2
Samo uporni ljudi mogu nešto da urade u životu. Ja sam čovek koji ne može da spava dugo i kada me uhvati nesanica onda ili zviždućem ili tražim neki događaj koji ću da proširim, da nešto piskaram, napišem neku pesmu, kaže za Nova.rs muzičar koji je proslavio frulu diljem sveta.
U ovim mojim godinama dobro je imati zaduženje. Jako je važno da ste među ljudima, da se smejete što više, da ne budete mrgudi. Jer, ne vole takve ljude, a i oni koji su mrgudi sami sebe ne vole, kaže za „Novu“ naš čuveni muzičar Borislav Bora Dugić, koji je proneo slavu frule diljem planete.
Bio je dugogodišnji član velikog Narodnog orkestra RTS, snimio je brojne pesme i održao stotinak solističkih koncerata širom sveta. Dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, Dugić i danas aktivno doprinosi svojoj branši kao predsednik Udruženje muzičkih umetnika Srbije, a član je Upravnog odbora SOKOJ-a i Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora.
U ove božićne dane zatekli smo ga u poslu. U svom Kragujevcu radi na novom delu koje će publika imati prilike da čuje u Narodnom pozorištu u Beogradu.
– Komponovao sam za sada jednu pesmu za predstavu „Godine vrana“ Siniše Kovačevića. On je napisao tekst a otpevaće je glumac Bane Tomašević. Ovih dana snimam matricu u studiju kod svog komšije i prijatelja Bobana Prodanovića, čuvenog harmonikaša. Sa Sinišom sam i pre sarađivao u seriji „Gorki plodovi“ i drago mi je što se ta saradnja nastavlja.
U Beograd dođe, kako kaže, samo da završi što mora i odmah se vraća u Kragujevac.
– Ova korona i sve što se dešava oko nas, nabilo nas je u kuće, u maske, vozimo se sami u automobilu. Tako da se moja sudbina u ovom vremenu poklapa sa sudbinama većine ljudi. Vodim računa da se sačuvam jer život je božji dar. Zato želim da se svi oni koje poznajem, kao i oni koje ne poznajem urazume jer ovo što nam je dato ne može da se vrati unazad. Mi smo došli ovde da bismo otišli i to svaki čovek treba da ima na umu. Moramo čuvati sebe, Bog nam je dao telo i duh. Da li smo ovde samo na praksi ili da vidimo ovu božju čaroliju i opet negde odemo to ne znam, ima raznih teorija.
Svaki čovek ima nešto neostvareno ili nedovršeno, dodaje Dugić.
– Razmišljam na taj način, šta mi je ostalo da završim, ali i da pokušam da uradim nešto drugo. Ja sam muzičar, sviram svoju frulu i stalno crtam i u svojoj radionici se trudim da napravim što bolji instrument na kojem sviram. To me podstakne da stvaram i nove numere. Samo uporni ljudi mogu nešto da urade u životu. Ja sam čovek koji ne može da spava dugo i kada me uhvati nesanica onda ili zviždućem ili tražim neki događaj koji ću da proširim, da nešto piskaram, napišem neku pesmu.
Za sebe kaže da je srećan čovek, ne samo zbog karijere koju je ostvario nego zbog porodice koja mu je bila uvek oslonac i inspiracija.
– Moja supruga Milanka i ćerka trenutno su kod našeg sina u Njujorku. Deca su ostvarila divne karijere, ćerka Jasmina je doktorirala dizajn, sin Bojan je bio student generacije na Berkliju u Bostonu i nastavio uspešnu karijeru inženjera zvuka, ima divnu suprugu i dvoje dece. Otac mi je živ, ima 90 godina, došla mi je za praznike mlađa sestra iz Priboja, sa decom se čujem svaki dan, pa kako da ne budem srećan. Zato moram da čuvam život što bolje umem, jer on nije samo moj, nego je i njihov.
I to kako se on ponaša u ovom teškom vremenu, Bora Dugić bi prepisao svima.
– Međutim, kako je svaki čovek originalno božje delo, svako se ponaša kako ono hoće i to je njegovo pravo. Ali univerzalno je da treba svi čuvamo svoje zdravlje jer izgleda imamo samo jedan život. Kažem namerno to izgleda, jer čvrsto verujem da je ljudski duh večit.
U maju 2019. koncertom „Kraljevi frule“ Bora Dugić je u Kombank dvorani u Beogradu obeležio pet decenija rada i 70 godina života.
– To mi je bio zadnji solistički koncert, a onda je usledila pandemija. Pamtiću taj događaj po mnogo čemu, ali posebno po tome što sam tada poslednji put video Darinku Matić Marović. Moja ćerka i ja smo otišli sa njom na večeru posle koncerta. Nažalost, godinu dana kasnije je preminula. Bila je izuzetna osoba, dirigovala je mojim koncertuna, mnogo sam od nje naučio, i privatno i profesionalno. Jako žalim za njom i žaliću dok sam živ. I imam utisak da takve osobe kao što je bila ona samo umiru, a ne rađaju se više. Ima još takvih ljudi za kojima žalim ali nju sam stavio u žižu sada, jer smo bili kao brat i sestra – ističe Dugić.
Bonus video: Džinovska jelka, Italija, Nova godina, Božić, tradicija, Ginis