0
“Pisanje dnevnika je kao pogled iz emigracije” napisao je Bora Ćosić na početku ove nesvakidašnje zbirke kratkih eseja “Dnevnik 2013 – 2020” u kojima provejavaju sećanja na prijatelje i slavne ličnosti koje je sretao tokom života.
Neke knjige nezasluženo prođu ispod radara, jedna od takvih je sigurno “Dnevnik 2013 – 2020” pisca Bore Ćosića (Zagreb, 1932). Ova obimna knjiga je izašla pre godinu dana u izdanju beogradskog LOM-a i na 450 strana predstavlja autorova razmišljanja na različite životne i društvene teme, ali i podsećanje i anegdote vezane ljude koji su bili njegovi savremenici. U pitanju su najčešće kratki eseji, tako da ova knjiga nije klasičan dnevnik.
Iz brojnih interesantnih eseja-crtica izdvojićemo ovoga puta tekst koji je nastao 2013. kada je umro veliki jugoslovenski novinar Dragan Babić.
“Umro Babura, Dragan Babić, lepi momak Beograda, inteligentan, uspešan u televizijskom poslu, onaj koji je doveo Liv Ulman u našu kuću. Bili su kratko privlačan par, nije umeo da prevlada svoju frustraciju, kako živeti sa svetskom zvezdom? Osim svega, od oca radnika, partizanskog ratnika, palog u onom ratu, i matere, rigidne pravnice, sudije Vrhovnog suda, kojoj se dopalo da bude žena proletera. Sa Draganom sam bivao na mnoga mesta, puno toga popili smo skupa… Bio je trajno osednut “literaturom”, samo da napiše malu knjižicu tipa ‘Stranca’! Nije se mogao svrteti tamo na Central Parku sa Liv, uz Vudija Alena i ostale, gonio je da skaču sa stene u Algarve, da bi se ubili, bezuspešno. A kad su se našli na otoku, kod Bergmana, stari cinik ih je trucirajući, smestio u apartman iz filma ‘Bračni život’.”
Bora Ćosić je srpski i hrvatski romanopisac, esejista i prevodilac. Živeo je u Beogradu od 1937. do 1992, kada je prešao u Berlin. Napisao je oko 50 knjiga, kao i nekoliko pozorišnih drama, koje su sa velikim uspehom igrane u beogradskom Ateljeu 212. Za roman „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ dobio je 1970. NIN-ovu nagradu za roman godine.
Bonus video: Knjiga o Milutinu – kontekstualno ili suštinski sporna?