2
Balkanska tradicionalna muzika ima karakteristične elemente, melodijske i ritmične koji nalaze svoj put do srca slušalaca širom sveta, kaže za Nova.rs poznati kompozitor i pijanista Bojan Z.
I dok lomite jezik da izgovorite njegovo prezime, lako upijate svaki ton, zvuk, melodiju, harmoniju koju plete na klaviru. Bojan Zulfikarpašić, Zemunac iz Pariza, majstor džeza, u svetu poznat kao Bojan Z, održaće solistički koncert večeras, na otvaranju Somborskih muzičkih svečanosti.
Čuveni pijanista muzicira od pete godine a kao tinejdžer je već svirao u raznim bendovima i obeležio prestoničku džez scenu, da bi se onda otisnuo na usavršavanje u Mičigen. Ovenčan je 1989. nagradom za najboljeg mladog džez muzičara „one“ Jugoslavije. Samo godinu pre tog priznanja, odselio se u Francusku u kojoj je 2002. dobio orden Viteza reda umetnosti i književnosti, a istog leta osvojio je i nagradu Đango Rajnhart za muzičara godine, koju dodeljuje Francuska džez akademija. Samo tri godine kasnije osvaja ’’Hans Koller Preis’’, priznanje za najboljeg evropskog džez muzičara koje mu je uručeno u Beču.
Džez pijanista Bojan Z je i kompozitor, aranžer, producent i profesor. I kosmopolita, čija muzika odiše multikulturalizmom.
Iako je vaš raspored zgusnut, treći put ste se, na radost publike, odazvali da održite koncert na Muzičkim svečanostima u Somboru. Kakve utiske nosite sa prethodnih koncerata?
– Radost publike je ujedno i moja radost, a valjda se raduju jer im se svidela muzika. Meni to daje želju da im predstavim nešto novo, drugačije, a opet moje. Super su Somborci, i jedva čekam susret sa njima. Koncert će biti iznenađenje! Za mene, pre svih.
Kada smo se sreli prošli put, na snimanju pilot epizoda serije „U zagrljaju Crne ruke“, spremali ste se da nakon 15 meseci pauze, zbog pandemije, održite koncert u Rimu. Kako je protekao povratak na scenu?
– Auuu, to mi već izgleda poprilično davno… Odsvirao sam, verujem, oko 80 koncerata od tada tako da sam se vratio u formu. A, i putovanja su ponovo počela, što me manje raduje. Kontakt sa publikom mi je baš nedostajao, a verujem i njoj, pa je zbog te čežnje često bilo sve vrlo emotivno.
Vaša muzika, džez protkan novim žanrovima inspirisan balkanskim zvukom, nagrađivana je i prepoznatljiva u celom svetu. U čemu je čar naše tradicionalne muzike čije melodije i ritam rado prihvataju i oni kojima nije bliska?
– Američki džez je protkan bluzom, što je takođe tradicionalna muzika američkih crnaca, pa danas čitav svet prihvata taj izraz kao nešto u čemu se prepoznaju. Balkanska tradicionalna muzika ima karakteristične elemente, melodijske i ritmične koji takođe nalaze svoj put do srca slušalaca širom sveta. Mene su inspirisali Lala Kovačev i Vojin Draškoci, a drago mi je da sam u Zapadnoj Evropi bio jedan od pionira tog spoja muzičkih elemenata, in my own sweet way.
Osim zajedničkih nastupa sa Amirom Medunjanin, producirali ste njen album „For Him and Her“, omaž Tomi Zdravkoviću i Silvani Armenulić koji je, pa malo je reći, publiku “pocepao” u paramparčad. Da li ste očekivali takve reakcije?
– Tek pripremajući taj album sebe naterao sam sebe da slušam Tomu i Silvanu, jer pre toga nisam, kako bih ukapirao u čemu je stvar i šta je to što ih je učinilo toliko amblematičnim u njihovoj epohi. Mislim da sam došao do nekih zaključaka i pokušao da u produkciji albuma podvučem određeni zvuk iz tog vremena. Sve ostalo je bilo u Amirinoj interpretaciji i kvalitetu pesama. A ja sam se nasvirao bongosa k’o nikad u životu!
Sarađuje sa svetskim džez umetnicima – Mišelom Portalom, Nilsom Vogramom, Žilijenom Luroom, Henrijem Teksijerom… Ko je nov na spisku?
– Sviram u kvartetu Pianoforte sa trojicom najboljih francuskih pijanista, sa Dejanom Terzićem i njegovim “Axiom” kvartetom uskoro snimam treći album, a nastavljaju se i razni dueti.
Bavite se profesurom. Osim onoga što je zadato, šta još učite svoje studente, kako ih usmeravate?
– Pokušavam da ih podsetim da je super biti muzičar i pored svega što se dešava. U svetu gde su vibracije sve što naša čula percipiraju, praviti umetnost od vibracija je, u najmanju ruku – nobl.
Pratite li našu džez scenu i kako biste je okarakterisali? Ima li nekog kome predviđate svetsku karijeru?
– Još uvek se akteri sa naše džez scene bave kopiranjem američkih trendova, što im daje neku sigurnost. Pritom, to rade sve bolje… Nisam još čuo nešto što bi me baš toliko obuzelo da bih zaželeo da ostatak sveta sazna za to. Valjda nam treba više samopouzdanja, šta li? Narodnjaci ga imaju na pretek.
A šta se trenutno krčka u vašoj muzičkoj kuhinji?
– Svašta – od elektronike do simfonijskog orkestra. Sve zavisi za koju ću od tih ideja naći sredstva, i ekipu.
Bonus video: Nišvil festival
