0
Neda Arnerić je bila iskrena, verovala je ljudima, nije mislila da mogu biti pokvareni i surovi i oni su to iskoristili. Iskoristili su njenu čistotu duše i to ju je povredilo. Mnogo mi je teško i žao mi je jer bi trebalo da sedi sa nama i da čuje aplauz, rekao je uz duboki uzdah reditelj Dejan Karaklajić, a salom u Jugoslovenskoj kinoteci prolomio se gromoglasan aplauz u čast neponovljive glumice.
Monografija o Nedi Arnerić „Čarobna melanholija“ autorke Anite Panić, koju je objavio Filmski centar Srbije, predstavljena je večeras u prepunoj Velikoj sali Kinoteke.
O Nedinoj autentičnosti, neponovljivosti i duševnosti govorili su njeni prijatelji i kolege filmski reditelji Lordan Zafranović i Dejan Karaklajić, pozorišna rediteljka Milica Kralj, glumica Elizabeta Đorevska i urednik izdanja Miroljub Stojanović.
Knjigu čini osam poglavlja u kojima je analitično i sa puno zanimljivih detalja Anita Panić predstavila život i stvaralaštvo jedne od najvećih filmskih glumica Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Detaljno i sa obiljem arhivske građe rasvetljava se filmska, ali i bogata televizijska i pozorišna karijera Nede Arnerić. Ovu monografiju uzbudljivom čine i svedočenja njenih kolega sa kojima je svojevremeno delila kadar.
Panićeva je podsetila da je imala sreću u životu da upozna Nedu kada je devedesetih držala galeriju Atrijum u centru Beograda.
– Njene izložbe koje je priređivala bili su posebni događaji za ovaj grad. U dvorištu je bio jedan bunar kraj koga smo ispijale vino i kafu i razgovarale o umetnosti i životu. Imala sam tu čast da budem u njenom domu, nešto malo pre nego što je otišla. Tada sam joj saopštila da ću, nakon monografije o Mileni Dravić, pisati o njoj. Koliko je bila skromna i velika kao čovek govori činjenica da me je tada upitala: “Da li sam ja zaslužila jednu takvu knjigu”. Veoma se radovala da je vidi, ali nažalost, kao i Milena nije doživela da je vidi – rekla je autorka.
Reditelj Dejan Karaklajić, koji je svojevremeno bio i suprug Nedi Arnerić, jedva je suzdržavao jake emocije i tugu dok je govorio o njoj.
– Razmišljao sam kako najbolje da opišem Nedu i na pamet mi je pala jedna stara reč – duševna. Neda je bila duševna, iskrena osoba. Još kao mlada imala je u sebi tu iskrenost i posebnost. Bila je prava zvezda, ali na istinski način, ne kao danas na otrcan. Bila je skromna, prava, duboka i osećajna. Sve što je radila duboko je osećala i iskreno se trudila – rekao je reditelj.
Podsetio je da je do 20. godine snimila čak 21 film.
– Strašno je teško za devojčicu da prođe toliko ličnosti, uloga, susreta sa ljudima… Ona je izdržala sve sa svojom skromnošću i nepretencioznošću. Popularnost joj je baš smetala i nikada to nije volela – istakao je Karaklajić.
Dodao je da Neda nikada nije završila glumu, ali je bila talentovana i neizmerno harizmatična.
– Uvek je htela više. Nije želela da je vide samo kao lepu. Nije učila Stanislavskog, ali ga je nosila u sebi. Uloge je donosila iz sebe. Sećam se kada je spremala film „Ispravi se, Delfina“. Iako nije stvarno preplivala Lamanš, kao da jeste tom ulogom. Bila je toliko iskrena u svemu tome. Verovala je ljudima i to ju je povredilo. Ušla je naivno u politiku, nije mogla da shvati da su ljudi takvi i da mogu da je tako iskoriste. Nisam bio tu, zvala me je u Los Anđeles i rekla mi: „Mene će da ubiju“. Pretili su joj, iskoristili su njenu čistotu duše, njenu iskrenost. Verovala je svemu što su joj pričali jer nije mogla da razume pokvarenost ljudi. To ju je i dotuklo. Mnogo mi je žao jer ona treba da sedi ovde i čuje nas i doživi aplauz – rekao je reditelj uz duboki uzdah, a salom se prolomio gromoglasan aplauz Nedi u čast.
O svojoj prijateljici emotivno je govorila i glumica Elizabeta Đorevska.
– Mogla je da vrisne na sceni, da zaplače, da se zasmeje, ali privatno je bila jako zatvorena. Postajala je sve tužnija i tužnija od kada je izgubila svog supruga. Bila je kao srna plašljiva kada je izgubila svog jelena. Govorila je: „Nisam dobro ali biću bolje, ne brini.“ Nije htela da nam se otvori. Znate, Neda ne može da ode i da se zaboravi. Sada ne osećam tugu, već sreću što sam bila pored nje 40 godina. Pred kamerama je mogla biti ko god je želela, ali u sebi je nosila nesigurnost i krhkost, stalno se preispitivala u pozorištu da li je sve što je uradila bilo dobro.
Sve što je u životu doživela kao da je živela 150 godina. Nažalost, možda da su je zvali da snima i radi, možda bismo je duže zadržali, ali nikada neće biti zaboravljena jer je bila čarobna – zaključila je Đorevska.
****
Bonus video: Sloboda Mićalović