0
Mislim da harizma proizilazi iz osećaja koji imate da ne samo da su neki ljudi drugačiji, već da su i uvereni u to, posvećeni tome, čak i opsednuti time, smatra čuveni muzičar i producent Brajan Ino.
Brajan Ino je legendarni engleski muzičar, producent i čovek koji je pomogao pri rađanju glem i art roka, kao član Roxy Music-a. Imao je jak uticaj i na kultna dela Dejvida Bouvija, Talking Heads, U2 i Coldplay. Posmatrajući seriju njegovih solo albuma, zaključuje se da je on gotovo izmislio ambijentalnu muziku. Njegon najnoviji album se zove „FOREVERANDEVERNOMORE“. Eno, koji ima 74 godine, takođe je imao paralelnu karijeru kao muzički teoretičar – intelektualac.
„Razmišljam o onome o čemu većina drugih ljudi sada razmišlja a to su klimatske promene i pretnja kolapsa civilizacije, koji se čini da se svaka dva meseca približava za godinu dana“, kaže Eno u intervjuu za “Njujork tajms”.
Znam da ste se tokom godina na samokritičan način pitali da li je vaš posao zaista vredan bavljenja. Ali sada, u vašim godinama, najveći deo posla je završen. Vaše vreme je uglavnom prošlo. Znajući to, da li mislite da je vaš odgovor na pitanje kako ste živeli svoj život zadovoljavajući?
– Mislim da još uvek odgovaram na to pitanje. Još uvek radim na tome. Odavno sam želeo da napišem knjigu o tome zašto umetnost postoji? Zašto imamo estetske potrebe? Postoje razni načini da se ovo objasni. Neki od njih su biološki: volimo stvari koje su crvene jer su iste boje kao krv, i polni organi i takve stvari. Ali postoje mnogo zanimljiviji načini da se kaže kakva je uloga umetnosti u održavanju društva. Ne želim da umrem pre nego što to uradim. Ono što želim da kažem je da kultura — umetnost, ako želite — ima važan skup funkcija u pripremi svih nas za budućnost. Ako čitate knjigu kao što je „1984“, vi se predajete svetu te knjige, svetu sa određenim vrednostima i atributima i imate priliku da vidite kakav je to osećaj. Zatim, kada vidite da nešto slično počinje da postoji u stvarnosti, vi već imate način da to razumete.”
Razumem kako to što govorite ima smisla za roman kao što je „1984“, ali kako ima smisla za umetničke forme kao što je ambijetalna muzika koju pravite ili apstraktne slike?
– Apsolutno sam fasciniran ovim pitanjem, jer mislim da imam odgovor, a mislim da nikada nije dobro odgovoreno. Šta se dešava kada odete da pogledate sliku koju nikada ranije niste videli? Ono što mislim da se dešava je da kada pogledate tu sliku, vidite je u kontekstu svih drugih slika koje ste ikada videli. Kada odete i pogledate nešto novo, ono što kažete je: „Šta je drugačije u ovom iskustvu?“ U mnogim slučajevima, neće biti ništa drugačije, i tada slučaju niste toliko zainteresovani. Ali drugačije je ako možete da ga pogledate i kažete: „To je drugi ugao. To je zamućenije. To je mnogo više ovakvo, mnogo više onakvo…“. Čitamo poruke koje zapravo nemaju tekst, a i dalje iz njih uzimamo ideje koje ih čine drugačijima.
Imate ideje o tome kako umetnost radi ono što radi. Imate li i vi ideje o tome šta umetnike čini takvima kakvi jesu? Mislim na nešto poput harizme. Šta je to što neke od ljudi sa kojima ste radili – Brajana Ferija ili Dejvida Bouvija ili Bona ili Dejvida Birna – čini zvezdama? Šta objašnjava taj kvalitet?
– Mislim da harizma proizilazi iz osećaja koji imate da ne samo da su neki ljudi drugačiji, već da su i uvereni u to, posvećeni tome, čak i opsednuti time. Ne smatramo da je nesigurnost harizmatična. Nesigurnost nikome ne ide baš najbolje, jer mediji generalno ne cene takve ljude. Želeo bih da gajim harizmu nesigurnosti, harizmu priznanja da izmišljaš kako sve funkcioniše. Sećam se jedne smešne stvari. Jednog dana kada smo radili na albumu Passengers sa U2 u Dablinu, Pavaroti je ušao u studio jer je pevao na jednoj od tih numera. U glavnoj smo prostoriji i kažemo: ‘Treba li da stavimo refren ovde, ne, hajde da udvostručimo taj deo, na na na’. Pavaroti stoji u kontrolnoj sobi i gleda šta radimo. Onda kaže: ‘Izmišljate!’ Mislim da je to bio prvi put da je shvatio da je, u nekom trenutku, muzika izmišljena!
Za razliku od ideje da nešto iznikne potpuno formirano?
– Baš tako. Ne dolazi pesma kao ceo paket i onda naučite da je pevate. Pomislio sam, ako je on bio iznenađen time, koliko bi tek druge ljude iznenadila činjenica da stvari dolaze na svet u neredu? One uopšte ne pokazuju nikakvu harizmu. Da, harizma nesigurnosti bi bila moja stvar. Na neki način to ima Dejvid Birn. Jedna od atrakcija njegove ličnosti je to što se ne plaši zbunjenosti: „Kako sam dospeo ovde?“ Mislim da je na putu ka nekoj vrsti mogućeg čoveka budućnosti. Možete biti neverovatni, ali možete priznati i da ste zbunjeni.
Pošto govorimo o tome kako stvari funkcionišu: šta želite da vaš novi album donese ljudima?
– Pretpostavljam da pokušavam da napravim prostor gde ljudi mogu da “odmaraju” pažnju na jednom mestu neko vreme. Jedna od današnjih epidemija je nemogućnost fokusiranja ili koncentracije. Gledao sam neku osobu danas za vreme ručka. Čitala je knjigu i imala je slušalice i telefon. Može postojati postmoderni argument da se kaže da je ovo novi način apsorbovanja i kolažiranja materijala zajedno. Ja lično smatram da je to prilično teško izvodljivo. Zavisnik sam od ideje da čovek treba da bude na jednom mestu i preda mu se. Radi se o stvaranju prostora za neku vrstu pažnje koju obično ne nude mediji za zabavu. Iako ovo nije album o klimatskim promenama, to je album koji je napravio neko svestan da živi u eri klimatskih promena.
Bonus video: Raša Todosijević