0
Izbor proze iz udaljenih svetova, iz Kine i Latinske Amerike ovonedeljni je izbor knjiga.
„Budući klasici: naslućena antologija hispanoameričke pripovetke 21. veka”, Geopoetika, 2022.
Branko Anđić i Ljiljana Popović-Anđić (čijim je senima knjiga posvećena) sabrali su priče Giljerma Martinesa, Santjaga Ronkaljola, Samante Šveblin i još dvadeset troje autora (sa prostora od Kariba do Ognjene zemlje), kladeći se na njihovu „buduću književnu zrelost”.
Autori i autorke rođeni mahom između 1970. i 1980. ugled stiču početkom milenijuma, zadirući u tabu teme i eksperimentalne književne postupke, prigrlivši bez zazora uticaje severnoameričkih pripovedača i mitove popularne kulture.
Priča peruanskog pisca Santjaga Ronkaljola (znanog nam po sjajnom romanu „Stid”) junakinju stavlja pred izazov suočenja sa majkom, koja joj se ukaže na četrdeseti rođendan; u priči „Šredingerov mačak” meksički autor Horhe Volpi ispisuje monolog životinje uzapćene u „crnom akvarijumu” eksperimenta, dok argentinska maestra makabrizma Samanta Šveblin u priči „Benavidesov teški kofer” potvrđuje uvide da su rodno mesto njene proze divljaštvo i neobuzdanost. Mrtvo i u kofer spakovano telo žene možda moćno slika spoj užasa i lepote, ali ne ukazuje ništa manje na otrovni maskulinitet koji glorifikuje agresiju.
„Antologija kineske proze XX veka”, Agora, 2021.
Burna politička i kulturna situacija u Kini izvela je na scenu izgubljenu generaciju kineskih pisaca koji su nakon Kulturne revolucije pisali o tom vremenu „književnost ožiljaka”. O Kulturnoj revoluciji piše se, skreće pažnju prevodilac ove antologije Bojan Tarabić, kao o krateru koji „označava da je na tom mestu eksplodirala bomba”. Pomenuti period od 1966. do 1976. jeste i tema i podtekst mnogih književnih dela koja se bave reminiscencijama ili potragom za korenima.
Tako Liju Sjaofeng u priči „Zaljubljen u Tonju” objašnjava kako je roman Nikolaja Ostrovskog „Kako se kalio čelik” čitao ne iz perspektive revolucije, već ljubavnih iskustava Pavla Korčagina. Fasciniran junakovom zaljubljenošću u ženin „sinji i mutni aristokratski duh”, Liju traga za knjigama koje je Tonja možda pročitala, pa tako otkriva „Jadnike”, „Ponižene i uvređene” i „Bele noći”, svoju novu lektiru.
Spona sa tradicijom i dalje biva važna, pa tako Vang Čunglu u priči „Grobnica mirisne princeze” piše o dve snažne i plemenite žene koje se nisu odrekle žudnje za slobodom, a čija je povest sačuvana na epitafima koji ih pretvaraju u „dve blistave zvezde na mračnom svodu samovolje i monarhizma”. Združujući pripovednu prozu, esej i putopis u ovoj antologiji, njeni sastavljači Ding Fan i Šeng Anfeng ispisuju hroniku minulog vremena čija se zaostavština još pomno čuva.
Bonus video: Da li se svetska kriza prelila na izdavaštvo
