Foto: EPA-EFE/FERNANDO BIZERRA JR.

Sve vreme govorim sebi da će sve biti u redu. Ali, dešava mi se, kao i mnogim drugim ljudima, da se ujutru probudim, pogledam u plafon i upitam se šta ću i kako ću danas. I, najvažnije, zbog čega, reči su Dejvida Birna, nekadašnjeg frontmena sastava Talking Heads, kojima opisuje svoj sedmomesečni karantin u Njujorku.

– U nekim trenucima proteklih meseci zapitao sam se čemu sve ovo, ispričao je Dejvid Birn u razgovoru za „Gardijan“, dodajući kako je prinudnu izolaciju koristio da se posveti likovnoj umetnosti. Tačnije, formi crteža.

Svi crteži, koje je muzičar načinio tokom pandemije koronavirusa, trenutno su izloženi onlajn i ponuđeni na prodaju, a 50 ilustracija postavljeno je i u njujorškoj „Pace galeriji“.

Birnovi crteži, iako nastali tokom pandemije, nisu nužno ogledalo karantina ili njegove osame. To je, kako objašnjava umetnik, samo podtekst.

– Rad na nečem kreativnom postala mi je neka vrsta terapije, a shodno tome ispoljili su se u crtežima različiti strahovi, anksioznosti, nešto što sebi nisam želeo da priznam.

Muzičar je pre dve godine pokrenuo onlajn magazin „Reasons to Be Cheerful“, i sve što je stvarao tokom pandemije namenio je kao ilustracije za tekstove različitih autora na tom sajtu. Toliko ih je nacrtao samujući u svom stanu na Menhetnu da im je, kako priznaje, izgubio broja.

Izdvaja crtež „Nature Man“ koji slika veliku planinu sa očima, za koji kaže da bi mogao da simboliše klimatske promene na zastrašujući način. Ili ilustraciju „Balanced Life“, koji dočarava osobu sa ogromnim teretom na glavi – uglavnom materijalnih stvari, bez kojih je svakodnevni život nezamisliv.

– Mislim da svi imamo osećaj da nas toliko stvari pritiska – od kuće, ovoga, onoga, neke druge osobe, dece. Život se pretvorio u akt balansiranja – smatra muzičar.

Tu je i crtež „TMI“, na kome je prikazan čovek, kojeg je poklopio gigantski mobilni telefon.

– Svi ljudi su sada na telefonima i govore sebi kako se više nikada neće vratiti u kancelarije. Dakle, sada ćemo imati samo ekrane oko sebe? Spasi nas, Bože – kaže umetnik.

Birn ilustracije prodaje pojedinačno po ceni od 3.000 dolara, a sav novac je namenio, ne sebi, već pokrivanju troškova pisaca, urednika i dizajnera onlajn magazina. Ponosan je na aktuelni projekat svoga sajta, koji je nazvao „We Are Not Divided“ (Mi nismo podeljeni), pokrenut sa ciljem da uoči predsedničkih izbora u SAD, zakazanih za 3. novembar, ujedini ljude. Iako svestan da se upustio u „nemoguću misiju“, kaže da su već objavili neke sjajne tekstove, koji pomažu ljudima, ali i njemu samom, da zadrže optimističan pogled na svet.

Osim ilustracijama, Birn je u poslednje vreme okupiran i promocijom filmske verzije svog brodvejskog mjuzikla „American Utopia“ (Američka utopija). Koristeći kao lajtmotiv istoimeni, sedmi samostalni studijski album iz 2018, američki muzičar je početkom oktobra prošle godine okupio 11 muzičara, uključujući i Brajana Ina, na sceni brodvejskog Hadson teatra. Napravivši melanž nekoliko numera sa poslednjeg studijskog albuma i hitova sastava Talking Heads, Birn je izvodio mjuzikl, sa velikim uspehom i uz odlične kritike, sve do polovine februara, kada su zbog pandemije spuštene zavese na svim pozorištima na Brodveju.

Dok je mjuzikl izvođen, u publici je često bio američki reditelj Spajk Li.

– Nije baš dolazio svake večeri, ali mislim da je bar sedam puta pogledao mjuzikl, priča Birn, dodajući da je posle jedne od predstava „pao dogovor“ da Li filmskom kamerom zabeleži „Američku utopiju“.

Filmska verzija brodvejskog mjuzikla, u režiji Spajka Lija, premijerno je prikazana prošlog meseca na Filmskom festivalu u Torontu, koji je, zbog pandemije, uglavnom održan u onlajn formatu. Šira publika u Americi premijerno ga je videla 17. oktobra, nakon čega će gledaocima širom sveta biti dostupan na HBO platformi.

Dejvid Birn Foto: EPA-EFE/ANTÓNIO PEDRO SANTOS

„Tama se na mnogo načina može ispevati, a jedan od njih jeste da se pesmom uliva nada“, piše u svojoj kritici NRP, uz opasku da je Li, snimivši filmsku adapataciju brodvejske „Američke utopije“ u tome, prevashodno zahvaljujući Birnu, i uspeo.

„Lijeva adaptacija brodvejskog mjuzikla je magična“, ocenio je kritičar „Los Anđeles tajmsa“, uz konstataciju da je 36 godina nakon stvaranja najboljeg koncertnog filma ikad- „Stop Making Sense“ Džonatana Demija, u kome su zabeležena tri koncerta „Toking hedsa“ iz 1983. godine, Spajk Li uspeo da ga nadmaši.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar