvaranja Teatra nacija. Ta avangardna koreografija je postigla senzacionalni uspeh. Tokom šezdesetih godina je naš balet mnogo gostovao na inostranim scenama, dobio brojna važna priznanja, i zato se to smatraju zlatnim godinama. A, to je vreme Titove Jugoslavije i govori o statusu naše zemlje tada, nije to išlo jedno bez drugog. Gostovali smo na svetskim scenama sa nacionalnim baletima poput “Ohridske legende”, “Liciderskog srca”, koji su dizali publiku na noge. Posle su to učinili i baleti “Ko to tamo peva” i “Kraljica Margo” – priča Jauković, koja od naših baletskih umetnika posebno izdvaja Dušanku Sifnios koja je ostvarila najznačajniju karijeru u trupi Morisa Bežara koji je sa njom u naslovnoj ulozi postavio koreografiju slavnog “Bolera”.
U bogatoj istoriji na čelu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu prvi put u istoriji prošle godine funkcija direktora je podeljena na umetničku i izvršnu a obavljaju ih primabalerina Ana Pavlović i dugogodišnja članica ansambla Smiljana Stokić. One su za naš portal tada najavile renesansu Baleta.
– Da idemo u korak sa svetom, a istovremeno sačuvamo i našu autentičnost. Beogradski balet ima veliki potencijal, uz pravilan rad i dobar tim stručnjaka koji će raditi sa igračima, sasvim sam sigurna da će ga vrlo brzo prikazati publici. Nacionalne kuće moraju prvenstveno da neguju klasično kulturno nasleđe, jer je to lična karta takvih teatara. To ne znači da ću zapostaviti neoklasičan, niti moderan repertoar – kazala je Ana Pavlović.
Koliko je ovaj jubilej značajan i koliko se gradilo Narodno pozorište i Balet, potvrdila je za Nova.rs i naša najmlađa primabalerina Tatjana Tatić:
– Mislim da smo dosta kao nacija uradili za balet i zato smatram da možemo da stanemo u trku sa svetom. Kod nas su dolazila najveća baletska imena, tako da smo i te kako na mapi sveta. Sada izlazimo najzad iz stanja kovida i konačno smo počeli da igramo pune predstave i biće sve bolje narednih 100 godina.
Milena Jauković upozorava da sve, pa tako i kada je balet u pitanju, počinje i završava se obrazovanjem.
– A naše je u velikoj krizi i na tome moramo da radimo. Jer, imamo mnogo inostranih igrača, a treba poraditi na kadrovskim rešenjima pošto balet danas predaju uglavnom oni koji nikada nisu imali veze sa scenom. A edukacija je najvažnija osnova.
U slavu 100 godina baleta prvi put na našoj sceni će u tri čina, u integralnoj verziji, biti izvedena predstava klasičnog baletskog dela francuskog kompozitora Adolfa Adama „Gusar/Le Corsaire“. Komad pripada opusu starih, grandioznih baletskih produkcija 19. veka i predstavlja značajan i veliki poduhvat Narodnog pozorišta koji nastupa uz učešće kompletnog ansambla Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta.
Reč je o romantičnoj priči o ljubavi i strasti protkanoj intrigama s Orijenta, uz obilje atraktivnih scena i egzotičnih motiva u koreografiji Bahrama Juldaševa, jednog od vodećih evropskih pedagoga klasičnog baleta. Raskošni kostimi Katarine Grčić Nikolić i grandiozna scenografija Olge Đurđević dodatno će oplemeniti ovu bajkovitu baletsku priču koja će biti izvedena pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović. U naslovnim ulogama su Sofija Matjušenskaja i Hoze Iglesias.
Bonus video: Tatjana Tatić – Balet je kratkotrajna ali surova profesija
