0
Na istom mestu na kojem je pre dve godine predstavio regionalni hit "Toma" danas Dragan Bjelogrlić Sarajevu donosi ekskluzivno, odmah nakon trijumfa na Lokarnu, priču o nuklearnoj katastrofi "Čuvari formule". I uoči večerašnje regionalne premijere u Narodnom pozorištu Sarajevo Bjelogrlić se pojavio pred novinarima koji prate Sarajevo film festival, praćen ekipom "Čuvara formule", među kojima su bili Vuk Ršumović, Radivoje Bukvić, Aleksis Manenti…
Reditelj i jedan od scenarista „Čuvara formule“, koji je realizovan u produkciji CobraFilm i United Media, Dragan Bjelogrlić najpre se osvrnuo na uspeh u Lokarnu, pre neki dan kad je film dobio dve nagrade:
– Mi smo pre sedam dana imali svetsku premijeru na Pjaci grande i bilo je veličanstveno. Osećali smo se uzbuđeno, a eto desile su se i dve nagrade. Dolazimo ovde u Sarajevo zato rasterećeni i da uživamo sa sarajevskom publikom. Volim ovde da dođem. Prošli put nam se posrećilo s „Tomom“ u Sarajevu, a nadam se da će tako biti i s ovim filmom.
Primetio je da se ovaj film premijerno prikazuje u isto vreme kada je „Openhajmer“ hit u svetu:
– Kad smo Vuk i ja počeli da radimo na scenariju, u to vreme je bila popularna serija „Černobilj“, i svi su nam tad govorili da pravimo srpski „Černobilj“. A sad je hit „Openhajmer“, pa neki govore da je ovo srpski „Openhajmer“. Ali, nije, to su „Čuvari formule“. Kad se pojave dva filma sa sličnom tematikom, to samo znači da je ta tema akuelna i blizu svima i sada. Video sam na projekciji u Lokarnu da je publika reagovala na pravim mestima, gde smo i očekivali. A po aplauzu na kraju filma mislim da smo uspeli da posle dugogodišnjeg rada nađemo neki univerzalni jezik, i da film bude razumljiv na svim mogućim jezicima. Osećam spokoj i zadovoljstvo da na startu krećemo s dobrim vetrom u leđa koji mislim da će se samo pojačati u Sarajevu.
Prisetio se i kako kad je pre dve godine doneo „Tomu“ u Sarajevo prvo što su ga pitali jeste kad će ponovo da zaigra u sopstvenom filmu, i naglasio da je to sad konačno učinio, igrajući Leku Rankovića u „Čuvarima formule“.
– Nisam mogao da izdržim, a da ne odigram Leku Rankovića. I zaista se nadamo svi još jednom regionalnom hitu!
Scenarista Vuk Ršumović istakao je da film donosi istinitu priču koje se prvi prisetio Goran Milašinović, autor knjige na osnovu koje je rađena adaptacija za veliki ekran:
– Da se desi jedan akcident ubrzo nakon otvaranja Instituta Vinča ispostavilo se da je to bio važan događaj u istoriji medicine. Prvi put se tad u svetu desila transplantacija koštane srži, ali je to i prva transplantacija organa ikad. Sve to zajedno je uzbudljiva priča. Bjela me je pozvao da radimo ovo kad sam završio film „Ničije dete“, i već sam tad prepoznao u sebi da inkliniram ka takvim pričama.
Krenuli smo da radimo i želeli smo da zadržimo u priči humanizam. Cilj nam je bio da u to vreme, kad je bila zategnuta atmosfera, u tom hladnoratovskom kontekstu, izvučemo kao nešto glavno veličanstveni čin humanosti, zajedništva, ljubavi. To nam je bio zadatak.
Bjelogrlić se setio da kad je s Vukom Ršumovićem počeo da radi ovu priču najviše su razmišljali samo o jednom:
– A to je kako imamo priliku da pričamo priču o ljudima koji istražuju formulu smrti, a pokrenu lančanu reakciju koja će dovesti do formule života. Ljudi jako malo znaju o tome. Zbog politike hladnog rata svet nikad nije saznao istinu o velikom poduhvatu tog naučnika Žorža Matea. Meni je najzanimljivije što su se odvijale dve priče koje su se nekako spojile, iako su te dve zemlje bile podeljene, delila ih je Gvozdena zavesa. A na kraju se desilo nešto što je unapredilo čovečanstvo i otvorilo mogućnost življenja. A to je još uvek problem. I zato je važno praviti filmove na tu temu.
Pokušali su, kako je precizirao Ršumović, da istraže i elemente jednog tajnog državnog projekta iz tog vremena:
– Bio je to projekat atomske bombe. Zaista se pričalo da je postojao taj projekat, da je FNRJ zbog toga otvorio Institut Vinča. A cilj je bio da tadašnja Jugoslavija može da bude nezavisna od uticaja SSSR-a, i da može da postane međunarodna velesila. Naslonili smo se i na taj deo priče, koji je našem filmu dao trilerski element – ocenio je Ršumović.
Glumac Radivoje Bukvić, koji igra glavnu ulogu u filmu, naučnika Dragoslava Popovića, krivca što su naučnici ozračeni u Vinči, otkrio je da mu je u stvaranju role mnogo pomogao sin Popovića, Radan, kojeg poznaje:
– Drago mi je da sam uspeo da dočaram ulogu i što je Dragan prepoznao da mogu da je uradim. Trudio sam se da sa kolegama izgubim dovoljno kilograma za ulogu – kazao je Bukvić, na šta mu je Bjelogrlić dobacio da je izgubio ponajmanje kilograma, jer je „držao dijetu sa biftekom“.
– Dragan voli da se šali na tu temu, ali mršavost se na meni nije toliko videla, jer imam široka ramena (smeh). Osim te mučne dijete zbog uloge, naša saradnja na filmu protekla je u tonu humora i zabave. Uspeli smo da ugostimo mnoge francuske glumce. U odnosu na druge naše projekte, „Čuvari formule“ su u scenariju pronašli univerzalnu nit koja je razumljiva publici van našeg govornog područja. A to je retkost u našem filmu. Odmah sam to prepoznao u scenariju i nadao sam se da ćemo to uspeti da dobacimo u krajnjem proizvodu. Sad će film, nadam se, i u vašim očima izazvati suze, ali i osmeh. Ovo je u celoj mojoj karijeri poseban projekat, jer izazivamo emocije kod stranaca – priznao je Bukvić.
U jeku hladnoratovske krize, grupa naučnika u Institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović. Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje u Kliniku Kiri u Parizu. Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. Iako je profesor Mate ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici, on predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži ozračenih pacijenata. Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima, ili on zaista želi da im pomogne – postaje mučno pitanje za jugoslovenske naučnike
Ovo je Bjelogrlićeva prva internacionalna produkcija, a glumac Aleksis Manenti, koji igra doktora Žorža Matea, koji leči ozračene srpske naučnike u Francuskoj, istakao je da je imao vrlo zanimljivu ulogu:
– Zahvaljujući tome upoznao sam istoriju Jugoslavije. Bila je ovo specifična rola, jer pokušavamo da pronađemo mog lika kroz celu priču, i nismo sigurni da li ćemo ga zavoleti. Nadamo se da će film biti gledan i u Francuskoj i izgraditi odnose između Francuske i Srbije.
Još jedan francuski glumac Olivije Bartelemi naveo je da je ovo njegova prva uloga na ovim prostorima:
– Zahvaljujući Aleksisu upoznao sam Dragana i ponudio mi je najpre ulogu koja je u početku bila manja, ali me je baš zanimala. Prvi put sam u karijeri zatražio od reditelja veću ulogu i bilo me je strah, jer ne govorim ni engleski ni srpski. Ali, Dragan me je pozvao u Beograd da isprobamo. I dobio sam tu veću ulogu! Bio je to veliki poklon – priznao je glumac, napomenuvši da ono što je Francuska tada uradila za naučnike iz Vinče izgradilo odnose između dva naroda. I da, u krajnjoj liniji, ovaj flm donosi jednu ljubavnu priču o odnosu dva naroda.
Maja Čampar je istakla da je uloga bila veliki zalogaj za nju:
– Nadam se da sam ispunila svoja i vaša očekivanja. Bilo mi je jako dobro dok sam radila film i hvala na svemu.
Mlada glumica Alisa Radaković, govoreći o teškim scenama u filmu, istakla je da joj je čast i privilegija što je radila s izvanrednim ljudima:
– Puno mi je srce. Velika je radost kad su ljudi hrabri i vole svoj posao. Kad veruju sebi i drugima. Još uvek mi se nisu slegli svi utisci, ali nadam se da se svima dopao film. Veliko poverenje imala sam u reditelja, kolege, priču. Zahtevno jeste bilo, ali mislim da vredi – kazala je Radakovićeva, na šta se nadovezao njen mladi kolega Jovan Jovanović:
– Bjela nam je verovao i vodio nas, a mi smo ga pratili kako smo znali. Mi smo za ovaj film, kao što je Raša kazao, dali i dušu i telo. Ja sam mnogo smršao zbog uloge. Tajna moje dijete jeste da ne jedete. Svi smo imali različite metode kako da smršamo, ali zajednički je bio cilj i samo treba verovati, tad je sve moguće.
I Ognjen Mićović je naglasio koliko su, kao mladi glumci, verovali reditelju:
– Meni je ovo prva veća ozbiljnija uloga. Osećao sam slobodu da pitam Bjelu šta mi nije jasno, i ponekad bi mi rekao da je nešto glupo (smeh). Ali, važno mi je što sam bio deo ove priče. Samo zahvalnost i radost…
A na kraju je Dragan Bjelogrlić poručio da se u Sarajevu oseća kao domaći, jer malo malo je tu…
Bonus video: Bjelogrlić u Sarajevu
