1
Dragan Bjelogrlić za “Vijesti” govori o predstavi “Let iznad kukavičjeg gnezda” koja je izvedena u CNP-u, ali i o “Senkama nad Balkanom”, novom filmu “Lančana reakcija”, vremenu u kojem živimo, nekadašnjoj Jugoslaviji...
U društvu u kojem je mnogo više mržnje nego razumevanja, ljudi sve više dižu ruke i kreiraju sopstveni mikrosvet u kojem će se osećati dobro, kaže u intervjuu za “Vijesti” Dragan Bjelogrlić. Ako je tako na globalnom nivou, onda je to poraz čovečanstva, dodaje on.
Život na Balkanu podstakao ga je, možda i podsvesno, da pravi filmove koji vraćaju veru u ljude, priznaje Bjelogrlić koji kao glumac, reditelj, producent i scenarista, istražuje i pomera granice, postavlja kriterijume, obara rekorde…
Dragan Bjelogrlić u razgovoru za “Vijesti” otkriva zbog čega je “Let iznad kukavičjeg gnezda” za njega poseban komad i paradigma današnjeg vremena kada je sloboda sve ograničenija, manje dokučiva, ali i nikad vrednija i potrebnija… Na svojoj koži je, kaže, osetio razne udare zbog izgovorenih reči, ali od svojih ideala neće dići ruke i dopušta svojim delima da govore za njega.
Govori i o već kultnim “Senkama nad Balkanom”, najavljuje novi film “Lančana reakcija”, hiperprodukciji serija, vremenu u kojem živimo, nekadašnjoj Jugoslaviji, nazadnim silama koje vladaju Balkanom i kako u svemu tome traga za ljudskošću…
Upitan kakve utiske nosi iz Podgorice i koliko se toga promenilo od 2005. godine otkad je predstava “Let iznad kukavičjeg gnezda“ postavljena, a s obzirom na okolnosti koliko je ova tema danas aktuelna i važna, Bjelogrlić kaže da je u pitanju jedan izvanredan tekst, a očigledno je i da su u startu napravili dobru predstavu, još pre 18 godina.
„Igrali smo je skoro 250 puta i ne znam da li se ikada desilo da nije bila rasprodata. Pošto je ova priča svojevrsna oda slobodi, a to je univerzalna tema, kako su godine prolazile i okolnosti se menjale, prvenstveno u Srbiji gde smo mi kontinuirano pre desetak godina počeli da doživljavamo manjak slobode na svim poljima, to je dalo još jednu dimenziju ovoj predstavi. Možda to nije slučaj samo sa Srbijom, možda je svet generalno postao manje slobodan. Čak i u zemljama koje su mnogo demokratičnije od Srbije oseća se neka stega ovog novog sveta koji očigledno nekim sistemom drugih vrsta zabrana i nesloboda guši savremenog čoveka, tako da je predstava aktuelnija danas nego kad je postavljena pre 18 godina“, rekao je Bjelogrlić o ovoj kultnoj predstavi koja gde god da se igra, može da izazove emociju i kod publike i kod ansambla.
Ljudi, kako kaže, prosto dižu ruke, pokušavaju da kreiraju neki svoj mikrosvet u kojem će biti ušuškani i dobro se osećati, što je, po mom mišljenju, ogroman poraz jednog društva, a ako je tako na nivou čovečanstva, onda je to i poraz čovečanstva.
Bjelogrlić koji je za sebe jednom prilikom kazao da predstavlja neku vrstu opasnosti za mnoge političke činioce, ali i da nije miljenik nijednoj vlasti navodi da je u poslednje vreme na svojoj koži osetio razne udare, isključivo samo zbog nečega što je rekao.
„Da to doživljavam u ovim godinama, za mene je poraz. Da mi je nekao pre mnogo godina rekao da ću sada, u ovim godinama, nakon svega što sam uradio, imati problema sa određenim strukturama samo zato što nešto govorim ili zato što nešto glasno govorim, ne bih u to verovao. No, čovek se navikne na sve, pa sam se i ja navikao na to. Ono zbog čega najviše volim da igram ovu predstavu, između ostalog je i to što je ona postala neka paradigma tome da je čovek, kao po pravilu, digao ruke od univerzalnih vrednosti, slobode, pravde, morala… Ona pokazuje i to da svi žele da kreiraju neki svoj mikrosvet u kojem će funkcionisati, bez želje da se mešaju u neke krupne stvari, jer su te krupne stvari nepromenjive, nedodirljive, ne zaslužuju to… U toj vrsti apatije u kojoj živim, ja sa tim zaista ne mogu da se pomirim. Onda mi svaka cena koja dođe na naplatu nije velika, koliko god da je povremeno bolna“, rekao je poznati glumac za „Vijesti“.
Spreman je na to, zato što mu je sve drugo mnogo gore.
„Mnogo su mi gori apatija, ravnodušnost, bežanje… Ja pričam iz iskustva sredine u kojoj živim, a pretpostavljam da tu i nema mnogo razlike, što se potvrđuje i time da tokom ove eks-jugoslovenske turneje, ljudi nakon predstave svugde reaguju isto, imaju iste emocije i zaključke koje iznose, tako da je to očigledno neka sveopšta atmosfera u kojoj živimo. Znate, ovaj tekst je nastao šezdesetih-sedamdesetih godina kada su ljudi još vjerovali u neke velike ideje. Danas, kao da je sve zamenjeno nekim samo pragmatičnim pristupom životu, hedonizmom i time da, kao i u ovoj predstavi, postoji jedan sistem koji je uspostavljen, a spram kojeg pojedinac ne može ništa. Stoga, ljudi prosto dižu ruke, pokušavaju da kreiraju neki svoj mikrosvijet u kojem će biti ušuškani i dobro se osećati, što je, po mom mišljenju, ogroman poraz jednog društva, a ako je tako na nivou čovečanstva, onda je to i poraz čovečanstva. No, možda je sve to neka faza istorije, jer 50 godina u istoriji nije mnogo, a možda je i neki drugi pravac kojim je svet krenuo, pa ne znamo gde će završiti“, istakao je Bjelogrlić.
Upitan koliko u hiperprodukcijama serija koje su nastupile posle “Montevidea” ima kvalitetnih ostvarenja, a posebno kada je istorijska tematika u pitanju, kao nešto što je njemu blisko, Bjelogrlič smatra da kvantitet donosi i kvalitet.
„S obzirom na to da se u Srbiji radi ogroman broj serija, bilo je realno za očekivati da kvalitet bude i malo veći, ali se opet neki kvalitet desio, iako možda ne u onoj meri u kojoj sam ja očekivao, ili drugi ljudi koji se time bave. Svakako, to se desilo i dešava se i ne znamo koliko će još da traje, ali je svakako dobro da se dešava, da se ide napred, da su filmovi i serije bolji, sadržajniji i bogatiji. Istina, više je to slučaj sa serijama nego filmovima koji malo kaskaju, ali serije i u svetu preuzimaju primat, pa je tako i kod nas. Svakako, da ne bude da samo kudim, ističem da je to jedna od dobrih stvari koja se desila u Srbiji poslednjih nekoliko godina, ima ih sigurno još, ali ta je sigurno jedna od boljih“.
I “Senke nad Balkanom” se, takođe, mogu smatrati fenomenom na raznim nivoima. I ne samo da su “Senke” apsolutni hit u Srbiji, regionu i šire, već se često uzimaju kao pandan kvalitetu na različite načine. Bjelogrlić je nedavno najavio treću sezonu čija će radnja biti smeštena u vreme pre Drugog svetskog rata.
Na pitanje može li gledaocima već sada da otkrije šta mogu očekivati, on kaže da je rano bilo šta pričati i otkrivati.
„Ja sam u međuvremenu radio neke druge stvari, završavao obaveze koje sam imao odranije i čak sam mislio da neću nikad ni raditi tu treću sezonu, jer su ‘Senke’ jedan izuzetno komplikovan i za mene vrlo zahtevan projekat, jer ga kreiram, bavim se pisanjem, a uz to i režiram i glumim, tako da je prilično kompleksan. Međutim, pošto je to zamišljeno kao trilogija, red je da se priča i završi, pa trenutno radim na tome. Nažalost, ne mogu ništa više reći o tome. Da pričamo za mesec dana verovatno bih imao mnogo toga da ti kažem, ali za sada smo još u fazi stvaranja priče. Svakako, postoje neke ideje kojima sam vrlo zadovoljan, ali da bilo šta od toga otkrijem, bilo bi neozbiljno“, rekao je on.
Dodaje da je prva sezona bila takva da je napravila pravi bum i da je trebalo održati taj nivo i u drugoj sezoni, što misli da su uspeli, iako uz veliku muku, a sada sledi treća sezona.
Ljudi su, kako kaže, definitivno navikli na određeni kvalitet, provokaciju, kontroverzu koju “Senke “ pružaju, navikli su na zanimljivu priču, likove, obrte, pa sad sve to treba opravdati, tako da jeste teško iz više aspekata. jedino, što sa sigurnošću može da kaže je da ako bude treće sezone, onda je to definitivno i kraj serije.
Govoreći o filmu “Lančana rekacija”, čiji je autor i u kome igra glavnu ulogu, a čija se premijera očekuje ove godine, Bjelogrlić objašnjava da je to „jedan od najozbiljnijih poslova koje je radio, u rediteljskom smislu“.
„Pokušao sam da napravim jedan iskorak u nepoznato, u drugačiju vrstu režije, naracije i drugu vrstu tretiranja problema… Videćemo šta će od svega toga biti, to je uvek neizvesno i nikad se ne zna. Svaki novi film je iskušenje i nemoguće je znati da li ste sa njim potrefili ili ne. Tako je i sa svakom novom predstavom i umetničkim delom uopšte. Po samoj temi i načinu na koji sam htio da pristupim toj temi, ovo je od starta bio jedan iskorak u nešto što do sada nijesam radio i mislim da će biti zanimljivo suočavanje sa tim, i suočavanje publike, ali i moje“.
Inače film je zasnovan na romanu “Slučaj Vinča”, odnosno na istinitom događaju iz 1958. godine kada je u naučnom institutu “Vinča” došlo do nekontrolisanog zračenja kojem je bilo izloženo šestoro mladih istraživača. Ta nesreća dovela je do prvih transplantacija koštane srži u svetu.
Otkrivajući neke pojedinosti mimo sinopsisa, Bjelogrlić kaže da je „to priča o tome kako lančana reakcija jednog oružja, lančana reakcija smrti, preraste u lančanu reakciju života“.
„To je priča o ljudskoj humanosti spram atomske bombe. Skoro sam bio na jednoj tribini kada mi je jedan čovek kazao da su moji karakteri jako dobri, što me je zamislilo… Na to sam rekao da je moguće da, kako prolaze godine da ja živim na Balkanu, sve više gubim veru u ljude. Da ne bih izgubio tu veru u ljude, ja valjda tražim teme koje veličaju ljude, ali takođe i da bih drugim ljudima, koji gledaju to što ja radim, vratio ili osnažio veru u ljude. Moguće da je to neka moja podsvest i moje podsvesno traganje za ljudskim. Oduvek sam verovao da je film više od života, pa su takvi i moji filmovi i serije, uvek više od života, a takav će biti i ovaj – više od jednog života, neće podražavati život, nego će nuditi jednu fikciju nastalu na stvarnom događaju“, objašnjava.
Upitan da li ima možda u planu i neke projekte vezane za Crnu Goru i crnogorski prostor, Bjelogrlić kaže da nema takvih planova, iako Crna Gora ima super priča, vrlo je filmična i svojom istorijom i karakterom, svojim ljudima, a filmična je i za snimanje, vizuelno…
„Tu međudržavnu saradnju je teško napraviti, nažalost. Teško je meni da dođem iz Srbije i da počnem da pravim nešto u Crnoj Gori, prosto je tako“, naveo je Bjelogrlić.
BONUS VIDEO: Bjelogrlić o ulozi Leke Rankovića u filmu Lančana reakcija
