1
"Majkl se zatvorio. I bilo mu je teško. Jako teško. To razara pamet. Kad god bi Majkl samo iskoračio iz toga, za samo par sekundi ljudi bi prestali da rade to što rade. Zato je i počeo da se prerušava", priča Marlon Dženson o svom mlađem bratu.
Priredio: Matija Jovandić
Jackson 5 (kasnije nazvani samo The Jacksons) bili su u pravom smislu te reči „dečački bend“. Njihova prva četiri singla za legendarnu etiketu Motaun (I Want You Back, ABC, The Love You Save i I’ll be There) dospela su na prva mesta američkih top listi 1969. i 1970. godine, što do tada nikome nije pošlo za rukom. Bez grupe Jackson 5 verovatno ne bi bilo ni karijere Majkla Džeksona, zvezde za kojom su neki od najvećih hitova u poslednjih pola veka, ali i kontroverze vezane za njegov privatni život.
Braća Džekson, reizdanjem „Can You Feel It“, objavljenim tačno četiri decenije od kako je ta pesma dospela na top liste, rešeni su sada da podsete slušaoce da je ona ne samo veliki hit disko ere, nego i značajna politička pesma, sa svojim pozivom „svim bojama sveta“ da se ujedine i kažu „ljudima što marširaju i ubijaju svoju braću“, da je u svima ista krv.
Predstavljajući novi projekat za izdavačku kuću Epik, sa šest albuma proširenih remiksima i dodatnim pesmama, Marlon, Džeki i Tito Džekson, u razgovoru sa britanski „Gardijan“ podsećaju na početke najuspešnije, ali i najčudnije muzičke porodice u popularnoj muzici, a govore i o karijeri i životu svog brata Majkla, umrlog 2009. godine kada je srce prestalo da mu kuca pod uticajem medikamenata, a da nikad do kraja nije razjašnjeno zašto su mu prepisani.
„Mnogi ljudi misle da se grupa raspala u vreme kada je Majkl još bio živ, ali Džeksonovi se nikada nisu razišli. Tempo smo prilagodili tome da trajemo“, kaže Džeki Džekson, iako je od njihovog poslednjeg singla prošlo 37 godina. „Imaćemo još hitova“, kažu on i njegov brat Tito uglas.
Njih dvojica, zajedno sa Marlonom i ponekad (kada nije u Bahreinu) i sa Džermejnom, i dalje nastupaju. Novinara Sajmona Hatenstouna zbog pitanja da li im nedostaju novi hitovi gledaju u čudu i dodaju: „Da li nam nedostaje? Naravno. Svakome nedostaju“.
Pre nego što su potpisali ugovor za Motaun, braća Džekson vežbala su kod kuće u Geriju u Indijani, sa natrpanim rasporedom i pod pritiskom njihovog oca Džoa. Posle škole bi, pričaju braća, vežbali po četiri sata, onda bi nastupili na koncertu, pa uradili domaći i tek onda, u sitne sate, između dva i četiri ujutru, išli na spavanje. Dremali su, kažu, u kolima, „petnaestak minuta između nastupa“. Majkl, najmlađi brat, tada je imao jedva 10 godina. Džeksonovi su imali devetoro dece: šestoricu sinova i tri ćerke. Sva šestorica su nastupala u sastavu Jackson 5, a ćerke Dženet i Latoja kasnije su imale samostalne karijere. Njihov otac važio je za „najstrožeg oca u šou-biznisu“. Braća danas pričaju da im otac jeste bio strog, ali „ne toliko koliko se pisalo da bi se prodavale novine“, nego je gledao da ih nečim okupira da bi ih držao podalje od uličnih bandi.
Međutim, Majkl je 1993. godine ispričao u razgovoru sa Oprom Vinfri da ih je otac gledao na probama i da bi ih, ako neko pogreši, tukao kaišem od čega su im ostajale modrice. Ali preživela braća, koja se približavaju sedamdesetim godinama života, brane Džoa. Kažu da bez njegove gvozdene volje ne bi bilo ni njihovog uspeha. U njihovom talentu video je njihov izlaz iz Gerija, kažu. Džeki Džekson kaže da, zapravo, Jackson 5 ne bi postojali bez njihove majke Ketrin.
„Ona je bila prva koja je od samog početka zapazila da imamo dara. Naša mama bila je ljubiteljka kantri i vestern muzike, i mi bismo slagali glasove pevajući sa njom. I ona je rekla tati: ‘Hej, Džo, ovi dečaci zaista umeju da pevaju, trebalo bi da ih čuješ’. Kad nas je čuo, počeo je da kupuje instrumente“, priča Džeki Džekson.
Džermejn Džekson dugo je nosio reputaciju glavne zvezde u sastavu. Ni on nije imun na kontroverze, podseća novinar „Gardijana“, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog ulaska u vezu sa devojkom sa kojom je njihov najmlađi brat Rendi imao dvoje dece. I Rendi je vodio život protkan skandalima. Osuđen je 1991. godine za prebijanje supruge Elize i ćerkice Stivene koja je tada imala 14 meseci. Marlon Džekson deluje daleko smirenije. Sa 18 se oženio devojkom iz srednje škole Kerol En, u braku su i danas, imaju troje odrasle dece i vodi organizaciju nazvanu „Studije mira“. On je po godinama najbliži Majklu. Stariji je tek 17 meseci od njega. Marlon i Majkl su bili tim.
„Bili smo drumski ratnici. Radili smo stvari koje nije trebalo. Jednom smo u Njujorku bacali rolne toalet papira sa prozora na 40. spratu. Imali smo devet i 10 godina. Drugi put smo napunili kantu za smeće vodom i bacili je sa balkona. A Majkl je liznuo prst i držao ga u vazduhu da bi ocenio odakle duva vetar, gledali smo da je bacimo tako da ne povredimo ljude. Bili smo obojica spremni na nestašluke“, priča Marlon.
Marlon bi često iskusio posledice očevog besa kada bi pogrešio korak ili falširao.
„Trebalo mi je vremena da se uklopim. Imao sam prilično muke. I Majkl je imao problema“, priča on.
Džeki kaže da je, kada su postali slavni 1969. godine, to bio „predivni haos“. Seća se, kaže, silnog uzbuđenja i toga da je publika na nastupima bila takvi da nisu uspevali da završe koncerte. „Otpevali bismo možda pet pesama i to bi bilo sve“.
Na pitanje da li su se na turnejama susretali sa rasizmom, Marlon priča da su na jugu dobijali sobe blizu kontrejnera za smeće i da su ih stalno budili veliki kamioni za odnošenje otpada. Ali otkrili su, dodaje, i da je njihova muzika razbijala rasne barijere, podsećajući se da su dobijali pisma male crne dece iz dominantno belačke škole u kom im pišu da im je bolje kada su svi na temu zadatka o omiljenom bendu napisali da su to – Jackson 5.
Pitanje je koliki uspeh bi Džeksonovi, primljeni u Dvoranu slavnih rokenrola 1997. godine postigli (retroaktivno) da Majkl nije imao neverovatnu solo karijeru. Što je bio uspešniji, to je manje bio zainteresovan za rad sa braćom. Sa 13 godina imao je pet prvih mesta na top listi sa braćom. Sa 20 je objavio album „Off the Wall“, prodat u više od 20 miliona primeraka, a sa 24 snimio je „Thriller“ (1982), najprodavaniji album svih vremena.
Kada su shvatili, pita novinar braću Džekson, da je, ma koliko bili svi daroviti, Majkl bio na višem nivou od njih. Od samog početka, kaže Džeki.
„Kada smo počeli, pevali smo Džermejn, Tito i ja. Onda su došli Marlon i Majkl. Majkl bi uzeo kutiju za užinu i dobovao po njoj kao po bongu. Dobro je svirao. Onda bi ustao i imitirao Džejmsa Brauna. Svi smo odlučili da ga isturimo napred“, priča on.
Marlon na to dodaje da ima mnogo ljudi koji umeju dobro da pevaju, ali da nije svako zabavljač.
„A mi smo bili i zabavljači, a Majkl je bio najbolji zabavljač od svih“, ocenjuje on.
Majkl je postao jedno od najprepoznatljivijih lica na planeti. Nositi se sa tolikom slavom mora da je skoro nemoguće, kaže novinar. Džeki kaže da uopšte nije.
„On je to voleo. Vo-le-o. Radio je svaki božji dan, plesao, unapređivao svoju veštinu. Eto to je radio“, priča Džeki.
Na pitanje da li su i kasnije ostali bliski, ovako odgovara:
„Kada imate takvu karijeru, teško je pratiti ritam sa svom svojom braćom, jer ste zauzeti. Ljudi bi nas pitali: ‘Jeste ljubomorni na uspeh svog brata?’ Rekao bih na to: ‘A zašto bih bio? Pa on je Džekson'“.
Hatenstoun ih pita obrnuto: da li bi se, s obzirom na Majklove domete, ipak radije odabrali da žive relativno stabilno i anonimno ili bi se menjali sa bratom. Džeki bi se menjao.
„To je nešto čemu streme svi u ovom poslu“, kaže on, a Tito dodaje: „Žele da budu na vrhu“.
Marlon na to gleda drugačije. Kaže da je bilo nemoguće da bilo ko iz Jackson 5 ima normalan život.
„Majkl se zatvorio. I bilo mu je teško. Jako teško. To razara pamet. Kad god bi Majkl samo iskoračio iz toga, za samo par sekundi ljudi bi prestali da rade to što rade. Zato je i počeo da se prerušava“, kaže Marlon i dodaje, uz osmeh, da njega nikada nije prešao.
Seća se kada je naišao na Majkla u prodavnici ploča gde je ušao inkognito.
„Prišao sam mu iza leđa i šapnuo: ‘Majkl, šta radiš ovde?’ Bio je obučen ko klošar. Odeća mu je bila prljava, imao je lažne zube, cipele su mu bile prljave, košulja pocepana, ali je kupovao te odlične ploče. I rekao sam mu: ‘Nešto drugo te je odalo, Majkl, nosiš iste cipele svaki put!’ Bile su iste one kakve je nosio na sceni“, priča Marlon.
Na pitanje da li misli da je Majkl dovoljno voleo sebe, odgovara potvrdno, ali dodaje da „naravno, niko ne voli kada mediji počnu da o vama govore negativno“.
Da li je to što je menjao izgled uznemiravalo Marlona?
„Nije, zato što sam na to gledao ovako: Bog nas je doveo na ovu zemlju da volimo jedni druge, a ne da sudimo jedni o drugima, a on nije oštećivao svoje telo. Bilo je to njegovo telo i radio je to što je radio da bi izgledao onako kako je želeo. Kada odete pred božja vrata, bog će vam suditi ne po tome šta ste uradili sebi, nego po onome šta ste uradili za druge. Sudiće o nekome po njegovom srcu“, kaže on.
Razumljivo je što braća stalno ponavljaju da Majklu treba suditi po njegovom srcu, piše novinar „Gardijana“, i što govore negativno o medijima i podseća da je Majkl Džekson u junu 2005. bio optužen za seksualno zlostavljanje dečaka od 13 godina. U dokumentarcu „Napuštajući Nedođiju“, dvojica tad već odraslih muškaraca izjavila su da ih je Majkl seksualno zlostavljao kad su bili deca, uključujući tu i Vejda Robsona, koji je na suđenju svedočio u korist pop zvezde.
Kada je novinar pitao Tita i Džekija koliku štetu je to suđenje nanelo Majklovoj reputaciji, u razgovor se umešao njihov predstavnik za štampu: „Moraćemo da preskočimo tu temu, bojim se“. I braća potom nisu želela da pričaju o tome „iz razloga koji imaju veze sa suđenjem“.
Zadužbina Majkla Džeksona tužila je HBO zbog tog dokumentarca i traže 100 miliona dolara odštete. Što se njih tiče, kažu, najbolji način da se zaštiti Majklova ostavština je da se priča o njegovim uspesima.
Majkl je umro sa 50. godina kada mu je srce stalo zbog prekomerne upotrebe medikamenata. Njegov lekar, Konrad Marej, koji mu ih je prepisao, bio je optužen za ubistvo iz nehata 2011. Kako je Majklova smrt uticala na njegovu braću?
„Nikada nisam prestao da ga oplakujem. Čak i kad odete u lokalnu radnju, sretnete ljude koji vas prepoznaju i kažu: ‘Žao mi je zbog vašeg brata’. Najteže je izlečiti se od takve tuge“, kaže Tito i dodaje da se, što se njegovog zaveštanja tiče, njegova muzika sama brine za to.
„Majkl je legenda, ljudi neće zaboraviti Majkla Džeksona“, navodi on.
Džeki kaže i da je Majkl za njega uvek tu.
„Svaki put kad sednem u autobus za Vegas, vidim Majkla kako sedi kraj mene. Njegovo lice je pored mene na bilbordu. Stanem na semaforu i kažem: ‘Šta se radi, brate moj?'“, priča on.
Marlon kaže da mu nedostaje da provode vreme zajedno.
Na pitanje da li i danas osećaju isto uzbuđenje na nastupima, Marlon ovako odgovara:
„Možete da krenete ka sceni a da niste raspoloženi za nastup. Ali u trenutku kada se popnete, sve zasvetli i to je kao da vas je neko ispalio iz topa. Vreme je za šou!“
